Kako se odupreti manipulaciji

Foto: Getty Images

Odupiranje manipulaciji od strane medija, porodice, prijatelja, saradnika i partnera je teško. Možemo imati utisak da malo učimo od ranijih situacija u kojima smo bili izmanipulisani, zato što nam se to iznova dešava, bez obzira na odlučnost koju možemo imati da to ne bude tako.

Međutim, pre nego što počnemo da okrivljujemo sebe, treba znati da je odupiranje manipulaciji teško svim ljudima, iako nam se verovatno ne čini tako. Čak i „pametnim” ljudima se dešava da budu izmanipulisani, i to ne jednom.

Zašto je teško odoleti manipulaciji?

– Zato što nam tajming i način na koji se manipulacija sprovodi pobude emocije i zamagle nam um. U takvim stanjima nismo u mogućnosti da sagledamo širu sliku i skrivene motive na delu.

– Odupreti se je teško zbog naših prethodnih negativnih iskustava, odnosno onoga što nazivamo svojim prtljagom, koji nas čini emotivnim (bez obzira da li je reč o pozitivnim ili negativnim emocijama) u određenim situacijama, a ta pobuđena emocionalnost nas sprečava da prozremo namere onoga ko manipuliše.

– Teško je odupreti se zato što spretna manipulacija nudi „bolje” načine da nešto uradimo, tako što nam umanjuje anksioznost ili strah da radimo nešto pogrešno, i smanjuje nam strah od odbijanja ili negativne reakcije.

– Još jedan razlog je i taj što nam nedostaje veštine ili mogućnosti da odreagujemo kako treba, kao i zbog straha od posledica koje bi usledile ako nešto preduzmemo. Možemo se plašiti reakcije, pa nas tako manipulacija uverava da bi trebalo da dobijemo odobrenje za svoje postupke.

– Manipulacija podstiče strah, i često nudi olakšanje od tog straha i uverljive načine na koje možemo postići uspeh. Baš zbog tog osećaja olakšanja, često nismo u mogućnosti da vidimo prave motive koji stoje iza nje. Ona ne samo da nas ubeđuje da ćemo postići taj uspeh, već nam za njega i garantuje.

Sve ono šta, kao ljudska bića, činimo instinktivno – i to vodeći se instinktom za preživljavanjem – čini nas sklonim tome da budemo izmanipulisani. To je zato što smo društvena bića, sklona svrstavanju u grupe. I ne samo to, mi želimo da budemo prihvaćeni od strane grupa kojima pripadamo, što može biti pogodno tlo za manipulaciju.

Grupe kojima pripadamo razlikuju se po veličini. Primeri takvih grupa su zajednica sa partnerom, porodica, tim, pleme, rulja, gomila, religija, nacija. Mi instinktivno težimo da se svrstamo u određene grupe, jer nam one nude zaštitu i osećaj vrednosti. Lako možemo postati meta manipulacije ako nas ona „gađa” u takvu instinktivnu potrebu kakva je potreba za propadanjem. Instinkt za preživljavanjem podsvesno „radi” za nas i na taj način posredno manipuliše našim osećanjima.

Manipulacija je repetitivan proces

…i kao takav, kad se jednom razume, lakše ga je kasnije prepoznati. Evo kako:

– Manipulacija „gađa” našu osetljivost, to jest one delove naših života u vezi kojih osećamo da smo nedovoljno kompetentni – kao partneri, roditelji, braća ili sestre, kolege, prijatelji, studenti, članovi, radnici, umetnici, glumci, doktori, bankari, trgovci, preduzetnici, vođe, fudbaleri ili biciklisti – tako je, lista je u suštini beskonačna.

– Manipulacija traži emocionalnu reakciju. Ona „čačka” one aspekte gde smo „slabi”, sve dok ne izazove snažnu emocionalnu reakciju, dovoljnu da nam zamagli vid, odnosno onemogući nam da mislimo unapred, razmatramo dobre i loše strane nečega, zauzimamo drugačije perspektive. Na taj način, ne vidimo motive koji iza nje stoje.

– Manipulacija nas ubeđuje da nešto učinimo, tako što koristi tu izazvanu emocionalnu reakciju kako bi nas ubedila da je baš ta akcija koju nam ona predlaže prava i da je odlika grupe kojoj pripadamo ili želimo da pripadamo. Sabotiranje kritičkog mišljenja omogućava manipulaciji da nas ubedi da će ta grupa vrednovati našu akciju, i u tom trenutku nismo u stanju da vidimo širu sliku i skrivene motive na delu.

