Dodjela kandidatskog statusa je događaj godine za BiH. Međutim, prvi stvarni zaista ozbiljan korak naprijed biće kada se odredi datum početka pristupnih pregovora između BiH i EU.
To za Srpskainfo kaže bivši šef Misije BiH pri EU, Igor Davidović, komentarišući vijesti iz Brisela da BiH napokon dobija status zemlje kandidata, nepunih sedam godina od podnošenja zahtjeva za članstvo.
Pomoć iz EU
Davidović naglašava da je sada pravo pitanje koliko dugo ćemo biti u statusu kandidata i od čega zavisi početak pregovora. Primjera radi, 18. juna 2004. Brisel je Hrvatskoj dodijelio status kandidata za članstvo u EU, a 3. oktobra 2005. otvoreni su pristupni pregovori te zemlje sa EU.
Pregovori o pristupanju EU se završavaju kada je postignuta saglasnost EU i države kandidata u svih 35 poglavlja i kad to potvrdi i Evropski savjet. S obzirom na veliki obim pravila i propisa EU koje svaka država kandidat mora donijeti kao svoje nacionalno pravo, pregovori često dugo traju.
Kandidati zato dobijaju finansijsku, administrativnu i tehničku pomoć tokom tog pretpristupnog perioda. Kako saznajemo, iz Brisela su vlasti u BiH već pitali da li imaju dovoljno kapaciteta, posebno sposobnih kadrova da proces pregovaranja iznesu do kraja, nudeći pomoć. Ako odgovor iz BiH bude pozitivan, proces pregovaranju mogao bi prije da počne.
Brža varijanta
– U praksi, kada se zemlji dodijeli status zemlje kandidata, treba da se odredi i datum početka pregovora. A to može da potraje veoma dugo. Nećemo da idemo s pesimističnim primjerima koliko dugo čeka, na primjer, Turska, koja je tu šampion, ali da bi se pregovori otvorili sasvim je sigurno da će EU od nas tražiti nekakve uslove. Ako ne nove, makar realizaciju dosadašnjih starih – navodi Davidović.
U pitanju je dosadašnjih tzv. 14 prioriteta za BiH u okviru kojih se krije ispunjavanje mnogo većeg broja pravnih, političkih, ekonomskih i drugih uslova. Samo neki od njih su: izbori po evropskim standardima, nezavisnost pravosuđa, novi zakon o VSTS, reforma Ustavnog suda BiH uključujući i rješavanje pitanja međunarodnih sudija, borba protiv korupcije, depolitizacija javnih preduzeća, sloboda medija i zaštita novinara…
Da li ćemo morati da ih ispunimo prije početka pregovora?
– Ja sam se oduvijek zalagao da je bolje te uslove rješavati tokom pregovora po poglavljima. Ako ih ne riješimo, ako se ne prilagodimo evropskom standardu, ta poglavlja nećemo zatvoriti. I to bi bila mnogo brža varijanta i za nas i za EU, ili bi na taj način imali pouzdan pokazatelj jesmo li mi u BiH stvarno opredijeljeni za članstvo i da li možemo da ispunimo uslove od kojih EU evidentno neće odustati. Ovako, ako se postavljaju uslovi na neodređen rok, onda o svakom od tih uslova možemo beskonačno da pregovaramo i da ništa ne uradimo jer ne vidimo šta je krajnji cilj – upozorava Davidović.
KORIST
Obaveze na evropskom putu su manje-više jasne, ali građane BiH zanima kakvu će korist imati od toga što je BiH zvanično kandidat za članstvo.
– Dobijanje statusa kandidata znači mnogo u političkom, ali i u drugom pogledu. Više nisu toliko u pitanju izdašni pretpristupni fondovi; mi smo velike količine novca već dobili od EU, mada ćemo dobijati i dalje. Međutim, ako ste zemlja kandidat, onda su te procedure olakšane i sa zemljom koja je kandidat mnogo se drugačije razgovara. Kandidat ima pristupe i drugim forumima EU i drugim sredstvima i fondovima – objašnjava Davidović.
