Pre dve godine Luiza Nesterova nije ni pomišljala da biciklom ide na posao. Ali ta mlada žena sada ide na pedale kroz Moskvu ulicama loše prilagođenim za dvotočkaše i usred neprijateljski raspoloženih vozača automobila. Na papiru, bicikl u Moskvi je kao brod u pustinji.
"Moskva nije lak grad za bicikliste", rekla je Luiza (30), navodeći glavne nedostatke: snega ima šest meseci u godini, veliki delovi bulevara su podzemni i ulični saobraćaj je opasan, a vozači imaju malo obzira prema biciklistima. Svakog dana, i leti i zimi, Luiza koja radi u finansijama, svojim pastelno zelenim biciklom ide više od pet kilometara prometnim ulicama, kolovozom, bez biciklističke trake ili staze.
"Kada je sneg, samo uzmem toplije rukavice", rekla je za AFP i dodala da bicikl vozi i kada je napolju minus 27 stepeni.
Da bi podstakla Moskovljane da krenu tragom njenih točkova, napravila je nalog na Instagramu (@luizinbike2.0) koji prati više od 5.400 ljudi. Redovno na meti interesovanja ruskih medija, postala je "ambasadorka" biciklizma.
"Moj san je da biciklisti postanu norma, ne smatram sebe hrabrom", rekla je ona.
"Sve više i više ljudi želi da koristi bicikl, ali se veoma plaše automobila: ovde automobilste ne uče da s biciklistima dele kolovoz", žali se Luiza koja kaže da vozi bez slušalica u ušima. Moskva, sa svojih 12 miliona stanovnika, "grad je kreiran za automobile", smatra ona.
Poslednjih godina grad Moskva ulaže da izmeni tu sliku i razvije upotrebu bicikla, što je povezano s ubrzanim obnavljanjem urbane infrastrukture za Svetsko prvenstvo u fudbalu, kojem će Rusiju biti domaćin 2018. godine.
"Građani traže biciklističke staze, i to vrlo jako i konstantno", kaže za AFP Aleksej Mitiajev, zadužen u Odeljenju za transport Moskve za biciklističku infrastrukturu.
Mitiajev, i sam biciklista, pokrenuo je 2014. "VeloBike" sistem korišćenja gradskih bicikala po modelu "Velibs" u Parizu i "Santander cycles" u Londonu. Za 30 rubalja (0,50 evra) jednokratno, ili za 150 rubalja (2,40 evra) za ceo dan, Moskovljani mogu iznajmiti obične ili električne bicikle.
Prvih godina "VeloBike" je 80 odsto vožnji davao beslatno, da stekne korisnike. Taj metod je urodio plodom: "VeloBike" je 2016. imao četiri puta više korisnika (196.000) nego 2014. godine (47.900). Ukupno je gradska vlast potrošila 150 miliona rubalja (2,4 miliona evra) za ovaj sistem koji ima 330 stanica i 3.200 zajedničkih, gradskih bicikala.
Uporedo, grad je biciklističke trake i staze razvio za četiri puta: 203 kilometra danas, uključujući i 133 kroz parkove, a 2012. ih je bilo 52 kilometra. To jeste veliko povećanje, ali gledano relativno, pošto je Moskva počela od nule, ona ipak daleko zaostaje za 400 kilometara u Amsterdamu i 740 kilometara u Parizu, dok je u manjim gradovima Rusije staza i traka za bicikle mnogo manje nego u Moskvi.
"Moskva nikada ne može biti glavni biciklistički grad kao Amsterdam, ali nadamo se da će se biciklisti osećati mnogo prijatnije", obećava Aleksej Mitiajev dok vozi svoj bicikl.
Ipak, biciklisti osporavaju ogroman rad u Moskvi od 2015. godine, uključujući i to što nove biciklističke staze nisu građene onako i oko kako su obećavale gradske vlasti. Ne postoje podaci o udesima biciklista. Ali, 5. juna poslanik iz Moskve Vladimir Baučev je kao biciklista poginuo na putu na kojem ga je udario automobil.
Nadija Jerebina koja je s prijateljima pokrenula udruženja "Let's Bike It" ("Hajdemo biciklom"), smatra da gradska vlast treba da još više pojača napore da bi ukazala da za bicikliste ima mesta na kolovozu, jer inače koriste trotoare, na veliko nezadovoljstvo pešaka.
"To dovodi do nepotrebnih sukoba i opasnih situacija", rekla je ona za AFP.
Po Birou za urbanističke studije "Urbica", sneg ili kiša nisu prepreka za razvoj biciklizma u Moskvi, jer su ljudi navikli na loše vreme, već je prepreka stanje na ulicama.
"Ranije se bicikl koristio za vozikanje parkovima. Nismo njime putovali, 'od tačke A do tačke B'. Novina za nas je to što bicikl sada posmatramo kao prevozno sredstvo" objasnila je Jerebina.
Otuda zahtev udruženja "Let's Bike It" da se "stazama i trakama za bicikliste dodeli prioritet nad trakama za automobile, da bi se podstakli Moskovljani" da voze bicikle, dodala je ona.
"Gradovi kao što su Oslo, Montreal, imaju takođe hladne zime kakva je naša, a ipak imaju veliku biciklističku kulturu, pa zašto ne i mi?" - pita ona.
U očima Alekseja Mitiajeva, novije oduševljenje Moskovljana biciklom pokazuje njihovu "želju da preuzmu vlasništvo nad svojim gradom".
"To je takođe pitanje generacijskog stava: naši roditelji su favorizovali auto" kao simbol individualnosti posle decenija komunizma, primetio je on.
"A naša generacija, ona voli slobodu", rekao je taj mladi biciklista.
B 92
foto:internet