– Manipulacija nas oslobađa anksioznosti ili straha, upravo tako što nas uverava da će sve biti u redu ako uradimo baš ono što se od nas traži, i to kako bismo postali pozitivno vrednovani (uspešni ili produktivni). To emocionalno olakšanje koje nas čeka, podstiče nas na još hitriju reakciju.

Činjenica je da je manipulacija alat koja vrlo pametne ljude može navesti da rade vrlo glupe stvari. Međutim, znati sve ovo nije dovoljno da bismo se od nje zaštitili. Najbolji rezultat u tome postiže se kad prepoznamo šta se dešava i tome prilagodimo svoje akcije.

Kako se odupreti manipulaciji?

Korak 1: Razumeti sopstveni ledeni breg

Zamislite ledeni breg, pri čemu led iznad površine predstavlja našu svest. U njoj se nalaze sve naše misli i reči. Led ispod površine predstavlja naš nesvesni um. U njemu nema reči, već samo slika, obrazaca i pravila koja nam omogućavaju preživljavanje. Površina je mesto na kom se stvaraju emocije, koje izaziva naš instinkt ispod površine, i koji može upravljati našim mislima i delima.

Podvodni deo ledenog brega reaguje na svet oko nas tako što prepoznaje iste one obrasce koje smo već usvojili ili na koje, po prirodi stvari, moramo reagovati, sa namerom da nam omogući opstanak.

Negativna i traumatska iskustva koja smo imali uopšte ne moraju biti dramatična. Za dete, to mogu biti odsustvo roditelja, porodični nesklad, vršnjačko nasilje, ismevanje, smrt člana porodice. Ovi procesi kreiraju emocije na površini (vode, u metafori ledenog brega).

Svesni deo našeg uma, koji se nalazi iznad površine, reaguje na emocije, tako što pokušava da primeni što logičnija i razumnija pravila koja smo naučili tokom života. To su pravila koja nam omogućavaju prihvatanje i preživljavanje, te je njihov cilj da umanje uticaj negativnih emocija, odnosno povećaju uticaj pozitivnih.

Manipulaciji postajemo lakše podložni onda kad je emocija na površini toliko jaka, da onesposobi ili preusmeri pažnju svesnog dela uma i spreči primenu logičnih pravila. Opasnost će nam okinuti instinktivnu reakciju, koja će rezultovati snažnim osećanjem na površini i tako je uzburkati. Ali, instinkt uopšte ne mora biti okinut stvarnom traumom, već upravo manipulacijom. U tim situacijama, on izaziva snažnu emocionalnu reakciju.

Metafora sa ledenim bregom može nam pomoći da razumemo da sklonost da budemo izmanipulisani ima svako od nas; ona je, takoreći, „ugrađena” u svako ljudsko biće. Kad instinkt preuzme kontrolu, to ne znači da smo slabi ili neadekvatni u sputavanju svojih impulsa. Naš svesni um je i dizajniran tako da može biti paralisan od strane intenzivnih emocija. Drugim rečima, ljudski je ne biti u mogućnosti da sprečimo intenzivne emocije koje se odvijaju kao posledica ovog mehanizma.

Kada ne osluškujemo i ne prihvatamo svoje emocije, postajemo lakše podložni manipulaciji.

Korak 2: Non Ego Sum Satis – ispitivanje sopstvenih nesigurnosti

Non Ego Sum Satis (prevod „Ja sam dovoljan/a”) se odnosi na našu nesvesnu osetljivost na sve ono što se nalazi pod površinom ledenog brega. Smanjivanjem tih „osetljivosti” smanjujemo i svoju ranjivost ka manipulaciji, tako što drugima postaje teže da od nas na ove načine dobiju intenzivne emocionalne reakcije.

Manipulacija i započinje time što nam neko pronađe te osetljivosti, „slabe” tačke ili nesigurnosti, osećaj neadekvatnosti ili nešto čime nismo zadovoljni; ako dovoljno pritiska te tačke u nameri da izazove emocionalnu reakciju, a potom nas navodi da činimo šta on ili ona žele, kako bi prestali da vrše isti taj pritisak. Što smo više „nedovoljni” – Non Ego Sum Satis – to više nesigurnosti i osetljivih tačaka možemo otkriti drugima i tako postati meta manipulacije.

