Bila je zamrznuta 24.000 godina, oživjela i - počela da se razmnožava
"Prilično smo uvereni da se radi o novoj vrsti", rekao je Malavin. On i njegov tim sekvencirali su genom ove drevne životinjice i otkrili da je najsličnija vrsti beskičmenjaka - adineta vaga.
Naučnici su uspeli da ožive sićušnu životinju koja je 24.000 godina bila zamrznuta u sibirskom permafrostu. Nakon što su je ugrejali i nahranili, ova beskičmena životinjica odjednom je postala aktivna, a čak je počela i da se razmnožava.
Poznato je da jednostavni organizmi poput bakterija mogu da prežive hiljadama godina u večnom ledu, ali sada su stručnjaci dodatno potvrdili da to može da važi i za složenije organizme.
"Radi se o životinji sa nervnim sistemom, mozgom i ostalim organima", rekao je biolog Stas Malavin iz instituta "Pushchino Scientific Center for Biological Research".
Stručnjaci su već ranije uspeli da ožive oblike koji su bili zaleđeni u permafrostu najmanje 30.000 godina, ali je ovo prvi put da su oživeli tako "starog" beskičmenjaka.
To su najmanje višećelijske životinje, od 0.1 do najviše 3 milimetra veličine, koje na glavi imaju venac treplji, koje neprekidno trepere i tako pokreću telo.
Malavin i njegovi kolege izbušili su 2015. večni led u blizini reke Alazeje u Sibiru u Rusiji. Pritom su našli jednog beskičmenjaka, manjeg od četvrtine milimetra.
Kada su ga zagrejali i dali mu hranu, životinjica je postala ponovo aktivna. Ne samo to - počela je da se razmnožava jer ova vrsta može da se klonira bez seksualnog partnera. Naime, pojedini rodovi imaju različite načine razmnožavanja. U povoljnim uslovima razmnožavaju se partenogenezom, a polno kada su uslovi nepovoljni.
"Prilično smo uvereni da se radi o novoj vrsti", rekao je Malavin. On i njegov tim sekvencirali su genom ove drevne životinjice i otkrili da je najsličnija vrsti beskičmenjaka - adineta vaga.
Naučnici smatraju da današnji beskičmenjaci imaju sličnu sposobnost preživljavanja kao i njihovi drevni preci. Malavin je tokom jednog eksperimenta na nedelju dana zamrznuo (-15°C) jedinke različitih modernih vrsta, kao i neke potomke drevnih životinja. Obe grupe su bile podjednako tolerantne na smrzavanje, sa sličnim stopama preživljavanja, piše "New Scientist".
Međutim, Malavin i njegovi kolege još uvek ne znaju kako to ova bića tačno uspevaju. Naime, organizmi koji podnose smrzavanje imaju mnoštvo mehanizama preživljavanja, a ne samo jedan, i ne koriste svi iste.
Rezultati istraživanja pokazuju da, ako je postupak smrzavanja relativno spor, ćelije beskičmenjaka mogu da prežive stvaranje ledenih kristala uz minimalna oštećenja, što im omogućava preživljavanje - iako još uvek nije poznato kako mogu da prežive desetine hiljada godina.
"Ti mehanizmi su nam zapravo iznenađujuće slabo poznati", kaže Malavin.
Izvor: B92
