Sporazum o slobodi kretanja u regionu još bez potpisa iz BiH
Foto:
Bosna i Hercegovina će, po svemu sudeći, potpisati dva sporazuma iz Berlinskog procesa na samitu u Tirani polovinom narednog mjeseca, ali treći sporazum o slobodi kretanja u regionu, kako se sada čini, BiH neće potpisati.
Savjet ministara BiH je juče jednoglasno utvrdio prijedlog sporazuma kojim će biti odobreno bh. delegaciji u Tirani da potpiše dva sporazuma o priznavanju diploma.
Kako je saopšteno, za bh. potpisnika predložena je Borjana Krišto, predsjedavajuća Savjeta ministara BiH.
"Riječ je o sporazumu kojim se olakšava mobilnost stručnjaka unutar regije automatskim priznavanjem stručnih kvalifikacija za medicinske sestre, veterinare, farmaceute i primalje, čime se jača regionalna saradnja i daje podsticaj ekonomskom razvoju zapadnog Balkana", saopšteno je.
Što se tiče trećeg sporazuma, i dalje nema naznaka da bi on mogao biti potpisan. U Republici Srpskoj i dalje postoji odbijanje da se potpiše sporazum o slobodi kretanja jer bi se time, kako smatraju, indirektno priznala nezavisnost Kosova. Nakon krize na Kosovu tokom vikenda, kada je u oružanom sukobu poginulo petoro ljudi, mogućnost postizanja kompromisa o ovom pitanju se čini još težom. Osim toga, EU traži od BiH da se potpiše deklaracija o energetskoj sigurnosti i zelenoj tranziciji. BiH je na posljednjem samitu Berlinskog procesa u Berlinu prošle godine ovu deklaraciju prihvatila, ali ona još nije potvrđena na institucijama BiH, takođe zbog protivljenja iz RS. Posljednja šansa uoči samita da se BiH pridruži i trećem, i da se o njemu postigne saglasnost je 6. oktobar, kada će ministri spoljnih poslova zemalja učesnica usaglasiti agendu i plan rada tokom samita u Tirani.
Juče smo kontaktirali sa Parlamentarnom skupštinom BiH jer je Darijana Filipović, predsjedavajuća Komisije za spoljne poslove Predstavničkog doma, upravo na sastanku o Berlinskom procesu u Bundestagu Njemačke, međutim, nismo uspjeli dobiti odgovor da li je došlo do nekog pomaka u stavovima. Nezvanično, i dalje se vodi intenzivna diplomatska aktivnost da BiH pristane na potpisivanje svih sporazuma, iako je to sve manje izvjesno.
Nezvanično nam je rečeno da bi BiH mogla ostati bez sredstava iz fonda za energetsku obnovu, koja EU planira da izdvoji za zapadni Balkan, ako se BiH ne priključi deklaraciji. Međutim, važno je napomenuti da je i RS dobila novac iz prve komponente ovog programa o pružanju pomoći energetski siromašnom stanovništvu i za energetsku efikasnost preduzeća. Za BiH je izdvojeno za ove namjene 70 miliona evra, a RS je dobila trećinu.
Oliver Varhelji, evropski komesar za proširenje, ponovio je u utorak, u sklopu priprema za berlinski samit u Tirani, da je EU spremna da izdvoji 30 milijardi evra u Ekonomski i investicioni plan za zapadni Balkan, koji je već usvojen i odobren u evropskim tijelima. On je rekao da je već odobreno 4,3 milijarde evra u grantovima u 54 projekta u oblasti transporta, energetike, životne sredine, digitalne tranzicije, ljudskog kapitala i privatnog sektora.
Podsjećanja radi, svi projekti za BiH u okviru ovog fonda odobreni su FBiH u visini od 298 miliona evra, a nijedan za RS. EU je zvanično istakla da nisu u pitanju sankcije, već da je stiglo malo kvalitetnih projekata iz RS, u šta mnogi sumnjaju.
EU podržava paket zakona iz Berlinskog procesa jer će priznavanje diploma i sloboda kretanja između zemalja u regionu doprinijeti ispunjavanju jednog od najvažnijih uslova za približavanje regiona EU, većoj regionalnoj saradnji.
Ursula fon der Lajen, predsjednica Evropske komisije, nedavno je predložila da se region postepeno uključuje u zajednički ekonomski prostor EU, a za to je kao preduslov potrebna tješnja regionalna saradnja, što uključuje i međusobno priznavanje propisa, diploma i drugih sporazuma. Varhelji je u utorak ponovio da će za približavanje regiona EU biti potrebno više regionalnih sporazuma.
"Sprovođenje reformi i pravno usklađivanje u regionu omogućava dobijanje beneficija kroz postepenu integraciju u specifične oblasti evropskog zajedničkog tržišta", rekao je on. On je upozorio da je bruto domaći proizvod po glavi stanovnika na zapadnom Balkanu 30 do 50 odsto evropskog prosjeka, i da je postepeno integrisanje regiona jedini način da se situacija u ovoj oblasti promijeni.
