Grejs Hoper: do ratne mornarice do kompajlera i “buba”

Grejs Hoper (Fotografija computerhistory.org)

Grace Murray Hopper, napravila prvi kompajler i otkrila prvu grešku – bug (“bubu”) na Mark I računaru. Radila je na projektovanju prvih asemblerskih jezika.

Kada govorimo o IT sektoru, matematici i vojsci verovatno nam prva asocijacija budu muškarci. Međutim, tu sliku menja žena rođena na današnji dan, 9. decembra 1906. godine u Njujorku. Doktorirala je matematiku i bila kontraadmiralka u američkoj mornarici. Ta žena je Grejs Meri Hoper (Grace Murray Hopper).

Napravila prvi kompajler i otkrila prvu grešku – bug (“bubu”) na Mark I računaru. Radila je na projektovanju prvih asemblerskih jezika. Zaslužna je za ideju da se kod piše jezikom koji počiva na prirodnom jeziku, tj. engleskom. Učestvovala je u komitetu za stvaranje prvog poslovnog programskog jezika COBOL (Common Business Oriented Language) na koji su njene ideje iz Flowmatic (prvi programski jezik u kome je kod pisan “na engleskom”) jezika snažno uticale.

Na početku naučno-istraživačke karijere radila je kao profesor matematike na Vasar koledžu, ali je za vreme Drugog svetskog rata napustila posao i priključila rezervnom sastavu mornarice SAD, kao jedna od mnogih žena koje su se dobrovoljno pridružile WAVES (Woman Accepted for Volunteer Emergency Service) pojektu. Zbog sitne građe, sa samo 49 kg, gotovo 7 kg manje od potrebnog minimuma, primljena je da služi kao poručnica u timu zaduženom za kompjuterski program Mark I.

Nakon rata, 1947. godine, Grejs je radila na kompjuteru Mark II u laboratoriji pri mornarici. U jednom trenutku došlo je do smetnji u radu računara. Njeni saradnici otkrili su problem – moljca zaglavljenog u releju. Opisujući ovaj problem, Grejs Hoper rekla je da je ekipa debagovala sistem. U zapisima tima, koji su sačuvani u Smithsonian muzeju u Vašingtonu navedeno je:  “Prvi slučaj pronalaska bube (buga)”. Iako se ovaj termin i pre incidenta koristio za označavanje malih poteškoća u inženjerskim poslovima, ona je bila zadužena za popularizaciju i proširivanje upotrebe termina “bug” u kompjuterskim naukama.

Prvi kopjuterski “bug”, tj moljac. (Fotografija: Naval Surface Warfare Center, Dahlgren, VA., 1988. – U.S. Naval Historical Center Online Library Photograph NH 96566-KN)

Ostala je u Laboratoriji za kompjutersko računanje do 1949. godine,  odbijajući punu profesuru na Vasar koledžu, da radi istraživač pod ugovorom mornarice na Harvardu.

Te 1949. godine Grejs Harper se prelazi da radi za privatnu računarsku kompaniju Ekert-Mauchly, kao viši matematičar i priključila se timu koji je radio na razvoju UNIVAC I (Universal Automatic Computer), prvog računara za komercijalnu upotrebu.

Grejs Hoper za konzolom UNIVAC I računara, godina 1960. (Fotografija: Smithsonian Institution)

Godine 1952. Grejs Harper razvila je prvi kompajler razvila je u vreme kad je kompanija menjala vlasnika i prelazila u vlasništvo kompanije koja je danas poznata kao Unisys. Koliko je ovo bilo revolucionarno, pokazuje i njena izjava: “Niko nije verovao da sam imala funkcionalan kompajler i niko nije smeo da ga pipne. Govorili su mi da kompjuteri mogu da obavljaju samo aritmetiku.“

Kreiranje kompajlera je sigurno jedno od najznačajnijih otkrića u istoriji računarstva. Svi računari, i oni u vreme kada je radila Grejs Harper i najsavremeniji koje danas koristimo, razumeju jedino jezik 010011110110… i tako dalje, tj. ima i nema “struje”. Ovim jezikom napisan je i operativni sistem koji koristite na vašem računaru – Microsoft Windows sadrži oko 20 GB, tj. oko 170 milijardi nula i jedinica a ako bi sve ovo odštampali na A4 papiru gomila bi bila 4 km visoka!

