Šta se dešava s mozgom kada vam je slomljeno srce
Svako ko je bio ostavljen zna da ne samo da to boli kao da te neko udari ravno u srce, već i ozbiljno poludiš. To je oblik bola koja te tera da bivšem partneru napišeš i pošalješ 28 SMS-ova u 15 minuta, piješ alkohol svaku noć, ili daš otkaz na poslu jer „ništa nije važno ako nemaš nekoga s kim ćeš to podeliti”.
Dobre vesti su da niste jedini, tj. postoji naučni razlog zašto se donose grozne odluke odmah nakon prekida, a sve je povezano s hormonima koji divljaju u organizmu tokom ovoga vremena nabijenog emocijama. Da sve bude još veća ironija, ti hormoni koji divljaju su isti hormoni koji daju osećaj neverovatne sreće dok se zaljubljujete.
Na koji način gubitak ljubavi našeg života menja hemijski sastav našeg mozga? Prvo i osnovno, jasno je da slomljeno srce zaista boli. Skeniranje funkcionalnom magnetnom rezonancom pokazuje da osobe koje su nedavno bile ostavljene imaju veću aktivnost u regiji mozga koja registruje fizičku bol nego što je to uobičajeno.
To je okidač za ispuštanje hormona stresa poput kortizola i adrenalina, što dovodi do raznih fizičkih simptoma, poput mučnine, poteškoća s disanjem te slabljenje srčanog mišića koji je poznat pod imenom Takotsubo kardiomiopatija i ponekad je fatalan.
Ali, vratimo se mozgu, jer ti hormoni stresa nisu jedino što pluta našim telom. 2010. godine naučnici sa Univerziteta Rutgers u New Jerseyu zamolili su 10 žena i 5 muškaraca koji su nedavno bili ostavljeni, ali su još ludo zaljubljeni u bivše, da uđu u mašinu magnetne rezonance i gledaju slike svojih bivših. Ovo zvuči kao najgora vrsta mučenja kroz koje možete staviti nekoga ko pokušava preboleti raskid, ali dalo nam je fascinantan uvid u neuronaučnost situacije kad ste ostavljeni.
Zapravo, skeniranja su pokazala da se moždana aktivnost može usporediti s moždanom aktivnošću ovisnika koji pati od apstinencije o kokainu. I to je zato što je zaljubljivanje vrlo slično zavisnosti o drogama – kad ste bliski s nekim, to aktivira neurone nagrade u mozgu, a oni okidaju ispuštanje hormona sreće, dopamina.
Ali, stvar s dopaminom je takva da mozak uvek želi sve više i više dopamina, što objašnjava ponašanje novopečenih ljubavnika koji su obuzeti takvom opsesijom da jednostavno ne mogu jedni bez drugih. S vremenom naš mozak padne u stabilniji obrazac nakon što uđemo u vezu, ali i dalje očekuje da će dobiti svoju dozu dopamina dok se nalazite u blizini partnera. I kad je ta osoba odjednom otrgnuta od nas, ostavlja mozak u želji za sledećom dozom. Rezultat je sličan fazi opsesivne novopečene ljubavi.
„Sistem za nagrađivanje u mozgu i dalje očekuje svoj ‘fiks romantike’, ali ne dobija zadovoljavajući ni očekivani odgovor. I poput nekog ko je duboko zavisan o drogama, pojačava hormone kako bi vas naveo da odgovorite”, kaže Diane Kelly.
Iz razloga što je sistem za nagrađivanje jedna od najosnovnijih regija mozga, događa se i „premoštavanje” filtera za svest, poput osećaja gladi ili žeđi, zbog kojeg počinjemo raditi blesave stvari kako bi povećali svoj dopamin.
Prekomerno jedenje i zurenje u slike bivše/g funkcionišu samo privremeno, a na kraju dana mozak navija za samog sebe da zaboravi na to. I prema istraživanjima, potrebno je otprilike tri meseca da se preboli prekid.
Dodatan plus je što su naučnici pronašli razlog zašto se mozgu žuri da preboli prekid. „Pregled dostupne literature sugeriše nam da imamo mehanizam u mozgu koji je dizajniran prirodnim odabiranjem i čiji je zadatak da nas izvuče iz ovakvih traumatičnih stanja u našem životu. Sugeriše da se ljudi s vremenom oporave, bol prođe. Postoji svetlo na kraju tunela”, kaže Briam Boutwell sa Univerziteta Saint Lewis.
U međuvremenu, paracetamol pomaže kod fizičkih bolova, isto kao i društvena pomoć. I verovali ili ne, pričanje o problemu nam pomaže da pre prebolimo prekid. I na kraju, nemojte se osećati loše ako ste malo poludeli, sve dok prolazite kroz bol odbacivanja – ne možete pobediti biologiju.
Izvor: tragom zvezda
