Gaziantep je danas sravnjen grad, izgubljen u ruševinama i pepelu svoje nekadašnje slave, poput Pompeje i drugih drevnih naseobina koje su progutale prirodne katastrofe. Zemljotres jačine 7.8 stepeni Rihterove skale koji se dogodio 6. februara 2023. godine povukao ga je u ponor.
Autor: Edin Krnić
Dok se opraštamo od drevnog Gaziantepa, ali i dok ranjena Turska broji svoje žrtve čiji broj vrtoglavo raste, valja se prisetiti divnih reči Ive Andrića koji je napisao: "Ništa ljude ne vezuje tako snažno, kao zajednički i srećno proživljena nesreća." A čini se da nam Gaziantep iz svojih ruševina šalje upravo tu poruku.
Na pragu drevne Mesopotamije, u gornjem toku reke Tigar u jugoistočnoj Turskoj, danas se nalaze gradovi specifične lepote i atmosfere. Gradovi kao što su Šanliurfa, Mardin i Gaziantep nešto su najneverovatnije što može da se vidi, ne samo u ovom delu države, već u čitavoj Turskoj.
Svaki poseban na svoj način, bogat je kulturom i tradicijom starom hiljadama godina. Ipak, Gaziantep u nekoliko stvari prednjači u odnosu na druge gradove Mesopotamije. Izdvojio bih MuzejZeugma; vešte bakardžije koji maestralno izrađuju bakarne proizvode; i definitivno - hranu! Antep je Unesko stavio na listu kreativnih gradova sveta kada je reč o kulinarstvu.
Istraživanje Antepa, kako se ovaj grad u prošlosti zvao, započeo sam razgledanjem najlepših svetskih mozaika, a među njima je Džengina iliti Ciganka, jedan od najvrednijih na svetu.
Muzej Zeugma nalazi se na Bulevaru Hadžı Sani Konukoglu, u kvartu Mithatpaša i udaljen je 3 kilometra od starog grada u kome se nalazi zemljotresom razrušeno utvrđenje Antep ili Gaziantep kalesi.
Najveće muzeju mozaika na svetu pripada površina od 30.000 kvadratnih metara i sadrži čak 2.448 mozaika, smeštenih u 1.700 metara kvadratnih, koliko iznosi površine zgrade. Osim mozaika, ove se nalaze još i 140m² fresaka, četiri rimske fontane, 20 kamenih stubova, četiri statue od krečnjaka, bronzane statue nekadašnjeg zaštitnika grada Marsa, od kojih jedna dominira čitavim prostorom i još i nekoliko kamenih grobnica i sarkofaga.
Muzej ima dva sprata, u prizemlju su smešteni veći mozaici, dok su oni manjih formata ugrađeni u podove i zidove drugog sprata. Na samom ulazu su izloženi mozaici koji su pronađeni u blizini reke Eufrat, svaki sledeći izloženi mozaik otkriven je na lokaciji koja je bliže Antepu.
U ovoj vešto projektovanoj zgradi staze kojima se šetaju turisti postavljene su tako da svaki posetilac vidi svaki mozaik.
Na drugom spratu impresivnog Muzeja nalazi se njegovo najveće blago, mozaik Džengine ili Ciganke.
Ovaj mozaik je 1960. godine nakratko napustio svoju postojbinu, jer je bio prodat Grin Stejt Univerzitetu iz Ohaja, ali je vlada Turske u saradnji sa opštinom Gaziantep 2018. godine uspela da povrati ovo remek-delo, u narodu poznato i kao turska Mona Liza.
Gaziantep Kalesi ili utvrđenje Antep
Još jedna prepoznatljiva znamenitost ovog grada bila je Gaziantep Kalesi ili utvrđenje Antep čiji se ostaci danas vide na brdašcu tik iznad starog grada.
Kada je sagrađeno pre 6.000 godina u njegovoj blizini se tada nalazio gradić Teban sagrađen početkom trećeg veka nove ere.
Arheološkim iskopavanjima utvrđeno je da je ovaj zamak bio rimska karaula i da se vremenom proširivao. Svoj današnji oblik dobio je u VI veku nove ere u vreme vladavine vizantijskog cara Justinijana.
Kao rezultat arheoloških iskopavanja koje je izvršio Arheološki muzej Gaziantep, otkriveni su kupatilo i džamija iz osmanskog perioda.
U ovom utvrđenju bio je smešten Muzej branilaca i heroja Gaziantepa kroz je svaki posetilac morao da prođe, je tuda išao put do vrha odakle se pruža predivan pogled na grad.
