(Фото Милан Симоновић)
Од 1985. године Арбиње је заштићено као Строги природни резерват „Смрче” унутaр Парка природе „Стара планина”
Арбиње је назив за уску долину дуж слива Дојкиначке реке коју красе најочуваније и најлепше шуме смрче на Старој планини и у Србији уопште, по суду струке. Предео атрактивним чини и корито реке извајано у црвеном пешчару са бројним водопадима и брзацима скривеним у планинском беспућу. Од 1985. године Арбиње је заштићено као Строги природни резерват „Смрче” унутaр Парка природе „Стара планина”.
Строги природни резерват „Смрче” (Фото Милан Симоновић)
„Резерват, на површини од 8,70 ха, између локалитета Арабиње-Широка Вунија, чини монодоминантна шумска заједница смрче. Налази се на надморској висини од 1720-1750 метара. Стабла смрче досежу и до 40 м висине, са пречницима од 0,5 до 1,5 м. Присуство огромних иструлелих пањева сведочи о пореклу и обнови некадашње прашуме. Такође се уочавају и полутрула, лежећа дебла, као и дебео слој опалих четина. Потпуни изглед прашуме дочаравају и громаде стена, одваљене са виших делова падина, нагомилане крај реке, на којима је вегетација маховина, лишајева и зељастих биљака. Тако да се на ободу потока налазе огромне биљке као мечја шапа, чији су листови дуги и до два метра. Захваљујући томе, ближе потоку склоп шуме је ређи,” стоји у Студији Завода за заштиту природе Србије, на основу чијег је истраживања ово природно добро постало Строги резерват приоде.
Водопад Тупавица (Фото Милан Симоновић)
Планински дом, подигнут на темељима некадашње карауле, у селу Дојкинци био је минулог лета полазиште за бројне љубитеље природе авантуристичког духа.
– Арбиње је широк појам који обухвата доста атрактивних локација. Земљани пут је једна, најдиректнија, опција. Може се, наравно, доћи и преко висова који се простиру са обе стране Дојкиначке реке, – каже Нишлија Милан Симоновић, један од активиста еколошког покрета Одбранимо реке Старе планине који својим фотографијама ових предела даје допринос јачању свести о природним вредностима Арбиња као и целог Парка природе „Стара планина”.
Први од водопада на самом улазу у Резерват, на око осам километара од планинарског дома – Тупавица, висок је 25 метара. Да би се дошло до овог, рекло би се најчешће фотографисаног и „најфотогеничнијег” водопада Старе планине, треба прећи или прегазити Дојкиначку реку. Место је често посећено као излетиште, па је, поред дрвеног моста, постављено и пар клупа и столова за предах.
Најупорнији стижу до висоравни Копрена (1963 метра надморске висине), удаљене од планинарског дома 15 километара. Ту је извор Дојкиначке реке који чини водопад Три кладенца. С обзиром на то да је на 1860 метара надморске висине за њега кажу да је извор на највећој надморској висни у Србији.
Водопад Три кладенца (Фото Милан Симоновић)
Они који су стигли до Три кладенца тврде да стаза није напорна и да се до водопада може доћи и ако се, с камена на камен, доследно прати ток реке: „Да ли вам је лакше да балансирате на нестабилном камењу или да идете кроз повремено високу траву у коју је зарастао пут – одлучите сами.” Мало даље је и Копренски водопад, висок 103 метра, за који кажу да је водопад на највећој надморској висини у земљи.
Поред набројаних водопада у Арбињу се, по речима Симоновића, налази епски предео, како он назива један од најлепших врхова Старе планине – Три чуке (1937 м), налик на грбе камиле, са кога се пружа поглед и на суседну Бугарску.
Строги природни резерват „Смрче” унутaр Парка природе „Стара планина”
Арбиње је оаза неистражених, тешко доступних предела, шума, водопада, станиште великог тетрeба и мрког медведа. Поред смрче, овде расту бор кривуљ, жбуње клеке, боровница, брусница… Беспуће је чува од људске непромишљености. Срећом, савесни појединци и групе упозоравају на неодговорно понашање као што је бесправна сеча дрвећа, дивље депоније, лов… А били су ту и прошле године када је пожар стигао до саме границе резервата.
