Korupcijska zamka: Kako je evropski establišment uzdignuo krajnju desnicu

Foto: Agencije 

Leš u Dunavu i glas iz groba više bi mogli da zvuče kao elementi iz filma nego kao objašnjenje onoga što se danas dešava u Evropi. Ali da bismo razumeli mučeno stanje politike kontinenta, nema boljeg mesta za početak, ocenjuje u analizi „Korupcijska zamka: Kako je evropski establišment“ uzdignuo krajnju desnicu za Politico Metju Karničnig.

Telo Kristijana Pilnačeka, nekada najmoćnijeg čoveka u austrijskom ministarstvu pravde, pronađeno je u oktobru kako pluta u reci nedaleko od grada Kremsa, mrtav od očiglednog samoubistva nekoliko sati nakon što je bio priveden nakon vožnje u pogrešnom smeru na autoputu.

„Život mu je oduzet“, rekla je udovica državnog službenika, glavni tužilac, na komemoraciji u novembru, što je bio gorki udar na političke elite u zemlji.

Pilnaček, državni službenik koji se smatrao jednim od najboljih pravnih umova u svojoj zemlji, proveo je prethodne godine boreći se sa nizom navoda da je odavao privilegovane informacije svojim političkim prijateljima i štampi i da je pokušao da poništi obimnu istragu o korupciji oko toga kako Beč kupuje borbene avione.
Međutim, nakon njegove smrti, činilo se da ga nije griža savesti gurnula preko ivice, već odbijanje da svoje principe podvrgne volji Austrijske narodne partije (OVP), bedema državnog političkog sistema koji je deo savezne vlade bez prekida od 1987.
Mesec dana nakon što je njegovo telo pronađeno, pojavio se tajni snimak Pilnačeka, na kome se moglo čuti kako opisuje kako su visoki političari u OVP, partiji bivšeg kancelara Sebastijana Kurca, vršili pritisak na njega da pobije istrage o političkoj korupciji.

„Ministri OVP-a su mi dolazili čak i nakon pretresa sedišta stranke i pitali me zašto ga neću to da ulinim“, čuje se na snimku Pilnaček. „Uvek sam im govorio: ne mogu, neću, ne želim to da uradim“.

Suočen sa sopstvenim pravnim problemima i osećajući se nepravedno optuženim, obratio se za pomoć tim istim političarima.
„Kada sam pitao da li bi nešto uradili da me podrže, odgovor je bio: ’Nikada zapravo niste bili sa nama’“, kaže Pilnaček na snimku, koji je bez njegovog znanja snimljen u jednom bečkom restoranu nekoliko meseci pre njegove smrti.

Čak i za društvo koje je čeličano decenijama političkih skandala i korupcije, ova epizoda je bila zapanjujuća, što je izazvalo glasne pozive na obračun.

Za mnoge austrijske glasače najveći šok oko ove afere bila je reakcija OVP-a na otkrića. Umesto da raspuste vladu i pokrenu nove izbore, lideri stranke desnog centra krenuli su u napad, optužujući svoje političke neprijatelje za intrige i koristeći „metode KGB-a“ da potkopaju stranku.

„Nije prihvatljivo da se naša zemlja pretvori u državu cinkaroša“, upozorio je generalni sekretar OVP-a Kristijan Štoker.

„To je, u stvari, bio ustupak njegovim protivnicima, posebno na krajnjoj desnici. Pokušavajući da odvede Austrijance u zavereničku zečju rupu umesto da se izjasni, Štoker je pribegao veoma populističkoj taktici na kojoj je njegova stranka godinama insistirala da je ispod toga.

Krajnja desnica se uzdiže
Dok se Evropa suočava sa svojom najvažnijom izbornom godinom, kontinent je pred još jednom rundom istraga o razlozima uspona krajnje desnice i drugih snaga protiv establišmenta.

Naravno, postoje različiti faktori. U zavisnosti od stranke i zemlje, oni se kreću od naglog porasta migracije do negodovanja zbog toga kako su establišmentske partije upravljale pandemijom do podrške Evropske unije Ukrajini i zabrinutosti zbog rata u Gazi.

Ali postoji još jedan moćan pokretač o kome se mnogo ređe govori: talas korupcionaških skandala koji je zapljusnuo evropski politički establišment poslednjih godina, pružajući obilje za stranke krajnje desnice koje smatraju „sistem“ beznadežno iskrivljenim i projektovanim da naškode „normalnom“ čoveku.

