Prva mapa rasprostranjenosti glista u svetu
Foto: Natfot / Pixabay
Grupa istraživača je, uz pomoć kolega iz celog sveta, prvi put mapirala mesta na kojima žive neopevani junaci ekosistema planete Zemlje
Tekst: Ivana Nikolić
Gliste su svuda: gotovo potpuno neprimetne pod našim stopalima melju zemlju i mrtvu materiju, istovremeno reciklirajući osnovne hranljive materije i „gurajući“ vazduh i vodu sve dublje u zemlju.
Jeste li znali da bi, da ih nema, zemlja patila, a produktivnost biljaka oslabila?
Nova studija pod nazivom Earthworms’ Place on Earth, nedavno objavljena u žurnalu Science, predstavlja i prvu globalnu mapu sa mestima na kojima žive ovi beskičmenjaci. Projekat, koji je objedinio podatke o glistama od preko 140 naučnika i sa 6900 lokacija, napravio je svojevrsni katalog sa stotinama vrsta i otkrio trendove o tome gde svaka od njih leži na tlu – i pod kojim uslovima napreduje.
Sve je počelo kada je Helen Filips, koja se bavi ekologijom tla u nemačkom Centru za istraživanje integrativnog biodiverziteta u Lajpcigu, sa svojim kolegama kontaktirala sve istraživače koji proučavaju gliste do kojih je mogla da dođe, i zatražila im podatke o ovim malenim beskičmenjacima – tačnije o lokacijama na kojima su ih pronalazili. Čak 141 istraživač je indirektno učestvovao u mapiranju svetskih glista: oni su pružili podatke o vrstama na oko 6900 mesta u 57 država širom sveta.
„Dobili smo tri puta više podataka nego što sam očekivala“, kaže Helen Filips.
Tim Helene Filips je uradio evaluaciju podataka kako bi bili sigurni da su oni međusobno, od lokacije do lokacije, uporedivi, i potom pomoću računarskog modeliranja generisao globalnu mapu. Iznenadili su se kada je njihova analiza pokazala da na kvalitet života glista daleko više utiču temperatura i kiša nego tip tla na kome se kreću. Efekti temperature i kiše sugerišu da će klimatske promene imati mnogo veći uticaj na život pod zemljom nego što se očekivalo, smatra tim Helene Filips.
Takođe je bila zanimljiva i distribucija različitih vrsta glista.
Kada je reč o životu nad zemljom, najveći biodiverzitet „vlada“ u tropskim predelima. Međutim, kada je reč o životu u zemlji ovi konstantno topli regioni sveta su daleko manje raznovrsni. Sa druge strane, bogata zemljišta u Evropi, na severoistoku Sjedinjenih Američkih Država, u Južnoj Americi i južnim regijama Novog Zelanda i Australije naizgled imaju više različitih vrsta glista unutar zemlje. U tim umerenim zonama takođe ima ukupno više glista nego u tropima, prema modelu, sa do 150 po kvadratnom metru nasuprot samo pet po kvadratnom metru u tropskim predelima.
Mnogi istraživači smatraju da je ovakva studija od velikog značaja. Jedan od njih je i Kevin Bat sa Univerziteta u Centralnom Lankaširu u Velikoj Britaniji, koji nije bio uključen u projekat.
To je posebno tačno, tvrdi, „zato što se sada nalazimo u eri kada su u toku veliki globalni preokreti“.
