Kako slika o sebi utiče na rad na sebi?

Foto: Unspash

Slika o sebi je način na koji vidimo sebe – ko smo mi, kakvi smo. Šta je ono što sam ja, a šta je ono što nikako nisam ja. Kada bismo je zamislili kao pravu sliku i istraživali šta sve na toj slici ima i šta na toj slici nema, mogli bismo da dođemo do zanimljivih odgovora.

Neki nam mogu biti laki i poznati, a neki bi nas mogli iznenaditi. Dinamički, možemo da je predstavimo kao jedan zamišljeni okvir u kome se krećemo. Sve ono što je unutar okvira smo mi, a sve ono što je van okvira nismo mi. Od slike o sebi zavise naši izbori, ono što sebi dozvoljavamo i ono što sebi ne dozvoljavamo, svesno ili nesvesno.

U svakodnevnom životu, kada želimo da „ostavimo utisak“, mi biramo da se ponašamo na određeni način kako bismo uticali na sliku koju drugi ljudi stvaraju o nama.

Na uticaj slike o sebi ukazuje Klaudio Naranjo, psihijatar, psihoanalitičar i geštalt terapeut, kroz primer kontinuuma svesnosti tokom rada na sebi.

Kontinuum svesnosti je važan element geštalt terapije, a Naranjo ga definiše kao praksu zdravog stava usredsređenog na „sada“ kroz imenovanje „iskustva-u-trenutku“. On ga koristi u svom radu i smatra ga važnom psihološkom vežbom.

Govoreći o vežbi kontinuuma svesnosti, Naranjo kaže da je kao i u slučaju svih psiholoških vežbi, to iskustvo nekada ispunjavajuće i delotvorno, a nekada površno – niz naizgled nepovezanih samoizveštaja najčešće u obliku popisa zapažanja.

On opisuje vežbu kontinuuma svesnosti kao rad na pažnji (koja može da bude površna ili duboka, sirova ili prefinjena, neprekinuta ili sporadična), rad na prihvatanju izazova i rad na odustajanju od uobičajenih manipulacija našeg uma.

Naranjo ukazuje na to da ukoliko pratimo pravac naše pažnje i odustanemo od manipulisanja vlastitog iskustva, dolazi do jedinstvenog psihičkog toka kojeg možemo da iskusimo kao spontanost i inspiraciju ili kao samoregulaciju.

„Mi se ili izražavamo ili ostavljamo utisak“, kaže Naranjo i dodaje da je veliki deo onoga što se događa kada izvodimo ovu vežbu još uvek u okvirima uloge pojedinca i u granicama „da ne ostavimo loš utisak“.

U svakodnevnom životu, kada želimo da „ostavimo utisak“, mi biramo da se ponašamo na određeni način kako bismo uticali na sliku koju drugi ljudi stvaraju o nama.

Naranjo zapaža da ono što se dešava tokom izvođenja ove vežbe u velikoj meri zavisi od stepena slobode koji imamo i od onoga što sebi dozvoljavamo da se dogodi.

Naranjo kaže da od nas zavisi da li će ova vežba biti samo banalna vežba ili velika prilika – sve zavisi od toga koliko smo otvoreni i koliko smo iskreni u svojoj želji da radimo na sebi.

Piše: Kristina Pota Radulović, klinički psiholog i geštalt psihoterapeut/ gestalt.org.rs