Ego je u osnovi vaš prefrontalni korteks. To ste vi. Kada se već pitate gde sam ja. Pa, ja sam tamo. Vi ste tačno iza vašeg čela.
Kada skliznemo u san i krenemo na podsvesno putovanje kroz naše snove, šta radi naš mozak? Teorijski fizičar, autor bestselera Mičio Kaku diskutuje o nauci o snovima, kako je Frojd bio u pravu u vezi naše podsvesti:
Njegov najnoviji bestseler “Budućnost uma” se fokusira na to kako nauka istražuje svest. U intervjuu on počinje sa diskusijom o Frojdu, za koga Kaku veruje da nije “skroz pogrešio”:
“Postoje mnogi užbenici koji odbacuju Frojdovsku psihologiju nazivajući je ludom. To nisu ništa drugo do seksualne fantazije potisnutih bečkih naučnika prošlog veka. Ali sada shvatamo da tu ima mnogo više od toga. Pre svega, nesvesni deo uma. Mi zapravo možemo videti mozak u pokretu i znamo da je veliki deo aktivnosti potpuno nesvestan. Kao što je Frojd predviđao.”
Ne samo da je Frojd bio u pravu u vezi sa nesvesnim aktivnostima, Kaku takođe pominje da neuronaučnici koji skeniraju mozak mogu da identifikuju delove mozga koji komuniciraju sa egom, id-om i superegom:
“Ego je u osnovi vaš prefrontalni korteks. To ste vi. Kada se već pitate gde sam ja. Pa, ja sam tamo. Vi ste tačno iza vašeg čela. A onda vaše želje. Mi vidimo centar zadovoljstva tačno u centru mozga. To je libido. Mi vidimo gde se nalazi centar zadovoljstva. I onda, vaša svest je tačno iza vaših očiju. Orbitalni frontalni korteks iza vaših očiju je tamo gde je vaša svest. I tako mi zapravo vidimo to kako se kreće.”
I onda, na sanjanje. Kao njegov jedinstven brend psihologije, Frojdov rad na snovima je u velikoj meri odbačen od modernih naučnika. Kaku napominje da su skenovi mozga u mogućnosti da prate status vašeg kontrolnog centra dok spavate:
“Shvatili smo da u zadnjem delu mozga, veoma primitivni deo mozga i pojedini delovi mozga se isključuju kada sanjate. Pre svega, vaš prefrontalni korteks se isključuje, postaje miran. Vaš orbitalni frontalni korteks koji je vaša svest se takođe isključuje. Ali taj deo mozga proverava stanje. To je deo mozga koji kaže “Hmmm, to nije u redu. Nešto ne valja između tvojih očiju. To je isključeno.”
“Ono što je aktivno kada sanjate je vaša amigdala. A čime vaša amigdala upravlja? Strahom i emocijama.”
Dakle, vaš deo mozga koji proverava stanje se odmara, dok emocionalna pustolovina nastavlja da galami. Čak iako vaš uspavan mozak radi uspavano, postoje metode koje mogu da razbiju stanje analitičke paralize. Eksperimenti u Max Plack institutu u Nemačkoj su otkrili da kontrolisanje pravca vaših snova – fenomen često nazivan lucidnim sanjanjem – se može testirati, reprodukovati i potpuno je legitiman. Sposobnost da usmerimo sopstvene snove (i možda snove drugih) može postati glavni fokus istraživanja u bliskoj budućnosti neurologije:
“Jednog dana bićemo u mogućnosti da skeniramo mozak poput sna i da ga postavimo na ekran. U tom slučaju neko će moći da vidi šta sanjate i da zna pravac vašeg sna, a i vi možete da budete svesni samog procesa.”
