Bosna i Hercegovina morala je platiti 6,3 miliona maraka penala jer nije povukla kredite koje su joj međunarodne finansijske institucije odobrile. I to je podatak samo za prošlu godinu, jer je i ranije država izdvajala milione iz istog razloga.
LOŠE PROCJENE
- Pretprošle je godine BiH platila 10,6 miliona maraka za neangažovana sredstva stranih kreditora, a najviše, čak 9,5 miliona KM, platila je Evropskoj banci za obnovu i razvoj (EBRD) kod koje i ima najznačajniji iznos takvih kredita. BiH u 2021. godini nije povukla čak 2,4 milijarde maraka od stranih kreditora, a od čega se na kredite Evropske banke za obnovu i razvoj odnosi čak 987 miliona maraka. Najviše sredstava koja nisu povučena od EBRD-a stoji za projekat koridor 5c, zaobilaznica Doboj, gdje je neangažovan bio 380,1 milion maraka KM, piše Capital.
Navode i da “iako po osnovu neangažovanih sredstava Evropske investicione banke BiH u 2021. godini nije plaćala penale, i kod ove banke je stajao ogroman neiskorišten iznos od čak 689,5 miliona maraka. Nepovučena sredstva BiH je imala i kod Svjetske banke za obnovu i razvoj (WBIBRD) i to 281,3 miliona maraka, od čega 144,8 miliona KM nije povukla FBiH, a 136,5 miliona maraka Republika Srpska i po tom osnovu su platili gotovo 600.000 KM penala”.
Bojana Ninković, novinarka Capitala, jasno kaže da se radi o penalima na neefikasnost domaćih vlasti.
- Očigledno je malo što građani plaćaju kredite koje koriste, pa ih još dovode i u situaciju da plaćaju one koji nisu iskorišteni. Često smo bili svjedoci da se predstavnici vlasti ne mogu dogovoriti o raspodjeli sredstava, zbog čega penale plaćaju građani, a novac stoji neangažovan, kaže Ninković.
A zašto prođe i po nekoliko godina prije nego uopšte povučemo ta sredstva? Odgovor je jednostavan: “Zbog loših procjena ljudi koji su zaduženi za plasiranje sredstava stranih kreditora”.
- Riječ je o ozbiljnim kreditorima koji imaju veoma jasne uslove za realizaciju kredita, tako da se prije nego se kredit realizuje mora voditi računa o rokovima, govori Ninković i dodaje da nas to košta nesagrađenih autoputeva, nerenoviranih bolnica, nerealizacije mjera zaštite od poplava… jer ta sredstva uglavnom služe za realizaciju strateških projekata.
Mnogi godinama ukazuju na to da se iznos neiskorištenih kredita odnosi na sve nivoe vlasti u našoj zemlji, a koji su namijenjeni uglavnom za projekte rekonstrukcije bolnica, puteva, željeznica i drugih infrastrukturnih objekata kao što su vjetroelektrane, hidroelektrane, projekti podrške zapošljavanju, za Željeznice RS-a, modernizaciju puteva u FBiH...
- To što BiH plaća penale, odnosno razne provizije kao svojevrsnu vrstu kazne zbog neiskorištenih sredstava koja su doznačena, ima višestruke negativne posljedice. Prvo što plaća, drugo što nismo investirali to što smo dobili, a tu se odmah trebaju računati i oportunitetni troškovi, što znači šta gubimo što to nismo na vrijeme uradili i treće, što je možda i najznačajnije u svemu tome, da gubimo reputacioni ugled u međunarodnoj zajednici kao zemlja koja i odobrena sredstva ne zna adekvatno iskoristiti za svoj razvoj, rekao nam je Željko Šain, profesor ekonomije u penziji.
Pojašnjava da gubljenje reputacionog ugleda snižava kreditni rejting naše zemlje, koji je ionako na niskoj razini.
- Što znači “da ćemo naredne izvore finansiranja morati plaćati skuplje nego da imamo dobar bonitet i da na osnovu njega imamo jeftinije kredite i druge izvore finansiranja. Dakle, višestruke su štete zbog toga što mi nemamo adekvatnu ekonomsku politiku u BiH, nemamo odgovorne funkcionere koji bi izvršavali obaveze u skladu sa funkcijom u korist cijele BiH, kaže Šain.
Ekonomski analitičar Igor Gavran govori da je ovo, nažalost, uobičajena praksa, “olako se potpisuju kreditni aranžmani, olako se preuzimaju obaveze, a da se prethodno nisu ispunili uslovi da se taj novac iskoristi”.
DIREKTNI GUBICI
- Direktni gubitak je višemilionski svake godine, a ako gledamo cijeli ovaj period, on se broji stotinama miliona KM. Dakle, to je osnovna šteta, jer je taj novac mogao biti iskorišten za nešto drugo. Šteta je i to što gomilamo obaveze i samim time činimo državu zaduženijom, pa i svaki sljedeći kredit će možda biti po nepovoljnijim uslovima zbog velikog aktuelnog opterećenja dok taj novac ne koristimo, kaže Gavran i dodaje da bismo mogli biti i manje opterećeni dugovima ako kredite ne bismo uzimali kada nismo spremni odmah da ih iskoristimo.
- Kada bi postojao neki lanac odgovornosti, da barem onaj ko je odgovoran za olako potpisivanje takvih kredita ili onaj ko je odgovoran zašto uslovi da se iskoristi kredit nisu stvoreni, zašto novac nije iskorišten, u najmanju ruku podnese ostavku ili da bude smijenjen..., govori Gavran.
