Komete najveći deo vremena provode u ogromnim grupama na periferiji Sunčevog sistema. Najčešće se nalaze u orbitama iza Plutona, u Kojperovom pojasu (iz ove oblasti potiču periodične komete) ili u Ortovom oblaku (iz ove oblasti potiču neperiodične komete).
Komete, kao i kameni asteroidi, deo su otpada preostalog posle obrazovanja Sunca, njegovih planeta i njihovih satelita. Sastoje se uglavnom od leda pomešanog sa kamenjem i prašinom. Komete najveći deo vremena provode u ogromnim grupama na periferiji Sunčevog sistema. Najčešće se nalaze u orbitama iza Plutona, u Kojperovom pojasu (iz ove oblasti potiču periodične komete) ili u Ortovom oblaku (iz ove oblasti potiču neperiodične komete). Pluton, do 2006. godine najudaljenija planeta Sunčevog sistema (odlukom Međunarodne astronomske unije, Pluton je 2006. godine izgubio status devete planete Sunčevog sistema), nalazi se na oko 5,9 milijardi kilometara od Sunca.
Pretpostavlja se da široka prstenasta oblast, koja se naziva Kojperov pojas, leži 483 miliona kilometara iza Plutona, a na rastojanju od gotovo 160 milijardi kilometara nalazi se još jedna oblast, koja se zove Ortov oblak (Ortov oblak u stvari nije oblak, već ogroman skup biliona zvezda koje okružuju Sunčev sistem kao oreol). Međutim, astronomima je teško da dokažu kako se negde tamo daleko kriju komete. Pošto su toliko daleko od Sunca, njegova svetlost ne može da ih obasja, pa su gotovo jednako tamne kao i svemir koji ih okružuje. Čak i kad bi se neki objekat velikom brzinom kretao kroz Ortov oblak, ne bi se sudario sa mnogo kometa. One mogu biti međusobno razdvojene milionima ili milijardama kilometara praznog prostora. Ove daleke komete nemaju lepe repove kao komete na slikama. One su crvenkastosmeđe, nepravilnog oblika, prosečne veličine oko dva kilometra i veoma podsećaju na prljave ledene sante. Ali sivkasti izgled komete očevidno se menja kad ona odluta od grupe, prema Suncu. Pošto se prilbliži Suncu, kometa doživljava trenutni preobražaj. Noću nam ona može preći preko neba kao usijana kugla koja za sobom vuče veličanstveni vatreni rep.
Zbog čega se kometa odvaja od ostatka grupe u Ortovom oblaku? Povuče je gravitacija. Sunce vuče za sobom karavan planeta, satelita i kometa kroz galaksiju Mlečni put, koja je skup milijardi zvezda. Prateći Sunce, grupa kometa povremeno prođe blizu neke druge zvezde, čija gravitacija privlači ove ledene sante. I mada je privlačenje blago, ponekad je dovoljno da se komete osamostale i odlete u svim mogućim pravcima. Neke se otisnu u usamljene dubine svemira i nikad se ne vrate u Sunčev sistem. Možda će putovati sve dok jednog dana ne osvetle nebo nekog drugog dalekog sveta. Ali druge komete polaze prema središtu, Suncu – i prema Zemlji. One se kreću veoma sporo, pa njihovo putovanje do unutrašnjeg dela Sunčevog sistema, gde se i Zemlja nalazi, može potrajati nekoliko miliona godina. Kako kometa prilazi Suncu, na nju počinje da deluje solarni vetar, veoma jako zračenje sa Sunca. Kristali leda i čestice prašine otkidaju se od komete, pri čemu led isparava i obrazuje lepršavi gasoviti rep. Kad ih Sunce osvetli, gasovi sijaju. Kometu koja proleti pored Zemlje možemo da vidimo kad munjevito pređe preko noćnog neba.
Kometa oko Sunca može putovati milion godina putanjom u obliku petlje koja je, pre nego što se vrati prema unutrašnjem delu Sunčevog sistema, vodi daleko iza Plutona. Halejeva kometa, koja je poslednji put viđena 1985. godine, prolazi pored Zemlje svakih sedamdeset šest godina krećući se kroz Sunčev sistem po sopstvenoj, kraćoj petlji. Ova kometa proleti pored Zemlje, naglo skrene oko Sunca, odleti napolje, iza Neptuna, a onda pravi oštar zaokret i još jednom se upućuje prema Zemlji.
*Zanimljivost: kometa gubi približno 0,1% leda pri svakom prolasku pored Sunca. Led se topi i obrazuje lepi plameni rep komete. Posle približno hiljadu obilazaka oko Sunca nestanu i poslednji tragovi leda, a ostane samo gomila šljunka i prašine.
Opšte obrazovanje
