Svi smo bili nestrpljivi i u takvim trenucima kada nas nestrpljenje obuzme donosimo ishitrene odluke.
Da li vam se nekada desilo da odustanete od pisanja važnog seminarskog rada za školu ili da vam interesantan projekat postane frustrirajući usled novonastalih poteškoća? Da li ste ikada morali da gledate do kraja predstavu ili film, za koji ste izgubili interesovanje već na prvoj sceni? Da li vam se desilo da beskonačno čekate u redu, da čekate da se kompjuter učita ili da Božić konačno stigne?
Ko nije? Svi smo bili nestrpljivi – i u takvim trenucima kada nas nestrpljenje obuzme donosimo ishitrene odluke. Napuštamo red koji se jedva pomera, samo da bismo stali u još sporiji. Izvadimo picu iz rerne dva minuta ranije, jer jednostavno ne možemo više da čekamo. Ili uništimo savršenu vezu, zbog toga što nismo sigurni u kom pravcu se ona razvija, a ne možemo da podnesemo nesigurnost.
S druge strane, ponekada smo bili i previše strpljivi, ostajemo zaglavljeni sa projektima, na poslu ili u vezi, dugo vremena nakon što shvatimo da to nema smisla.
Šta vas je koštalo više strpljienje ili nestrpljenje? Različite osobe daće različite odgovore. Idealno bi bilo da uvek postupimo onako kako treba – da dopustimo da nas nestrpljenje vodi onda kada pravac u kom idemo nema smisla, i da ostanemo na tom pravcu onda kad on ima smisla.
Nažalost, niko ne donosi ispravnu odluku svaki put.
Ali evo o čemu se radi: ako bolje razumemo nestrpljenje to će nam dati više snage da ga prevaziđemo. Zato vam predstavljamo 7 zakona nestrpljenja:
1. Nestrpljenje nije nedostatak strpljenja.
Reč nestrpljenje je spoj dve reči “ne” + “strpljenje”, što na prvi pogled znači nedostatak strpljenja. Strpljenje čini stabilna stvar – specifičan mentalni proces. Nasuprot njemu, nestrpljenje je ništa drugo no nedostatak strpljenja. Međutim, drugo saznanje kaže obrnuto: Nestrpljenje je, čini se, veoma određen mentalni i psihički proces koji biva pokrenut specifičnim okolnostima, koji motiviše donošenje specifične vrste odluka. Strpljenje je zapravo prateći termin i znači nedostatak nestrpljenja. Kod strpljive osobe ne javlja se nestrpljivost onda kad se kod ostalih to obično dešava ili ona pronalazi način da prevaziđe nestrpljivost onda kada se ona pojavi.
Dakle da zaključimo: Nestrpljivost bi trebalo posmatrati kao primarno, a o strpljenju bi trebalo govoriti kao o “ne-nestrpljenju”.
2. Nestrpljenje se javlja onda kada imamo cilj, i shvatimo da će nam biti potrebno više nego što smo očekivali da ga postignemo.
Ako praznog uma samo sedite u sobi nikada nećete biti nestrpljivi. Vi ste samo tamo. Međutim, ako poželite da izađete napolje i zabavite se, postavili ste sebi cilj. Još uvek niste nestrpljivi, ali upravo stvarate predispozicije za to. Pretpostavimo da ste pozvali prijateljicu da vidite da li je slobodna da izađete i ona nije. Već sada postajete malo nestrpljivi. I što vam je više potrebno da pronađete nekog ko će izaći s vama, sve ste nestrpljiviji.
Kada dete čeka Božić, neće odmah biti nestrpljivo, ali kada shvati da ne može prestati sa razmišljanjem o Božiću, postaje nestrpljivo. Čekanje na Božić košta ga više nego što je mislilo da hoće ako bi u međuvremenu pažnju posvetilo nečemu drugom.
Počnete sa pisanjem knjige i mislite da će vam biti potrebno oko 6 meseci. Radite po planu, ali dobijete ideju za još bolju knjigu. Shvatate da vas nastavak sa radom na prvoj knjizi košta prilike da radite na drugoj. I postajete nestrpljivi.
Vozite kući i planirate da ste za 20 minuta tamo. Ali dva automobila ispred vas idu 20 km/h ispod ograničene brzine i pri tom idu paralelno jedan sa drugim u samo dve trake. Shvatate da će vam trebati više vremena da stignete kući – i postajete nestrpljivi.
3. Nestrpljenje nas nagoni da smanjimo vreme za postizanje cilja ili da promenimo cilj.
Kada shvatimo da će nas koštati više nego što smo očekivali da postignemo cilj, naši mentalni točkovi počinju da se okreću. Počinjemo da tražimo način da izbegnemo te dodatne troškove vremena, boli, ometanja, ugleda ili prilika.
Zaglavljeni u saobraćaju tražimo alternativnu ulicu, menjajući prilike ili rutu. Ako ne to, onda počinjemo da trubimo – signaliziramo ostalim vozačima da smo nestrpljivi i da nam se sklone s puta.
Dok pišemo jednu knjigu razmišljajući o drugoj, pokušaćemo da ubrzamo rad na prvoj ili ćemo je jednostavno ostaviti na stranu kako bismo radili na interesantnijoj ideji.
Dete koje očekuje Božić počeće da se cenjka sa roditeljima, tražeći im da mu dozvole da ranije otvori poklone. Možda će ga to smiriti na neko vreme.
