Da li vremenske prilike utiču na pojavu bola?
Foto: Freepik
Sunčani dani, za razliku od tmurnih i kišovitih, najčešće podstiču dobro raspoloženje. Međutim, ne samo da vremenske prilike mogu uticati na raspoloženje nego i, prema skorašnjim istraživanjima, utiču na naše telo i tegobe.
Još je Hipokrat primetio vezu između vremena i promena u ljudskom telu i o njoj pisao u delu „O vazduhu, vodama i mestima”. Danas, i lično iskustvo mnogih od nas dovodi do istog zaključka. Samo se zapitajte ‒ koliko često čujete ljude kako se žale na kostobolju dok se vreme menja?
Jedno od velikih istraživanja pokušava da nađe naučne argumente koji bi išli u prilog tome da hladnoća i kiša mogu pogoršati hronični bol. Cilj istraživanja je da se bolje razume veza između vremena i fizičkog bola, što bi lekarima omogućilo da nađu efikasnije terapije. Prva saznanja do kojih su naučnici došli u istraživanju nazvanom Veza između vremena i bola („Cloudy with a chance of pain”), a koje se trenutno sprovodi u Ujedinjenom Kraljevstvu, prikazana su na tamošnjem Festivalu nauke. Prema njima, osobe sa hroničnim bolestima imaju stvaran razlog da ne vole kišu, pošto se ispostavilo da loše utiče na njih.
U prvoj polovini istraživanja, koje je trajalo ukupno 18 meseci, učestvovalo je više od 9 hiljada stanovnika Ujedinjenog Kraljevstva sa hroničnim bolestima poput artritisa, bola u leđima i migrene. U istraživanju može učestvovati svaki stanovnik Velike Britanije koji ima pametni telefon i hronični bol koji mu stvara tegobe. Učesnici najpre treba da instaliraju posebno napravljenu aplikaciju na svojim mobilnim telefonima, preko koje svakodnevno beleže svoje simptome. Ista aplikacija na svakih sat vremena beleži i vremenske uslove u oblasti u kojoj se učesnici nalaze, čime omogućava naučnicima da uporede prijavljeni nivo bola sa vremenskim prilikama.
Analizirajući prve podatke iz tri različita grada, naučnici su potvrdili da se tokom perioda sa manje sunčanih dana povećavala, a od februara do juna smanjivala učestalost prijavljivanja hroničnog bola kod učesnika. Takođe, tokom trajanja vlažnog perioda u junu, kada su padavine bile česte, intenzitet bola kod ispitanika je porastao.
Profesor Vil Dikson, glavni naučnik na ovom projektu, kaže da razume vezu između vremenskih prilika i bola kod ljudi, naglašavajući kako 80 % njegovih pacijenata veruje kako vremenske prilike utiču na bolove, a 50 % njih smatra da prema bolu mogu da predvide kada će kiša pasti. Profesor Dikson zaključuje da je povezanost sa padavinama logična, ali dodaje i sledeće: „Sa gledišta fiziologije, međutim, smatram da je logičnije da bol, posebno kod artritisa, bude povezan sa vazdušnim pritiskom. Da bi bolesnici mogli da predvide kada će padati kiša, treba da postoji neki element vremenskih uslova koji svojom promenom utiče na njihov bol. Pritisak je taj koji može da promeni osetljivost na bol”.
Prema mišljenju ovog naučnika, moguće je i da neke podgrupe pacijenata imaju drugačije korelacije i razloge. Na primer, sunčeva svetlost možda samo popravlja raspoloženje bolesnika, što čini da povremeno zaborave na bol ili im on deluje blaži. Aplikacija pomoću koje se vrši popisivanje podataka za istraživanje sakuplja informacije kojim bi ispitala i ovu mogućnost. Profesor Vil Dikson konstatuje za kraj: „Čim se dokaže korelacija između promene vremena i hroničnog bola, ljudi će moći da planiraju aktivnosti prema vremenskim pilikama. Pored toga, lekari će moći da istraže nove nove vidove terapija”. Stoga se i mi radujemo novim rezultatima istraživanja, budući da njihov najveći značaj leži u pomoći hroničnim bolesnicima.
