Od javnosti se krije da se institucije RS finansiraju od istih donatora kao nevladine organizacije
Foto: Patria
Vlada Republice Srpske uputila je parlamentu na razmatrenje nacrt zakona o posebnom registru i javnosti rada neprofitnih organizacija“.
Veruje se, kako je ranije preneo naš list, da bi sledeće nedelje ovaj dokument, poznatiji kao zakon o stranim agentima, trebalo da se nađe na sednici entitentskog parlamenta, te da, pošto koalicija Milorada Dodika, predsednika RS, ima većinu, očekuje se brzo usvajanje.
To bi u praksi značilo i krivičnu odgovornost za nevladine organizacije i njihove članove za koje se proceni da se ponašaju kao „agenti stranog uticaja“. Uza sve to, ovo bi moglo da bude i zvanično davanje nadležnosti vladi RS da kontroliše njihov rad.
Zakon koji vodi RS u totalitzarni režim
„Činjenica da je predat skupštini govori o tome da je Dodik u veoma teškoj situaciji, ne samo finansijskoj, nego da je pritisnut sa svih strana raznim sankcijama i naravno određenim kritičkim centrima unutar same RS, on pokušava da zatvori sve moguće kanale za bilo kakvo drugačije mišljenje“, rekla je za Danas Sonja Biserko, predsednica Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji.
Ona kaže da taj zakon vodi RS u totalitarni režim kao što je to učinio Vladimir Putin u Rusiji, čime je uništio čitav nevladin sektor.
„Ovo je zakon čija je svrha i poruka građanima da su udruženja građana neprijatelji države, da su strani plaćenici“, kaže Biserko.
Biserko kaže da su bile reakcije EU i Visokog predstavnika ali da nisu preduzete neke veće mere.
„Možda je u pitanje neka veća akcija koja vodi ka njegovom smenjivanju. On (Dodik) se istovremeno sve radikalnije izražava, očigledno na inicijativu Moskve, kojoj sada treba tenzija u samom regionu“, ukazuje naša sagovornica.
Građani ne znaju šta NVO zapravo rade
Biserko dodaje da građani nisu u potpunosti upoznati sa radom nevladinih organizacija.
„NVO nemaju neku veliku medijisku pažnju i ne objašnjava se šta one u stvari rade. Stvara se utisak da smo mi strani plaćenici, posebno one organizacije koje su nekad bile za podršku Haškom tribunalu, ukazivali na zločine, osporavali sve glorifikovanje ratnih zločina našoj javnosti… ljudi takve orijentacije su stalno na udaru“.
Biserko pojašnjava da je prioritet rada, recimo organizacije za ljudska prava da u fokusu ima ponašanje države kao represivnog aparata koji ima na raspolaganju, te da to ne bi postojalo ukoliko ne bi bilo podrške međunarodne zajednice.
U tome saglasna je i Ivana Korajlić, izvršna direktorica Transparensi internešnala BiH, koja kaže bi ovaj zakon bio vrhunac licemerja vlasti u RS.
„Krediti, donacije, projekte koje dobijaju od istih donatora – EU, Američke ambasade i ostalih država iz Evrope – na isti način se finansiraju institucije RS kao i NVO organizacije. Taj se dio zanemaruje i krije od javnosti dok se fokus stavlja samo na NVO organizacije. Vlada dobija mnogo više sredstava iz tih fondova nego NVO. Kada bismo išli po toj logici država je najveći strani agent“, kaže Korajlić.
Da li će se na isti način tretirati finansiranje iz jednih zemalja u odnosu na druge?
S obzirom na to da bi prema ovom zakonu za agente stranog uticaja bili proglašeni svi koji se finansiraju iz bilo kojih inostranih fondova, nametnulo se pitanje da li bi to u praksi bilo realno, odnosno da li bi se tolerisalo finansiranje iz nekih zemalja „naklonjenih“ vlasti u RS.
Korajlić kaže da se u javnom diskursu konstanto vodi rat protiv određenih zemalja.
„Proglašavju se za neprijatelje. Čak su i zvanično prekinuti kontakti, kako tvrdi Dodik, sa zemlja poput Amerike i Velike Britanije, dok se ne smatra spornim finansiranje, recimo iz Mađarske koja je pomogla vladi RS u velikoj mjeri“, zaključuje Korajlić.
Zakon o agentima stranog uticaja u Rusiji
Podsećanja radi, u Rusiji ovaj zakon uveden je pre invazije na Ukrajinu.
Nekoliko desetina organizacija kao i medija, među kojima je recimo Radio Slobodna Evropa, targetirani su.
Najnoviji „agent stranog uticaja“ u Rusiji je nosilac Nobelove nagrade Dimitrij Muartov, urednik portala Novaya gazeta.
Pored Rusije, pokušaj sporvođenja ovog zakona izazvao je proteste u Gruziji. Nakon nekoliko dana demonstracija povučen je ovaj sporni zakon.