4. Nestrpljenje i gnev su snažna kombinacija.
“Nedavno sam čekao u redu u supermarketu koji gotovo da se nije pomerao, dok je drugi bio zaista brz. Postao sam nestrpljiv, a takođe i pomalo besan. Prodavac u mom redu nije kucao robu već je razgovarao sa svojim nadređenim, a nama ništa nisu govorili.
Umesto da promenim red ili sačekam još malo, napravio sam manju scenu, ostavljajući svoje neplaćene namirnice u ćošku, istrčao sam iz radnje žureći ka drugoj, dok je nezreli deo mog uma govorio “Ovo će im pokazati!” Na kraju mi je bilo potrebno više vremena da uzmem namirnice nego u prvoj radnji i nisam stigao na vreme da pokupim ćerku iz škole.”
U velikoj smo opasnosti da donesemo neracionalne odluke kada naiđemo na neočekivane smetnje, pogotovo kada mislimo da su one nastale tuđom krivicom. Na primer, da nam je prodavačica rekla da je kasa pokvarena, takođe bih postao malo nestrpljiv, ali bih jednostavno zamenio red i izašao odatle sa vrlo malim zakašnjenjem. Kombinacija nestrpljenja i besa učinila je da se ponašam kao budala.
5. Veće su šanse da postanemo nestrpljivi kada imamo više izbora.
Kada smo delimično završili sa jednim projektom i dobijemo ideju za bolji, možemo postati nestrpljivi. Uopšteno gledano, što više opcija imamo više ćemo biti nestrpljivi.
Svaki projekat ima svoje uspone i padove. Postoje trenuci kada smo na vrhu i optimistični, ali i oni kada nismo sigurni da li je projekat uopšte dobar. Ako ne postoji nijedan drugi projekat na kom možemo da radimo, bićemo potpuno skoncentrisani i strpljivi i rešićemo sve probleme koji nailaze.
S druge strane, ukoliko imamo desetine projekata na kojima možemo raditi, veća je verovatnoća da ćemo napustiti trenutni kada naiđu teškoće. Ako to budemo radili svaki put kada postane teško, na kraju ćemo imati gomilu poluzavršenih projekta koji stoje naokolo, i nećemo imati ništa da pokažemo kao dokaz uloženog truda.
Zbog toga je Kortez spalio svoje brodove, nakon dolaska u Novi Svet. Želeo je da otkloni opciju povratka u Evropu, da kada stvari postanu teške njegovi vojnici ne bi postali nestrpljivi, već rešili probleme i nastavili sa misijom. Kortez je imao užasan cilj, ali je razumeo važnost ograničenih mogućnosti u svojoj potrazi.
Mogućnosti su dobre, ali ako ih imamo previše mogu biti loše. Alvin Tofler ih je zvao “preveliki izbor” (overchoice), u svojoj socijalnoj kritici Futureshock-a. Beri Švarc je to nazivao “Paradoks izbora”– postojanje previše izbora može otežati izbor. I može dovesti do kajanja i veće tendencije da se menja izbor nakon što je donešen.
6. Nestrpljenje nas može koštati.
Ako dete ne postigne ništa cenjkanjem, ostaće da se krčka u svojoj čorbi, čekajući Božić. Nestrpljivo menjanje trake na autoputu može dovesti do smrtonosne nesreće. Iznoseći svoja osećanja pre nego što ste dobro razmislili o stvarima, može dovesti do preuranjenog kraja dobre veze. Menjanje projekta svaki put kad postanu teški može vas ostaviti ni sa čim postignutim.
7. Od nestrpljenja možemo imati koristi.
Nestrpljenje je u našem emocionalno-ponašajnom repertoaru s razlogom: kada lovci (skupljači hrane) provedu dva dana u potrazi i ne pronađu ništa, dobro je da postanu nestrpljivi. Dobro je uzeti u obzir da možda drugačija strategija sakupljanja hrane više odgovara tom trenutku.
Ponekad radimo na projektu koji uopšte ne napreduje, tada je potrebno da to prihvatimo i počnemo sa novim. Ponekad smo iza sporog automobila, a u drugoj liniji se lagano napreduje. Ponekad smo u neperspektivnoj vezi koju bi trebalo da prekinemo kako bi oba partnera bila srećna.
Znanje vam daje moć.
Evo jedne uzbudljive stvari:
Kada shvatimo kako nestrpljenje funkcioniše, možemo usmeraviti njegovu energiju kada je potrebno ubrzati stvari ili promeniti pravac – a takođe možemo biti strpljiviji kada ima smisla ostati na pravcu.
7 zakona nestrpljenja omogućavaju nam da postavimo prava pitanja kada uvidimo da smo nestrpljivi:
Šta je moj cilj?
- Koliko sam mislio/la da će me koštati njegovo ostvarenje?
- Koji su dodatni troškove kojih sam svestan/na?
- Da li krivim druge za te dodatne troškove?
- Da li je to stvarno njihova krivica?
- Da li je vredno preuzeti još dodatnih troškova samo da ih naučim lekciju?
- Da li imam previše mogućnosti?
- Da li bi trebalo da pronađem način da ograničim svoj prelazak na novu mogućnost?
- Da li postoji način da smanjim troškove za postizanje ovog cilja?
- Da li je vreme da napustim ovaj cilj?
Znanje je moć. A znanje kako nestrpljenje funkcioniše omogućava nam da bolje uspostavimo ravnotežu, tako da ostanemo na kursu kada ima smisla, ili ga napustimo ga ako to ima smisla.
Autor: Džim Stoun, PhD, Psychology Today
Prevod : Katarina Mladenović
