Pitanja o budućnosti Rusije: Grupa stručnjaka razmatra šta dolazi nakon Putina

Foto: AP

Vladimir Putin ima 71 godinu i predsednik je ili premijer Rusije od avgusta 1999., od kada je sve jače gušio neslaganja dok je gradio lični autoritarni sistem koji se pokazao otpornim na političke i ekonomske krize, ratove i globalnu pandemiju kovid 19.

U januaru, kada se Putin pripremao da izađe u kampanju za peti predsednilki mandat na strogo kontrolisanim izborima, novinar BBC-a pitao je penzionere u gradu Rževu u centralnoj Rusiji, da li postoji neko ko bi mogao da dođe na Putinovo mesto.

„Trenutno nema“, odgovorila je žena, odražavajući narativ koji je pažljivo uzgajao Kremlj tokom Putinove vladavine. „Možda će Putin nekoga naći kasnije. Ali mislim da će biti na vlasti još dugo vremena.“

Uprkos poteškoćama da se razmišlja o onome šta dolazi „posle Putina“, Systema, Istraživačka jedinica Ruskog servisa Radija Slobodna Evropa, postavila je ovo pitanje više od 150 vodećih stručnjaka za Rusiju, uključujući politologe, sociologe i novinare iz Rusije, Sjedinjenih Država i Evrope.

Više od 40 je pristalo da odgovori, bila su im ponuđena dva najizglednija scenarija za tranziciju iz Putinove vladavine u vezi njegovog mogućeg naslednika, prenosi redakcija Radija Slobodna Evropa (RSE) na engleskom jeziku.

Mnogi sagovornici su naglasili da takve spekulacije zapravo pripadaju sferi fantazije, dodajući da bilo kakvo precizno predviđanja izbora naslednika nije moguće. Nekolicina ih je dodala da nema indikacija da sam Putin ima jasne ideje po tom pitanju i da priprema nekoga da zauzme njegovo mesto.

„Slabljenje i kriza Putinovog režima će korespondirati i biti rezultat procesa prirodnog starenja Putina“, rekao je ukrajinski politolog Volodimir Fesenko.
Dok nas smrt ne rastavi’
Većina stručnjaka je rekla da je najizgledniji scenario za promenu vlasti u Rusiji, Putinova smrt. Zapravo, gotovo svi sagovornici navela je to kao najverovatniji put za Rusiju, dok je osam reklo kako je to jedina moguća perspektiva.

Dok ih je 23 reklo da puč ili ustanak domaće elite može da bude pokretač promena na pozicijama moći. Nekoliko njih je reklo da je to jedini mogući scenario.

Samo pet sagovornika navelo je da su „građanski rat“ ili „revolucija“ mogući u Rusiji, što je malo manje od broja onih koji su rekli da bi kraj Putinove Rusije mogao da bude uzrokovan vojnim porazom.

Jedan stručnjak je naveo kako bi kraj mogla da izazove velika katastrofa poput katastrofe nuklearke ili globalnog ekonomskog kraha. Drugi stručnjak je napomenuo da bi Putin mogao da bude sklonjen mirnim prenosom vlasti u slučaju njegove ozbiljne bolesti.

Ni jedan od sagovornika nije spomenuo okončanje Putinove vladavine putem izbora u Rusiji. Ali novinar Andrej Zaharov je prokomentarisao: „Rusija će jednog dana biti slobodna“.

Uobičajeni osumnjičeni
Stručnjaci su takođe pitani da imenuju moguće naslednike Putina u dva moguća scenarija transfera vlasti: prvi, u kojem sam Putin učestvuje u procesu selekcije, tako što izabere naslednika, kao što je predsednik Boris Jeljcin imenovao upravo Putina.

A drugi je onaj u kojem je Putin umro ili iz bilo kojeg drugog razloga nije uključen u izbor.

U prvom scenariju, 19 stručnjaka je spomenulo premijera Mihaila Mišucina, dok je 18 navelo sekretara Državnog saveta i bivšeg Putinovog tjelohranitelja Alekseja Djumina.

Drugi, čija imena su često spominjana, su gradonačelnik Moskve, Sergej Sobjanin, bivši predsednik Dmitrij Medvedev i ministar odbrane Andrej Belousov.

Dva stručnjaka su rekla da bi Putin mogao da imenuje svoju najmlađu kćerku iz braka sa Ljudmilom Aleksejevom, Katerinu Tihonovu, dok je drugi spomenuo njegovu najstariju kćerku Mariju Voroncovu.

U drugom scenariju u kojem Pitin nije uključen u izbor naslednika, većina sagovornika takođe je navela Mišucina, dok je Sobjanin bio na drugom mestu. Sedam sagovornika je navelo pomoćnika predsednika i bivšeg šefa Federalne službe bezbednosti (FSB) Nikolaja Patruševa. Petoro je spomenulo Patruševog sina, zamenika premijera Dmitrija Patruševa.

Ukupno, stručnjaci su naveli 34 moguća imena naslednika, koji rangiraju po starosti od 75-godišnjeg predsedavajućeg Federalnog saveta Valentina Matvijenka do 37-godišnje Tihonove. Jedan stručnjak je naveo čečenskog lidera Ramzana Kadirova, uprkos stalnim izveštajima o njegovim ozbiljnim zdravstvenim problemima.

Još jedan stručnjak je naveo disidenta i biznismena u egzilu Mihaila Hodorkovskog (61), kao manje očekivanog naslednika Putina. Hodorkovski je bio jedina stvarna opoziciona figura koju je spomenuo bilo ko od sagovrnika.

Aleksej Navaljni, najpoznatiji Putinov protivnik tokom protekle decenije, iznenada je preminuo u arktičkom zatvoru u februaru nakon što je proveo tri godine iza rešetaka.
Nekoliko stručnjaka je navelo da predviđanje mogućeg naslednika nije moguće jer mnogo toga zavisi od okolnosti tranzicije.

„U slučaju iznenadne promene, ko god bude na položaju premijera ima najveće izglede da bude naslednik“, napisao je jedan analitičar koji je tražio da se javno ne iznosi njegovo ime. „Mimo toga, to je puko nagađanje, i može se raditi o nekome na koga nismo ni pomislili da ga spomenemo.“

„Jednostavno nije moguće da se zna unapred“, dodao je, navodeći da bi malo ljudi spomenulo Nikitu Hruščova kao naslednika diktatora Josifa Staljina.

Ruski politički analitičar Fjodor Krašeninikov naglasio je neprozirnost Putinovog sistema upravljanja: „Ne znamo ni ko je zapravo u Putinovom najbližem krugu“.

Sergej Sanovič, saradnik Huvera na Univerzitetu Stenford, rekao je da misli da je verovatno da će do političke tranzicije u Rusiji doći tek 2036. godine, što je kraj Putinovog potencijalnog šestog i, prema sadašnjem zakonu, poslednjeg predsedničkog mandata.

„Da se to sada desilo, kladio bih se na mlađeg Patruševa“, prokomentarisao je on. „Ali ne mislim da će se to dogoditi pre 2036. godine, kada će Dmitrij Patrušev imati oko 60 godina. To znači da bi to onda bio neko mlađi.“

RSE/Danas