Zimski solsticij: Sve što ste želeli da znate o najkraćem danu u godini
Zašto dolazi do solsticija? Koji drevni spomenici su proslavljaju zimski solstcij i kako on izgleda iz svemira? Od astronomskih do kulturnih uticaja, predstavljamo vam činjenice o ovom godišnjem fenomenu
Zimski solsticij je najkraći dan u godini, ali početak zime takođe podstiče stalni uspon Sunca ka dužim, toplijim danima leta.
Ove godine, zimski solsticij se dešava, 21.12.2020 u 10:04 po univerzalnom vremenu, a u Srbiji u 11:04. Dešava se u istom trenutku bez obzira gde živite, a budući da na Zemlji postoje 24 različite vremenske zone, ljudi širom sveta će moći da je posmatraju 24 različita puta u danu.
Zašto se dešava solisticij i kako su ga ljudi posmatrali kroz istoriju?
Solsticij iz svemira
Zemljin nagib je razlog za pojavu godišnjih doba. Naša planeta se okreće oko Sunca nagnuta u proseku za 23.5 stepeni, pa severna i južna hemisfera ne primaju jednake količine sunčeve svetlosti što uzrokuje i solsticije i godišnja doba.
Hladniji period na svakoj hemisferi se događa u polovini godine kad je Zemlja udaljenija od Sunca i to je zimski solsticij (decembar na severnoj, a jun na južnoj) kad označava da je polovina sveta udaljena od Sunca pod ekstremnim uglom. Nedostatak sunčevih zraka čini zimski solsticij najmračnijim danom u godini, ali ne i najhladnijim.
Najraniji zalazak sunca?
Većina nas najraniji zalazak sunca vidi nedelju ili dve pre solsticija. To se dešava zbog toga što Sunce i naš ljudski sat nisu podešeni u isto vreme.
I tako dok je vreme od podneva do ponoći uvek tačno 24 sata kod nas, vreme između solarnih podneva, momenta u svakog danu kad Sunce dostiže njegovu najvišu tačku varira.
Tokom decembra, solarna podneva mogu da budu za otprilike 30 sekundi duža iz dana u dan, što znači da najmanja količina dnevne svetlosti pada na solsticij, a zalazak sunca je zapravo nekoliko minuta kasnije u našim ljudskim časovnicima pa je dakle ranije u toku meseca.
Da li možete da vidite solsticij?
Moguće je videti efekte solsticija zapažanjem nebeskih dešava kao i promene u sunčevoj svetlosti.
Sunčev luk preko neba je u stalnom padu i postaje kraći od juna. U zimskom solsticiju na severnoj hemisferi, dostiže najniži mogući luk, toliko nisko da u nekoliko dana oko solsticija se čini da izlazi i zalazi na istom mestu. Ovaj fenomenon je i proizveo latinsku frazu iz koje je reč solsticij potekla (solstitium), a koja znači Sunce miruje (sun stands still).
Nizak ugao Sunca takože znači da je najduža vaša senka u podne u godini baš tokom zimskog solsticija.
Drevna mesta koja veličaju solsticij
U drevnom svetu, ljudi su izgradili brojne spomenike kako bi proslavili solsticij. Jedan primer je Njugrejndž, veliki spomenik iz kamenog doba izgrađen u irskom selu oko 3.200. godine p.n.e ili oko hiljadu godina pre Stounhendža. Smatra se da je imao neki oblik religijskog značaja budući da je bio usklađen s kretanjem Sunca.
Narod Parakasa iz Perua, koji je živeo između 800. i 100. godine p.n.e ispresecao je pustinju linijama u zemlji i kamenu koji se zovu geoglifi što povezuje humke sa mestom gde Sunce u zimskom solsticiju zalazi na horizontu. Poznate Naska linije izazivaju strahopoštovanje i inspirisane su majmunima, gušterima i drugim figurama koje su ugravirane u zemlji između 1. i 700. godine nove ere, a takođe su povezana sa zimskim solstijem.
Karnak u drevnom Egiptu je izgrađen usklađen sa zimskim solsticijem u Luksoru pre više 4.000 godine. Slične trase mogu da se vide i u Angkor Vatu u Kambodži i Maču Pikču u Peruu.
