Putin igra igre u Moldaviji i na Balkanu: Ivana Stradner i Džejson Smart u analizi za Njujork post

Foto: The New European

Ruski predsednik Vladimir Putin gleda kroz prozore Kremlja na državu čija ekonomija, koja se povija pod zapadnim sankcijama, puca jednako kao i njegovi tenkovi na ratištima u Ukrajini. U blatu sa više od 100.000 izgubljenih vojnika, Putin ima nekoliko opcija da svoju zemlju vrati na pravi put, ocenjuju u analizi za Njujork post Ivana Stradner, naučna saradnica u Fondaciji za odbranu demokratije i Džejson Smart, specijalni dopisnik ukrajinskog Kijev Posta.

Osim što se nada da će Zapad da prestane da pomaže Ukrajini, Putinov plan B je da stvori poremećaj kako bi se svet skrenuo sa njegove katastrofalne invazije.

Bilo na Bliskom istoku, Evropi ili Latinskoj Americi, Putin ima mnogo načina da pokuša da uzdrma stvari – neće se zaustaviti na Ukrajini.

Više analitičara je navelo da su Hamasovi napadi 7. oktobra na Izrael koristili Rusiji, navode Stradner i Smart.

To što je Venecuela, saveznica Rusije otela zemlju od susedne Gvajane bogate naftom verovatno neće biti slučajnost.

Sve to naglašava da Putin ne mora da izazove NATO napadom na Poljsku ili baltičke države da bi stvorio novu distrakciju.

Mudrije i jednostavnije je započeti sukob negde drugde — na Balkanu ili u Moldaviji.

Moskva već naslućuje svoje planove
Ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov poručio je da će Moldavija biti „sledeća žrtva u hibridnom ratu koji je Zapad pokrenuo protiv Rusije“ – što implicira da je Moskva već usmerila pogled ka najsiromašnijoj zemlji Evrope.

Putinovi napori da stvori nestabilnost na Balkanu i u Moldaviji deo su njegove misije da ponovo uspostavi Rusiju kao jedinog pouzdanog pregovarača o sukobima u regionu – uloga koja Putinu daje ogromnu moć uticaja na zapadne sile ako žele da spreče eskalaciju regionalnog sukoba.

Čini se da Kremlj posebno namerava da kazni Moldaviju, malu naciju koja se nalazi između Ukrajine i Rumunije, zbog njene političke nezavisnosti i odbijanja da se pridržava ruskoj liniji.

Osim višegodišnje pretnje da bi Rusija mogla da iskoristi svoju proksi državu, Pridnjestrovlje, da destabilizuje Moldaviju, ruski frontovi su nedavno bili neobično aktivni.

Putin je ove godine ukinuo ukaz o priznavanju nezavisnosti Moldavije.

Njegove eskalacijske reakcije na kontinuirano prozapadno slaganje Moldavije izazvale su zabrinutost da bi mogao planirati još jednu invaziju.

Izazove Moldavije pogoršavaju proruski političari i njihove pristalice koji tvrde da bi bliže veze sa Kremljom podstakle ekonomiju zemlje.

Ilan Šor, lider proruske opozicione stranke Šor, koji je osuđen za prevaru i pranje novca i koji živi u egzilu, prošle jeseni je mobilisao hiljade demonstranata da zahtevaju ostavku predsednice Maje Sandu.

Rusko ministarstvo spoljnih poslova je takođe proglasilo nedavnu odluku Moldavije da se pridruži sankcijama Evropske unije protiv Rusije neprijateljskim korakom koji ima za cilj uništavanje veza sa Moskvom – i zapretili da će Kremlj uzvratiti.

Kišinjev nije zabio glavu u pesak kao odgovor na agresivnu retoriku Moskve.

Krajem oktobra, Moldavija je objavila novi plan nacionalne bezbednosti koji je prvi put označio Rusiju kao egzistencijalnu pretnju i upozorio Kremlj da planira da „likvidira“ svoju državnost.

Pre mesec dana proterala je direktora Sputnjik vesti Vitalija Denisova i zabranila mu ulazak uu zemlju na 10 godina.

Moldavija je primer drugima: Prekinite sadašnju pretnju pre nego što ona postane nekontrolisana kriza.

Na Balkanu ništa bolje
Na Balkanu nije ništa bolje. Rusija, uz pomoć saveznice Srbije, tamo izaziva probleme sa ciljem zaoštravanja postojećih, opasnih etničkih tenzija u regionu, koje se nada da će iskoristiti za uspostavljanje svoje dominacije u istočnoj Evropi.

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski upozorio je svet: „Obratite pažnju na Balkan. Verujte mi, dobijamo informacije: Rusija ima dug plan“.

Maskirani naoružani ljudi otvorili su vatru na policijsku patrolu na Kosovu u septembru, ubivši četiri osobe i što je izazvalo jačanje srpske vojske kao odgovor.

Srbija je stavila svoje trupe u borbenu pripravnost u maju, a predsednik Aleksandar Vučić prošle godine je rekao da su dve zemlje „na ivici oružanog sukoba“.

Tokom ovog sukoba, Beograd je više puta zahvaljivao Moskvi na „podršci teritorijalnom integritetu i suverenitetu Srbije“ i naglašavao zašto Srbija odbija da uvede sankcije Rusiji.

U Bosni i Hercegovini, lider bosanskih Srba Milorad Dodik zapretio je da će se Republika Srpska otcepiti od Bosne i Hercegovine.

Uz podršku Moskve, njegove reči bi mogle da postanu dela – i to bi rezultiralo ozbiljnim sukobom.

Kako Rusija trpi gubitak za gubitkom u Ukrajini, Kremlj će sve više pribegavati asimetričnim sredstvima da izazove i odvrati pažnju Zapada.

Iako se Zapad umorio od Ukrajine, Putinova želja za osvajanjem i ratom nije jenjavala.

Zapadni lideri moraju se proaktivno suprotstaviti igrama koje Putin igra u Moldaviji i na Balkanu pre nego što bude prekasno.

Danas/Agencije