Postoje najmanje dve zablude: “Lili Marlen” nije koračnica i iza nje nije stajala propaganda Trećeg rajha, već su je nemački vojnici sasvim spontano zavoleli.
Autor: Danijel Nišević
“Lili Marlen” nije koračnica nego šlager. Nije ni delo Ministarstva propagande Trećeg rajha, čiji je prvi čovek, moćni Gebels, dobijao napade besa pri pomenu “Lili Marlen”. Jasno, ako se zna da tekst pesme ne poziva u borbu i polaganje života za otadžbinu, naprotiv, on izražava čežnju vojnika za mirom i povratkom kući. Postoji Gebelsovo naređenje o zabrani javnog izvodjenja ove pesme, ali je ogorčenje vojnika na frontovima bilo toliko da je zabranu povukao već posle nedelju dana!
Zanimljivosti vezanih uz ovaj šlager ima pregršt. Mnogi nemački vojnici poginuli su s tom pesmom na usnama a da nisu znali da “Lili Marlen” nije ime jedne, već dve devojke. Autor teksta, Hans Lajp, 1915. imao je dvadeset jednu godinu. Nemačka je bila u Prvom svetskom ratu, a mladi Lajp pešadijski gardista. Jedne prolećne večeri, pred polazak na front, stražario je ispred berlinske kasarne. Plašio se smrti i pitao da li će se vratiti živ. Koračajući gore-dole na straži razmišljao je i o dve devojke koje je u rodnom Hamburgu istovremeno voleo. Jedna se zvala Lili i bila je piljarica, drugaMarlen – kći nekog drogeriste. I tako su u Lajpovoj glavi nastali stihovi o ratu, čežnji za domom, voljenim devojkama Lili i Marlen, roditeljima. Sve je to stalo u pet stihova koje je naslovio sa “Pesma mladog stražara”.
Lajp se vratio iz rata i “Pesmu mladog stražara”, sa još dosta stihova, štampao u jednoj knjižici. Bili su to njegovi početnički radovi kojih se kasnije, kada je postao poznat pisac, odrekao. Emigrirao je u Švajcarsku i tamo umro.
Godine 1932. mladi kompozitor Norbert Šulce nastojao je da se probije u muzički svet. Njegova devojka konobarica Elizabet Šarlota Helena Eulalija Vilke takođe je htela da stekne ime, ali kao pevačica. I dok se Šulce brzo probijao, ona nije imala nimalo uspeha. On ju je neprekidno ubeđivao da se okane pevanja. Uzalud, samo ga je omrzla i na kraju su se rastali.
Prošle su godine, ali ni Šulce nije napravio ništa značajnije. Stigla je 1938. Upravo tada komponovao je melodiju na tekst “Pesme mladog stražara” koji mu se dopao. Prepisao je notni list u tridesetak primeraka i poslao na različite adrese, izmedju ostalogDržavnom kabareu iz Kelna.
Sredinom 1941. pozvala ga je telefonom bivša devojka Helena Vilke, koja je u međuvremenu stekla značajna poznanstva u Trećem rajhu, i rekla: - Moje umetničko ime sada je Lale Andersen. Pokušaj sledeće subote u ponoć da na svom aparatu uhvatišRadio Beograd. Želim ti sve najbolje!
Šulce je poslušao i na veliko zaprepaštenje kao odjavnu špicu Radio Beograda čuo svoju kompoziciju “Lili Marlen” na tekst “Pesme mladog stražara”. Pevala je Lale Andersen uz pratnju vojničkog hora.
Kompozitoru nije bilo teško da shvati da je notni list poslat Državnom kabareu iz Kelna došao u ruke bivšoj devoci Heleni Vilke i da je ona, uz pomoć prijatelja na položaju, snimila ploču sa ovom pesmom kako bi mu pomogla u ime stare ljubavi.
“Lili Marlen” je bila bum! Lale Andersen to nije mogla ni da sanja, kompozitor Šulce pogotovo. Nemački vojnici odmah su prisvojili pesmu. Piscu teksta nije se dopala.
Pesma se dopala Englezima, pa su je mrmljali ne znajući reči. Tako nije išlo pa je Tomi Konor dobio zadatak da napiše tekst na engleskom. Pevačica Šelton snimila je gramofonsku ploču. Engleski vojnici sada su bili zadovoljni.
I Hortijevi vojnici u Mađarskoj imali su verziju “Lili Marlen”. Pesma je nazvana “Moja Marika”. Pisac teksta – Tibor Polgar.
Lale Anderson postala je slavna. Doduše, Gebels ju je maltretirao, pa i hapsio, ali je po Hitlerovom naredjenju morao da je ostavi na miru. Dugo je živela od popularnosti “Lili Marlen”. Čak je 1956. godine bila na turneji po SAD. Tada je imala pedeset dve godine. Posle sedam godina je umrla.
Glumica Marlena Ditrih pevala je “Lili Marlen” u Korejskom ratu, a Al Martin zabavljao je tom pesmom američke vojnike u Vijetnamu. A iz domaćeg filma “Balkan ekspres” mnogi pamte scenu u kojoj Toma Zdravković odbija da “Lili Marlen” peva nemačkim oficirima.
Verner Fasbinder je snimio film o životu Lale Anderson. Naravno, nazvao ga je “Lili Marlen”.
LILI MARLEN
Lili Marlen
Kraj kasarne stoji,
ispred kapije,
stari fenjer i sad
k’o nekada tu je;
pod njim ćemo opet biti mi,
pod njim ćemo se ljubiti,
moja Lili Marlen
Naše su dve senke
jedna bila tad;
o ljubavi silnoj
pričao je grad.
O ljubavi što ne prolazi
i vreme je ne ugasi
moja Lili Marlen.
Sad me truba zove,
kaže mi: U boj!
Drugovima idem,
Rekoh tada njoj.
Odlazim, al’ srce ostaje,
Ostaje, jer tvoje je,
Moja Lili Marlen.
Stari fenjer gori
Ljupki hod ti zna;
Da i mene pamti
želja mi je sva.
Ako mi se zlo sad dogodi
ko će tu s tobom stajati
moja Lili Marlen.
Oko mene tama,
pustoš bez kraja;
sa životom ljubav
za te me spaja.
Kad se noćne magle podignu
kraj fenjera ja čekaju,
moja Lili Marlen.
