,,Knjiga mrtvih” Foto: Wikipedia
Pravni sistem je jedan od temelja stabilnog i prosperitetnog društva. Kroz istoriju je stvoreno bezbroj zakona u nadi da će doneti ravnotežu i pravdu na zemlji, a proučavajući neke od najstarijih, moguće je steći uvid kako u razvoj različitih kultura, tako i u napredak civilizacije.
1. Ur-Namuov zakonik
Ur-Namuov zakonik smatra se najstarijim sačuvanim zakonom u istoriji. Doneo ga je Ur-Namu, osnivač Treće dinastije Ura, sumerske dinastije iz 21. i 20. veka pre nove ere. Sadržaj tog zakonika, koji se čuva u Arheološkom muzeju u Istanbulu, ispisan je klinastim pismom na glinenoj pločici, koju je 1952. godine preveo Samjuel Noa Kramer, jedan od vodećih eksperata za sumerski jezik i sumersku civilizaciju. Zakonik je tek delimično očuvan, a u njemu se ističe da su An i Enlil, tj. glavna božanstva Ura, predali kraljevstvo Ura bogu Nanu, koji je za svog zemaljskog zastupnika izabrao Ur-Namua. Ovaj moćni kralj Ura, Sumera i Akada definisao je ubistvo, razbojništvo, preljubu i silovanje kao krivična dela kažnjiva egzekuzicijom, dok je za sakaćenje propisao novčanu kaznu. Njegov sistem bio je imperativ za razvoj zakona i reda u drevnoj Mesopotamiji, ali i za sve naredne civilizacije.
2. Hamurabijev zakonik
Hamurabijev zakonik pronađen je 1901, a njegovo prvo izdanje objavljeno je sledeće godine. Doneo ga je Hamurabi, vladar Vavilonskog carstva, i sadrži 282 propisa kojima su regulisani svi aspekti života. S obzirom na činjenicu da je zasnovan na principu oko za oko, zub za zub, predstavlja određeni pomak na dotadašnji sistem kažnjavanja.
3. Kodeks Nesilim
Ovaj kodeks napravljen je od strane drevnih Hetita u periodu između 1600. i 1500. godine pre nove ere. Jedna od njegovih najznačajnijih tema svakako je tretman robova, koji je za ono vreme bio iznenađujuće fer, jer im je omogućavao sklapanje brakova po volji, kupovinu imovine, slobode i tako dalje. Što je najvažnije, oni nisu bili tretirani kao nečija pokretna imovina, već su imali ograničen broj prava koja su im garantovala određeni nivo dostojanstva i zaštite.
4. Četrdeset dva negativna priznanja
Danas postoji malo literature koja opisuje praksu drevnog egipatskog zakona. One osnovne vrednosti, koje su formirale kulisu za primenu pravde, vezuju se za boginju Mat. Prema egipatskoj Knjizi mrtvih, sve duše će morati da izrecituju 42 negativna priznanja kao deo njihovog suđenja u podzemlju. Neki od primera su: Nisam ubio muškarca ili ženu i Nisam izgovorio zle reči, a svi su morali da ih znaju napamet. Kao takvi, oni se mogu shvatiti kao neka vrsta institucionalnog sistema maat – reda i harmonije. Ukoliko duša nije ispunila sve uslove, biće pojedena od strane Amuta, čudovišta koje proždire zle ljude.
5. Kang Gao
Kina je jedna od najstarijih kontinualnih civilizacija na svetu i kao takva, ima jednu od najdužih pravnih tradicija. No, uprkos činjenici da najraniji podaci datiraju iz perioda dinastije Sja, najstariji pravni akt vezuje se za dinastiju Džou. Poznat kao Kang Gao, izdat je od strane kralja Vua i namenjen princu Kangšuu, a nalazi se u Knjizi dokumenata. U zakonima stare Kine poseban akcenat stavljan je na održavanje reda među plemstvom i kontrolu stanovništva.
6. Drakonovi zakoni
Drakon je bio atinski zakonodavac, koji je 621. godine pre nove ere doneo prve pisane zakone u Atini. Oni su bili izuzetno strogi i skoro za sve zločine predviđali su smrtnu kaznu. Zbog toga se izraz drakonski zakoni i danas koristi kako bi se opisali vrlo strogi propisi i zakoni ili neke zakonske odredbe.
7. Tora, poznata i kao Petoknjižje
Tora se odnosi na pet knjiga Mojsijevih, koje predstavljaju temelj judaističkog pravnog i etičkog učenja. Jevrejska tradicija kaže da je Tora postojala pre stvaranja sveta i njeno autorstvo pripisuje se Mojsiju kroz proces božanskog nadahnuća.
8. Darmašastri
Ova, najstarija postojeća pravila u drevnoj Indiji, odnose se na obrede, ritualne obaveze, pravilno ponašanje, kao i na ispravan način života. Predstavljaju jedan od glavnih izvora za Manuov zakonik, zbirku religioznih zakona vezanih za obavljanje javnih, verskih i moralnih dužnosti.
9. Zakon 12 tablica
Zakon 12 tablica čini osnovu rimskog prava i napisan je 451. godine pre nove ere. Njime je pokriveno celo područje prava, ali nažalost, nije u potpunosti sačuvan, jer se veruje da su tablice, koje su bile od drveta, izgorele prilikom provale Gala u Rim. Posebne kazne predviđene su za krađu i štetu koja proizilazi iz ponašanja životinja. Rimljani su pomenuti zakon morali znati napamet i učili su ga u školama, što je kasnije omogućilo preciznu rekonstukciju tablica.
10. Kodeks Omi/Kodeks Asuke Kijomihare
Tokom 7. veka, Japanci su pokušali da oponašaju kineske metode mišljenja, religije i upravljanja. Deo toga manifestuje se u usvajanju budizma i kineskih karaktera, kao i u stvaranju zakona koji se temelje na filozofiji konfučijanizma i kineskog legalizma. Iz tog doba potiče Kodeks Omi, koji odavno ne postoji, ali je obnovljen i poboljšan u onome što je poznato kao Kodeks Asuke Kijomihare. Premda nedovršen, on uključuje nekoliko važnih zakona (npr. obavezna registracija građana) koji su utrli put za brojne kasnije zbirke propisa.