Pokušaj da sakrijemo svoje nesigurnosti iza nekakvog lažnog paravana ne funkcioniše, pošto maska koju pritom kreiramo pripada gornjoj polovini ledenog breda, što znači da je neefikasna za sve ono što se nalazi u donjoj polovini, ispod površine. To znači paravan ili maska neće predstavljati zaštitu naših slabih tačaka od veštih manipulatora, pošto oni umeju da čitaju poruke koje dolaze iz nesvesnog dela, a on je u ovim slučajevima nezaštićen.

Drugi ljudi su, dakle, u mogućnosti da uoče našu osetljivost čak i onda kad mi to nismo. Jedan od načina da ih zaštitimo je da se osvrnemo na svoja prethodna iskustva kad smo bili izmanipulisani – posebno na ona koja su se u prošlosti ponavljala – i pokušamo da otkrijemo koje su to naše osetljivosti i nesigurnosti predstavljale tačke napada za manipulatore.

Još jedna opcija, možda lakša i brža, je da pitamo bliske ljude u svojoj okolini o tome šta oni vide kao naše nesigurnosti. Naravno, važno je da to budu ljudi za koje verujemo da neće manipulisati nama. Ova tehnika je korisna, zato što je zaista čest slučaj da drugi, bliski ljudi jasnije mogu videti naše nesigurnosti nego mi sami.

Niko od nas nije u mogućnosti da vidi svoj sadržaj ledenog brega koji se nalazi ispod površine. Ljudi koji su vešti manipulatori to mogu i to zloupotrebljavaju kako bi postigli svoje ciljeve.

Korak 3: Ego Satis („Ja sam dovoljan/a”) – prihvatanje sopstvenih nesigurnosti

Jednom kada osvestimo sopstvene nesigurnosti i osetljive tačke, one neće nestati. Najbolje što možemo postići je da smanjimo potencijal za snažne emocionalne reakcije koje one mogu izazvati kada su pritistnute.

Time što ćemo povećati svoje znanje, steći i praktikovati nove veštine, pametnije koristiti vreme, razgovarati sa sobom i povećati izlaganje sopstvenim nesigurnostima, bićemo spremniji da živimo sa emocijama koje proizilaze iz naših nesigurnosti.

Ne možemo postići Ego Satis stanje tako što ćemo eliminisati emocije. Umrtviti ili izmeniti to kako se osećamo promenom stanja svesti može nam doneti privremeno olakšanje, ali ne dugoročno. Na taj način zapravo samo ćemo ostati u Non Ego Sum Satis koraku. To će osnažiti „Ja nisam dovoljan i ne mogu ovo da podnesem bez droga ili alkohola” uverenje.

Ni korišćenje „Fake it till you make it” („Pretvaraj se dok ti ne pođe za rukom”) idioma nije dobro rešenje. Majstori manipulacije mogu da ga uoče i iskoriste. Pretvarati se ne funkcioniše, a frustraciju ćemo smanjiti tako što ćemo prestati da se pretvaramo, a ne pojačavati svoje napore da nam to pođe za rukom. Zato ovaj idiom treba zameniti sa „Take it till you make it!” („Ostani u situaciji dok ti ne pođe za rukom”, u slobodnijem prevodu).

Naša osetljivost je kombinacija naslednih faktora i svega onoga što smo u prošlosti doživeli i iskusili. Ništa od toga ne možemo da poništimo. Ne možemo da uklonimo ili sakrijemo svoju osetljivosti, ali možemo da javno pokažemo svoju istrajnost u tome da nas ona ne sabotira. To će nas učiniti težim metama za manipulaciju.

Ostati u situaciji dok nam ne pođe za rukom („Take it till you make it”) je moguće određenu količinu vremena. Međutim, normalno je i ljudski da nam je to ponekad teško. Zato treba očekvati situacije u kojima će nam to biti preteško.

Ponekad sebi treba dozvoliti i takve situacije: kad nam je preteško da se odupremo. Tada možemo da preusmerimo pažnju, da izbegavamo, da bežimo!

Autor: Dr Robert Doson/ Psychology Today

Prevod i adaptacija: Ina Borenović/ Psihoverzum