Muzej hrane
Kako je hrana ovog grada zaštićena od strane Uneska, tu je podignut i Muzej kulinarsva čuvene Emine Gouš.
Ovaj Muzej ilustruje pripremu različite hrane, a fokus je na „Yuvalami”, tradicionalnoj bajramskoj hrani, i turskoj kafi koja se obavezno ispija uz pušenje šiše (nargile). Ovde je takođe prikazano još i posuđe koje je nekada korišćeno u svim domovima na ovim prostorima.
U podnožju utvrđenja nalazi se Kurtuluš džamija koju je redizajnirao čuveni osmanlijski arhitekta Sarkis Baljan. Nekada je ovo bila jermenska crkva Svete Bogorodice pored koje se uzdizao veliki stari zvonik (danas u Gradskom muzeju) koji je naknadno preuređen u minaret. Osim sto je ovo zdanje bilo i ostalo verski objekat, ova džamija je neko vreme korišćena i kao zatvor.
Uz džamiju se nalaze i ostaci nekada čuvene fabrike za štavljenje i proizvodnju najkvalitetnije kože po kojoj je Gaziantep i danas poznat. Preko ovih ostataka podignute su staklene pasarele, pa je svaki turista mogao da vidi lokalitet.
Ovde se nalazi i stari hamam koji je sagradio Lala Mustafa Paša 1577. godine. Arhitektura je tipično osmanlijska, a turistima su verno prikazani hladni, mlaki i topli delovi hamama, kao i posuđe koje je korišćeno u te svrhe. Bile su tu i voštane figure koje dodatno dočaravaju nekadašnju atmosferu.
Čaršija
Gaziantep je poznat po veštim zanatlijama koji svoje umeće prenose na svoje potomke s kolena na koleno. Dok sam obilazio neke zanatske radnje ostao sam u čudu koliko su ovi majstori precizni i kakvo umeće se krije u njihovim rukama i prstima. Oni tako vešto i prilično brzo čekićem i raznim drugim alatima prave dekoracije u bakru, da je prava milina satima ih gledati. Tokom izrade predmeta i najmanja greška može da upropasti započetu gravuru, ali kako sam čuo od mnogih, takve stvari se gotovo i ne dešavaju, jer su Antepljani pravi majstori svog zanata.
Pre zemljotresa je u ovim zanatskim radnjama bilo moguće poručiti gravuru po želji, a ona bi bila gotova narednog dana. Veći izbor postojao je u Bakar čaršiji (Bakırcılar çarşısı) gde su se turisti utrkivali da kupe najlepši i najunikatniji komad. Najpopularnije su bile džezve raznih veličina, a najkvalitetnije su one napravljene od jednog komada bakra. Tu su još i bokali, tanjiri, šolje za kafu, poslužavnici, čaše...
U kupovinu je moglo da se ode i na čuveni Elmadži Pazar, mesto gde su mogli da se kupe najbolji začini, sušene bamije, paprike i patlidžani nanizani na kanap dužine oko dva metra. Tehnika sušenja koja se ovde koristi, čini da voće i povrće ne izgubi boju.
Turska prestonica baklave
Pistaći svetlozelene boje, koji su uz iranske iz Jazda, najbolji i najukusniji na svetu, imali su i svoju primenu. U Gaziantepu se proizvode ukusni slatkiši, a najčuvenija među njima je fistikli baklava iz Antepa, o kojoj će vam s ponosom pričati Turci iz svih krajeva države. Ova baklava se priprema sa čak 80 kora od kojih po 40 idu u gornji i donji sloj, a zeleni pistaći u sredinu.
Nije nemoguće da ste, u kom god kraju Turske da ste bili, jeli upravo ovu baklavu, jer se izvozila širom zemlje i sveta.
Neka od najpopularnijih jela u ovom gradu su i patlidžani pripremljeni na razne načine, bamije, razne vrste kebaba, džigerica na roštilju, čorbe merdžimek i ezogelin... a sve posluženo uz nekoliko vrsta salate, sa hlebom i čajem koje dobijate besplatno. Spisak nije konačan, jer se u Gaziantepu nudilo stotine raznovrsnih jela zbog kojih je ovaj grad i dospeo na Uneskovu listu kreativnih gradova kada je reč o kulinarstvu (UNESCO Creative Cities: Gaziantep - Creative City of Gastronomy).
Fotografije - Edin Krnić
