Žena koja je najduže vladala Rusijom, koju istorija pamti kao Katarinu Veliku, zapravo je bila ćerka pruskog princa. Rođena je 1729. godine kao Sofija Avgusta Frederika fon Anhalt-Cerbst u Šćećinu u današnjoj Poljskoj i uživala odlične izglede za brak zahvaljujući dobroj krvnoj liniji njene majke.
Katarina II nije bila Ruskinja, niti joj je pravo ime bilo Katarina
Žena koja je najduže vladala Rusijom, koju istorija pamti kao Katarinu Veliku, zapravo je bila ćerka pruskog princa. Rođena je 1729. godine kao Sofija Avgusta Frederika fon Anhalt-Cerbst u Šćećinu u današnjoj Poljskoj i uživala odlične izglede za brak zahvaljujući dobroj krvnoj liniji njene majke. Kad je imala samo 15 godina, dobila je poziv od ruske carice Jelisavete I Petrovne koja je preuzela ruski presto samo tri godine ranije. Neudata i bez dece, Jelisaveta je izabrala svog nećaka Petra da bude njen naslednik i odlučila je da mu pronađe nevestu. Mlada pruska kneginja, koju je njena ambiciozna majka dobro obučila, ostavila je pozitivan utisak na caricu Jelisavetu, a svadbena ceremonija održana je 21. avgusta 1745. godine, nakon što je mlada primila pravoslavlje i dobila ime Katarina.
Katarinin najstariji sin i naslednik bio je najverovatnije vanbračno dete
Katarina i njen suprug Petar Fjodorovič imali su trnovit brak od samog početka. Iako je mlada pruska princeza dovedena da rodi naslednika, osam godina braka prošlo je bez potomstva. Neki istoričari veruju da Petar nije bio sposoban da konzumira brak, dok drugi smatraju da je bio neplodan što je dovelo do nezadovoljstva u braku i vanbračnih veza oba supružnika. Katarina je bila u vezi sa ruskim oficirom Sergejem Saltikovim za kog se veruje da je pravi otac Katarininog naslednika Pavla kog je rodila 1754. godine, međutim, postoje sumnje da Petar nije otac nijednog od četvoro dece koje je njegova supruga rodila.
Pavle Petrovič kao dete
Zbacila je muža sa prestola i tako postala carica
Jelisaveta Petrovna preminula je u januaru 1762. godine, a na presto je došao Petar III i Katarina kao njegova supruga. Kako bi ostavio svoj pečat, Petar je ubrzo okončao rat između Rusije i Pruske, vrativši ovoj zemlji prethodno osvojene teritorije, što je bilo veoma nepopularno među ruskom vojskom. Program reformi otežao je inako težak položaj kmetova, a sve je to uticalo i na Katarinu koja se plašila Petrovih daljih planova. Kako je tenzija rasla, rasli su i planovi za Petrovo zbacivanje sa trona. Nakon što je zavera otkrivena u julu 1762. godine, Katarina je brzo delovala i dobivši podršku najmoćnijeg vojnog puka organizovala hapšenje svog supruga. Samo šest meseci nakon što je postao car, Petar je abdicirao, a Katarina proglašena za jedinog vladara Rusije. Ubrzo nakon hapšenja, Petar III je ubijen u tamnici.
Petar III Fjodorovič
Tokom svoje vladavine suočila se sa brojnim ustancima
Od raznih ustanaka koji su pretili vladavini Katarine Velike, najopasniji je bio 1773. godine kad se grupa naoružanih kozaka i seljaka na čelu sa Jemeljanom Pugačovim pobunila protiv teških socio-ekonomskih uslova najniže klase u Rusiji – kmetova. Pugačov, bivši oficir vojske, tvrdio je da je on svrgnuti Petar III za kog se verovalo da je ubijen i da je kao takav zakoniti naslednik ruskog prestola. U roku od godinu dana, Pugačov je pridobio brojne pristalice i zauzeo veliki deo teritorije, uključujući i grad Kazan, a Katarina, koja na početku nije bila zabrinuta zbog pobune, ubrzo je odgovorila velikom silom. Suočeni sa jačinom ruske vojske, pristalice su ubrzo napustile Pugačova, a on je zarobljen i javno pogubljen u januaru 1775.
Kozaci
Ljubavnici Katarine Velike uživali su velike pogodnosti
Poznato je da je Katarina bila odana svojim ljubavnicima, dok je veza trajala, ali i kad se završila. Nakon rastanka bili su u dobrim odnosima, a ona im je darovala titule, zemlju, palate, pa čak i ljude – jednom bivšem ljubavniku poklonila je više od 1.000 sluga. Međutim, verovatno niko nije uživao u pogodnostima koje je nosila romantična veza sa Katarinom Velikom kao Stanislav Ponjatovski, član poljskog plemstva i otac jednog njenog deteta. Godine 1763., dugo nakon što se njihova veza završila i samo godinu dana otkako je postala carica, Katarina je uspešno vojno i novčano pomagala Ponjatovskom u njegovoj nameri da postane kralj Poljske. Međutim, novi kralj, za kog je carica verovala da će biti marioneta u korist interesa Rusije, otpočeo je niz reformi namenjenih jačanju nezavisnosti svoje zemlje. Katarini se ovo nije dopalo pa je pokušala da natera Ponjatovskog da abdicira kako bi rasturila i oslabila novoformiranu Državnu zajednicu Poljske i Litvanije, što je dovelo do loših odnosa između dva bivša ljubavnika.
Katarina je bila prosvećena vladarka
Iako je malo uradila da bi olakšala patnje svojih ljudi, mnogi istoričari dele mišljenje da je Katarina II Aleksejevna bila jedan od najprosvećenijih evropskih vladara. Ona je napisala brojne knjige, pamflete i ostali edukativni materijal u cilju poboljšanja obrazovnog sistema Rusije, a čak se oprobala i u komponovanju opere. Takođe je održavala doživotnu prepisku sa francuskim filozofom Volterom i mnogim istaknutim umovima tog vremena, stvarajući jednu od najimpresivnijih i najvećih umetničkih kolekcija na svetu koja se nalazi u nekadašnjem Zimskom dvorcu u Sankt Peterburgu, a danas domu slavnog muzeja Ermitaž.
Suprotno popularnom mitu, Katarina Velika umrla je prilično tihom smrću
Imajući u vidu caričinu šokantnu reputaciju, ne iznenađuje činjenica da ju je ogovaranje pratilo gde god je otišla, pa čak i u grob. Posle njene smrti 17. novembra 1796., njeni neprijatelji počeli su da šire razne glasine o Katarininim poslednjim danima. Neki su tvrdili da je svemoćna vladarka preminula dok je bila u toaletu, drugi su pak otišli toliko daleko da su raširili glasine da je uzrok njene smrti bilo polno opštenje sa konjem. Iako su se njeni neprijatelji nadali skandaloznom kraju ove vladarke, jedina istina je da je Katarina pretrpela moždani udar i umrla mirno u svom krevetu.
Izvor: Kafenisanje.rs
