Naziv za ovu spravicu u srpski jezik došao je iz nemačkog – Reißverschluss, od kombinacije reči putovati i zatvarač.
Tokom svog relativno kratkog života, američki pronalazač Elijas Houv dao je veliki doprinos industrijskoj revoluciji. On je, naime, jedan od pionira u konstrukciji mašine za šivenje – iako je nije izmislio, imao je veliki uticaj na njen današnji izgled i način rada. S druge strane, otkrio je do danas nezamenjivu stvar u proizvodnji odeće – rajsferšlus ili „automatski, neprekidni zatvarač opreme“, kako je nazvan u patentu registrovanom 1851. u Sjedinjenim Američkim Državama.
Pošto je već ostvario veliki uspeh sa svojom mašinom za šivenje, Houv nije mnogo reklamirao rajsferšlus, pa u narednih pola veka nije bio ni mnogo zapažen niti korišćen. Patent je u drugoj polovini 19. veka unapređivan nekoliko puta, ali se suština nije izmenila – dve stranice sa zupcima spajale su se i činile čvrst vez koji se koristio pre svega za obuću, ali i na komadima odeće. U tim unapređenim patentima nazivali su ga „vez za odeću“, „stezač za cipele“, „kopča za otključavanje i zaključavanje cipela“, „klizač“…
Tek kasnije smišljen je naziv „ziper“, koji na popularnosti dobija tridesetih godina prošlog veka kada se masovno upotrebljava u proizvodnji dečje odeće. Uspeh je bio utoliko veći jer ga je pratila reklamna kampanja u kojoj je isticano da omogućava deci da se sama oblače bez mnogo muke, kao i da podstiče osamostaljivanje. Ubrzo se našao i na muškim pantalonama, kao poslednji krik mode, a onda bez njega više nije bilo moguće bilo šta sašiti…
Naziv za ovu spravicu u srpski jezik došao je iz nemačkog – Reißverschluss, od kombinacije reči putovati i zatvarač. I u nemačkom jeziku se ovaj naziv promenio kako je evoluirala njegova upotreba i prvobitno je glasio Reiße-tasche mit Verschluss – putna torba sa zatvaračem.
M.Đ.
—–
FOTO: Pixabay/MabelAmber
