Živi svet je prepun čudesa, neka od najvećih smo predstavili u ovom tekstu o divovima među živim bićima. Predstavljamo vam divove u biljnom i životinjkom svetu:
Divovi među životinjama
Plavi kit je najveća životinja koja je ikada živela na Zemlji. Može da naraste i do 33 m u dužinu, a težak je – oko 150 tona. Glava plavog kita može težiti do 60 000 kg, srce preko 1000 kg, a jezik koliko odrastao slon. Kit ima do 10 000 litara krvi u sebi. Kad se kitovo mladunče okoti, dugo je 9 m, a svaki dan dok siše mleko dobija po 100 kg u težini. Ulješura je manja od plavog kita ali je sa dužinom do 18 metara i težinom do 50 tona najveći kit zuban ali i najveća životinja sa zubima na Zemlji.
Danas je najveća kopnena životinja afrički slon. Visok je preko 3 metra, a težak 6 do 8 tona. Azijski slon je nešto manji. Neki izumrli sisari bili su još i viši: slonov srodnik mamut preko 4 m, baluhiterij, davni predak nosoroga, čak 6 metara. Među pticama najkrupniji je noj, visok je 2,5 m, težak i do 150 kg. Nojevo jaje teži gotovo 1,5 kg – kao 24 kokošja. Izumrla ptica moa bila je dvaput teža od noja, a visoka preko 3 metra. Sa visinom od 3 metra i težinom od 400 kilograma ptica slon je najveća ptica koja je ikada živela na Zemlji.
Albatros, vrsta galeba, ima raspon krila oko 4 metra, kao i južno američka ptica grabljivica kondor. Raspon krila izumrloga krilatog reptila pteranodona iznosio je oko 7 m.
U prašumama Brazila ulovljena je 1924. g. zmija anakonda, dugačka preko 10 m. Među zmijama otrovnicama najduža je kraljevska kobra – 5 metara. Jedna davno izumrla kornjača bila je velika kao tenk. To su, ipak, patuljci prema divovskim gmizavcima koji su živeli pre nekoliko stotina miliona godina. Najveći od njih, biljožderi diplodok i brontosaurus, imali su 30 m u dužini i težili oko 40 tona. Među ribama najveći su morski psi. Jedna vrsta morskoga psa, nazvana golema kitopsina, može da dosegne i 20 metara u dužinu. Najveća slatkovodna riba, moruna, može dostići dužinu do 9 metara.
U dubokim morima žive divovske lignje. Na obale severoistočne Kanade 1933. godine nasukala se jedna mrtva životinja dužine 21,95 m. Na temelju čeljusti ili, kako ga češće zovu „kljuna“ ali i očiju jedne divovske lignje pronađene u želucu ulješure može se zaključiti da na većim dubinama žive i puno veći primerci. Oko je imalo promer od 40 cm, pa se polazeći od toga moglo zaključiti da su mogući i primerci od preko 30 metara.
Divovi među biljkama
Divovi među biljkama još su veći od divova među životinjama. Ovo su top pet najvećih divova među drvećem:
- Obalna sekvoja – 115,61 m, zvanično najviše drvo na svetu, drvo pod imenom „Hiperion“, raste u Nacionalnom parku Redvud u Kaliforniji;
- Carski eukaliptus – visine 99,8 m, nazvan „Centurion“, Dolina Arve, Tasmanija;
- Obalna duglazija – 99,76 m, Brumit krik Okrug Kus (Oregon);
- Sitkanska smrča – 96,7 m, Nacionalni park Preri Krik Redvud, Kalifornija;
- Džinovska sekvoja – 95,8 m, Sekvoja nacionalni park, Kalifornija.
Američki četinar sekvoja, u promeru dosegne i 12 m, tako da ga može obuhvatiti tek 20-ak ljudi. Kroz deblo jedne takve sekvoje u Kaliforniji probijen je prolaz. Tropsko drvo baobab ne ističe se visinom, nego širinom. Opseg debla iznosi ponekad preko 40 m, a promer oko 14 m. U Južnoafričkoj Republici ranije je postojao jedan primerak obima 47 m i prečnika od 15,9 m. Drvo se u međuvremenu rascepilo na dva dela tako da je trenutno najveći baobab drugi primjerak iz Južnoafričke Republike obima 34 m i prečnika 9,3 m.
Najdeblje deblo ima čempres i nalazi se u centru grada Santa Maria del Tule u Meksiku. Tule drvo je visoko 35.4 m, a ima prečnik debla oko 14 m, a obim debla oko 58 m i teži preko 500 tona.
Evo još nekoliko biljnih divova: bela jela (75 m), omorika (60 m), ariš (54 m), bor (48 m), bukva (44 m).
Najveće listove ima vodena biljka (lokvanj) Victoria Amazonica: listovi imaju u promeru do 3 m, a tako su čvrsti da mogu održati na vodi i dete teško tridesetak kilograma.
Najveći je cvet u tropske biljke raflesije, koja raste u vlažnim prašumama Indonezije: ima do 1,5 m u promeru, a teži do 14 kg.
Najviši čovek koji je ikada živeo
Divovi među ljudima retka su pojava i uglavnom posledica hormonskih poremećaja. Godine 1940. umro je u 22. godini života Amerikanac Bob Wadlow. Bio je visok 267 cm, i smatra se najvišim čovekom koji je ikada živeo.
