Kakva će biti sudbina prvih ljudskih beba sa izmenjenim genima?
Bliznakinje kojima je kineski naučnik Hi Džijankui otklonio gen CCR5, kako bi ih učinio otpornim na HIV kojim je zaražen njihov otac, napunile su šest meseci. U međuvremenu je potvrđeno da odstranjivanje ovog gena dramatično poboljšava mentalne sposobnosti. Imajući u vidu da je kineski biofizičar primenio tehnologiju koja se razvija tek u poslednjih desetak godina i čija patentna prava već sada vrede milijarde dolara – te da je obelodanjeno kako su američki naučnici bili veoma dobro upoznati šta namerava sa tom tehnologijom da uradi njihov kineski kolega – malo je verovatno da će bliznakinje, začete kao eskperiment, imati priliku da vode normalan život.
U kineskoj provinciji Guandong, u gradu Šenžen, među 12 miliona stanovnika rastu šestomesečne bliznakinje Lulu i Nana, prva ljudska bića „mutanti“. To su bebe kojima su tehnologijom CRISPR-Cas9 u laboratoriji izmenjeni geni. Nakon što su njihovi embrioni podvgrnuti kontroverznom genetičkom eksperimentu u dečjoj bolnici u Šenženu, bliznakinje su u oktobru 2018. godine rođene u tajnosti.
Poslednja istraživanja na drugoj strani sveta, na Univerzitetu u Kaliforniji u SAD ukazuju da bi promena gena CCR5 – koji je kineskim bliznakinjama odstranjen iz DNK kako bi ih učinio otpornim na virus HIV – dramatično mogla uticati na njihove intelektualne sposobnosti i mentalne moći, navodi se u članku objavljenim na portalu „Nauka kroz priče“.
Naime, odsustvo gena CCR5 popravlja memoriju i povećava inteligenciju. Ova okolnost je bila i ranije poznata iz testova na miševima, da bi ovogodišnja istraživanja objavljena u časopisu „Cell“ dodatno potvrdila kako nedostatak gena CCR5 sa jedne strane olakšava oporavak od moždanog udara, dok sa druge, povećava moždane sposobnosti i dovodi do bržeg napredovanja u školi i karijeri.
Bitka kome će pripasti milijarde dolara
Kineske bliznakinje Lulu i Nana, kojima je CCR5 odstranjen, možda bi ipak mogle imati sasvim normalan, zdrav život, pa će možda – daleko od medija i naučnih laboratorija – bezbrižno odrasti, igrati se i učiti, napredovati i pronaći sreću. Međutim, s obzirom na posebne „moći“ koje su dobile uklanjanjem CCR5 gena, njihov bi život mogao biti i nešto sasvim drugo – košmar nalik na zaplete iz Marvelovog univerzuma. Njihova priča, čudna i strašna, zaista podseća na priče mutanata kojima je ugrađen gen X, čime su pretvoreni u novu (pod)vrstu ljudi sa posebnim moćima – Homo Superior.
Mada su privukle ogromnu pažnju širom sveta, o pravom identitetu kineskih bliznakinja se vrlo malo zna. Njihovi roditelji su zbog strašne bolesti bili sprečeni da imaju potomstvo – otac im je zaražen HIV-om. Zato su se prijavili za program veštačke oplodnje za parove sa HIV-om, koji se sprovodio u delijoj bolnici u Šenženu.
Program je vodio neobičan istraživač Hi Džijankui, biofizičar sa Južnog univerziteta za nauku i tehnologiju u Šenženu. Ljubazan i uredan, u brižljivo ispeglanoj koušulji, Hi je uzeo odsustvo sa univerziteta kako bi sproveo eksperiment u dečjoj bolnici. On je jedan od mnogih kineskih naučnika koji su se uključili u „genetski rat“ između SAD i Kine. Sa željom da ode korak dalje, Hi se odlučio da upotrebi novu, moćnu tehnologiju za manipulaciju genima, poznatu kao CRISPR-Cas9, čija primena na embrionima u Kini još uvek nije bila zabranjena. Ispostaviće se da će Hi biti prvi koji će prekoračiti etičku granicu i uraditi baš ono čega su se istraživači pribojavali otkako je tehnika otkrivena – primeniti je na ljudskim embrionima.
