Svetlo svitaca stvara se u trbuhu ovog insekta, tj. u donjem delu njegovog stomaka, koji sadrži ćelije nazvane fotociti. Dve hemijske supstance u fotocitima, luciferin i luciferaza (lucifer na latinskom znači “koji nosi svetlost”), međusobno reaguju i oslobađaju energiju.
U toploj letnjoj noći svici u polju pale se i gase kao daleke munje. Svetlost izgleda neobično hladna, i zaista je takva. Svetlost svica, za razliku od Sunčeve, gotovo da ne ispušta toplotu. Svici su bube, a na Zemlji postoji preko 2000 vrsta svitaca. Odrasli svici su smeđi ili crni, dugački oko 12 mm. Bebe svitaca izležu se iz jaja skrivenih u zemlji, i ne liče baš mnogo na odrasle svice. Smeđe su boje kao i odrasli, ali za razliku od njih, sasvim su ravni. Bebe nekih vrsta svitaca svetle sve vreme.
Svetlo svitaca stvara se u trbuhu ovog insekta, tj. u donjem delu njegovog stomaka, koji sadrži ćelije nazvane fotociti. Dve hemijske supstance u fotocitima, luciferin i luciferaza (lucifer na latinskom znači “koji nosi svetlost”), međusobno reaguju i oslobađaju energiju. Ova energija pobuđuje atome u luciferinu, pa oni ispuštaju fotone svetlosti. Iza fotocita se nalazi još jedan sloj ćelija, ispunjen belom hemijskom supstancom. On odražava tu svetlost prema posmatraču, kao mačje oko na biciklu.
Ne zna se tačno zašto svici sijaju. Pretpostavlja se da oni žmirkaju da bi privukli partnere. Svaka vrsta svica ima svoj ritam žmirkanja, da bi mužjaci i ženke bili sigurni da stupaju u vezu sa pripadnikom svoje vrste. Neke vrste svitaca umeju da usklade žmirkanje, tako da se veliki skup svitaca pali i gasi istovremeno. Na Tajlandu, na primer, svici se skupljaju u drveću i žmirkaju nasumice. Međutim, uskoro jedan par svitaca počinje da svetluca zajedno. Obrazac njihovog svetlucanja širi se po celom drvetu – sve veće grupe istovremeno šalju jake mlazeve svetlosti. Posle otprilike trideset minuta celo drvo se pali i gasi, jer svi svici složno svetlucaju po jednom svake sekunde. Naučnici ne mogu da objasne kako i zašto svici usklađuju svoje žmirkanje.
I druge životinje (i biljke) zrače hladnu svetlost. Kad je noć mračna, u pojedinim šumama se mogu videti grupice otrovnih pečuraka nalik na svetleće abažure, raštrkanih po zemlji. Lignje u okeanu ispuštaju svetlucave oblake hemikalija da bi se sakrile od plena. I meduze odašilju svetlosne signale.
Opšte obrazovanje