Zamislite kako bi operativni sistem i računari izgledali kada bi ovaj kod programeri morali da pišu kao niz nula i jedinica. Programeri u vreme Grejs Harper to nisu morali da zamišljaju – to je (otprilike) bio jedini način za pisanje  kompjuterskog koda. Kompajler, koji je stvorila Grejs Harper, omogućio je početak razvoja koda pisanim (engleskim) jezikom koji razume čovek. Kompajler je počeo da prevodi tekst koji razumemo mi u niz nula i jedinica koje razume računar.

Ubrzo nakon ovog velikog otkrića Grejs Harper stigla je na čelo departmana za automatsko programiranje, a pod njenim vođstvom razvijeni su neki od prvih kompajlerskih jezika, među njima MATH-MATIC i FLOW-MATIC.

Ova dva jezika su, pre svega, bila usmerena ka nauci, pri čemu se poslovna zajednica osetila zapostavljenom. U cilju automatizovanja i ove sfere, počeo je da se razvijanov programski jezik. Početkom 1959. godine održana je Konferencija o operativnim jezicima (Conference on Data System Languages- CODASYL) koja je okupila kompjuterske eksperte tog vremena iz industrije i vlade. Grejs Harper je bila tehnički konsultant u odboru, a mnogi od njenih bivših zaposlenih su bili kratkotrajni članovi komisije koja je tada definisala novi programski jezik COBOL (COmmon Business-Oriented Language). COBOL je nastao kao kombinacija FLOW-MATIC-a sa nekim idejama iz njegovog IBM ekvivalenta – COMTRAN (Commercial Translator).

Verovanje Grejs Harper da bi programi trebali da budu napisani na jeziku koji je blizak jeziku kojim se sporazumevaju ljudi (a ne mašinskom kodu, tj. jeziku koji razumeju samo mašine) počelo je da daje značajne rezultate i postaje stvarnost. Nov poslovni programski jeziku, COBOL, dao je značajan doprinos realizaciji ove ideje i nastavio je da bude najzastupljeniji poslovni jezik do danas. Grejs Harper je kasnije dobila nadimak “baka COBOL-a”.

U periodu od 1966. do 1976. nastavila je da radi kao direktor mornaričke grupe za programske jezike. Godine 1973. unapređena je u čin kapetana. U sedamdeset i devetoj godini (8. novembra 1985) unapređena je u čin kontra-admirala, Ministarstvo odbrane SAD dodelilo joj je najviše ne-borbeno odlikovanje.

U (konačnu) penziju je otišla 31. avgusta 1986. godine (po treći put) kao najstariji aktivni oficir u vojsci SAD u tom trenutku. Ceremonija je organizovana na najstarijem aktivnom brodu  Američke mornarice (188 godina 9 meseci i 23 dana).

Do kraja života bila je aktivna u konsaltingu i obrazovanju. Uživala je da drži predavanja i otvara mladima pogled u svet računara, a ovo najbolje ilustruje njena izjava:

Najbitnija stvar koju sam postigla, pored razvijanja kompajlera, jeste obučavanje mladih. Oni mi se obrate i kažu: “Da li mislite da bismo ovo mogli napraviti?”. Ja im odgovorim: “Probajte!” I podržim ih. To im je potrebno. Ostajem povezana sa njima kako odrastaju, a s vremena na vreme ih protresem, da ne bi zaboravili da treba rizikovati.

Umrla je 1. januara 1992. godine.  Danas, najveći broj najpopularnijih kompjuterskih programa, uključujući i Microsoft Windows, bazirani su na pronalasku „zadivljujuće“ Grejs (Amazing Grace). U njenu čast, kao izraz zahvalnosti, kompanija Majkrosoft, osnovala je fond iz koga je do sada stipendirala više od 3000 nadarenih studenata.

Među kolegama ostaće upamćena po rečenici: „Brod je najsigurniji u luci, ali brod nije napravljen da bi bio u luci“.

Milan Milošević - svetnauke.org