CRISPR je nova genetička tehnologija koja se intenzivno istražuje tek u poslednjih deset godina, ali je toliko u fokusu naučnika da se već primenjuje širom sveta. Ako CRISPR i nije najveće, ono je gotovo sigurno najisplativije otkriće našeg doba. Nezavisno od etičkih dilema i primene na ljudima, već nekoliko godina vodi se žestoka međunarodna pravna bitka između kompanija poteklih sa Univerziteta Berkli i Instituta Broud oko toga ko je prvi otkrio ovu tehnologiju, pa time i ko ima patentna prava koja već sada vrede miljarde dolara.
Inače, CRISPR je gotovo slučajno otkriven prirodni odbrambeni mehanizam kojim se bakterije štite i koji im omogućuje da sa lakoćom pronađu bakteriofage koje su se ugnezdile u njenoj, prokariotskoj DNK. To je imuni sistem koji efikasno iseca uljeza iz DNK lanca. Za to se, kao svojevrsne “makaze”, koriste proteini asocirani uz CRISPR koji se nazivaju CAS. Pokazalo se da je, uz pomoć ovog mehanizma koji su istraživali samo zaljubljenici u bakteriofage, moguće isecati i delove genetičke informacije koji nisu virusi ili plazmidi i to kod daleko složenijih organizama od bakterija. Tako je 2012. godine nastala tehnologija pomoću koje naučnici mogu da iseku i zamene bilo koji deo DNK. I time preoblikuju razne užasne bolesti zasnovane na genima, ali i ceo tok evolucije.
Tajni eksperiment i nije bio toliko tajan
Kineski istraživač Hi Džijankui je rešio da ga primeni na parovima zaraženim HIV-om i spreči da virus prenesu na potomstvo. U dugoj borbi protiv HIV-a odavno je postalo jasno da je ovaj virus povezan sa ljudskim genom CCR5, kao i da njegova blokada (kako i rade neki lekovi protiv HIV-a), dovodi do poboljšanja stanja pacijenata.
Znajući to, Hi je odlučio da sasvim ukloni gen iz ljudskog embriona i ponudio je parovima sa HIV-om ovu novu, kontroverznu ideju za dobijanje genetski izmenjenog potomstva koje će biti zdravo. Prepiska, kasnije obelodanjena i u „Njujork tajmsu“, pokazuje da je bio u kontaktu sa američkim univerzitetima i redovno izveštavao svoje kolege iz Amerike o napretku koji postiže – o uspešnoj primeni CRISPR, potom o začeću, trudnoći i na kraju, rođenju bliznakinja.
Kada je eksperiment uspeo, a bliznakinje bez gena CCR5 rođene, početkom novembra 2018. godine, stvari su postale usijane. Hi je poslao svoj rad časopisima, ali je odlučio da ne čeka na recenziju. Vesti da je kineski naučnik primenio CRISPR na ljudskim embrionima počele su da se šire, magazin univerziteta MIT je objavio priču o tome i Hi je odlučio da izađe u javnost. Pojavio se na naučnoj konferenciju u Hong Kongu i obelodanio svoj eksperiment, kao i vest da su rođene prve ljudske bebe sa izmenjenim DNK.
Hijeve tvrdnje su izazvale „medijski cunami“, svetske televizijske mreže su se uključivale u direktnom prenosu sa ove genetičke konferencije, brojni naučnici širom sveta su bili užasnuti, a Hi je vrlo brzo proglašen za „naučnika monstruma“. Nakon ovakvih reakcija, uskoro se pojavila vest da su istraživanja zaustavljena, da Kina sprovodi istragu o etičkim pitanjima, da je Hi u „kućnom pritvoru“, kao i da će Kina uvesti nove zakonske odredbe kako bi sprečila slične eksperimente na ljudskim embrionima.
U međuvremenu, skrivene od javnosti, genetički izmenjene bliznakinje su dovoljno porasle da prepoznaju svoja imena. Možda već znaju i da sede. A možda i mnogo više.