Dok većina partija krajnje desnice ima svoje probleme sa korupcijom birači imaju tendenciju da opraštaju zločine, često zato što smatraju da je čitava politička klasa nepoverljiva i privlače ih često radikalni (ako nerealni) recepti stranaka za rešavanje političkih problema.
Austrija — dom Partije slobode (FPO), grupe koju je pedesetih godina prošlog veka osnovao bivši SS general – spremna je da doživi najdramatičniji pomak udesno.

Afera Pilnaček predstavlja samo poslednji u nizu skandala koji su razotkrili sistemsku korupciju u vladajućoj OVP, uz podršku FPO, koja uživa udobno vođstvo u anketama više od godinu dana.

Sa izborima za Evropski parlament u junu i nacionalnim izborima koji se očekuju na jesen, uspon stranke krajnje desnice mogao bi imati značajan uticaj na politiku kontinenta. Austrija je, zahvaljujući svojoj istoriji i položaju na raskršću Evrope, često služila kao poligon za političke pokrete. Ovde je, na primer, rođen i politički antisemitizam koji je inspirisao Adolfa Hitlera i cionistički pokret Teodora Hercla.

Lider stranke Herbert Kikl – ideolog tvrdokorne desnice koji je obećao da će zaustaviti i pridruživanje Ukrajine EU i sankcije koje je blok uveo Rusiji – mogao bi uskoro da sedne u Evropski Savet zajedno sa mađarskim Viktorom Orbanom, koga je Kikl opisao kao uzor.

Na prepunom skupu u blizini grada Graca na jugu Austrije prošlog vikenda, Kikl je obećao da će „braniti interese Austrije“ zajedno sa saveznicima poput mađarskog lidera.

Tokom njegovog obraćanja koji je trajao sat vremena, članovi publike, mnogi u lederhozenu i drugim tradicionalnim alpskim odećama, prekidali su njegove reči glasnim skandiranjem „Herberte, Herberte!“

„Oni ne mogu da nas zaustave“, rekao je Kikl u jednom trenutku tokom emisije, odbacivši Karla Nehammera, sadašnjeg kancelara OVP-a, kao „mrtvog čoveka koji hoda“.

Nehamerov OVP trenutno je na trećem mestu iza FPO i Socijaldemokrata (SPO), a njegovi lični rejtingi su najniži ikada zabeleženi za jednog kancelara, sa više od 60 odsto ispitanika u nedavnoj anketi reklo je da nema poverenja u njega.

Kiklov zamah je stvorio veću brigu za Evropu: velika pobeda FPO-a mogla bi da podstakne podršku njenoj nemačkoj sestrinskoj stranci, Alternativi za Nemačku (AfD), koja je već na drugom mestu, sa više od 20 odsto glasova.
Korupcija i politika su uvek išli ruku pod ruku, ali ova tema je dobila novu relevantnost jer su skandali potresli mnoge od nekada dominantnih centrističkih partija u Evropi, od Francuske preko Italije do Grčke, gurajući neke na ivicu izumiranja.

Nakon godina istraga o korupciji i krivičnog gonjenja u koje su bili uključeni bivši francuski predsednik Nikola Sarkozi i druge vodeće ličnosti, na primer, francuski nekada dominantni desni centar završio je sa manje od pet odsto glasova u prvom krugu predsedničkih izbora 2022.

U Španiji, Narodna partija desnog centra (PP) i dalje pati od opsežnog slučaja korupcije koji je doveo do osude 29 ljudi, uključujući visoke partijske zvaničnike, 2018.

Problem je još gori u centralnoj Evropi, gde je kultura korupcije među političkim mejnstrimom u zemljama poput Češke podstakla uspon populista kao što je Andrej Babiš, koji je osvojio vlast uz obećanje da će očistiti sistem a sam se suočio sa istragom o optužbama za prevaru.

A u Briselu, slučaj Katargejt gotovina za uticaj potresao je Evropski parlament najvećim korupcijskim skandalom koji je decenijama pogodio evropske institucije.

Kada je u pitanju korupcija, Austrija – zemlja od skoro devet miliona ljudi koja se nalazi u centru kontinenta – izdvaja se: njeni skandali su bukvalno predmet Netfliks serije.

Stranke desnog i levog centra u zemlji (OVP i SPO) dominirale su politikom zemlje od Drugog svetskog rata. Taj uspeh je stvorio sistem klijentelizma i pokroviteljstva, koji se, međutim, raspada nakon niza istraga i sudskih procesa.

Sedamdesetih godina prošlog veka, afera Lucona uključivala je šemu koju je smislio politički povezan vlasnik kafića po imenu Udo Prokš.

Njegov plan je uključivao dizanje u vazduh tankera koji je kupio da bi uzeo pare od osiguranje. Šest ljudi je poginulo u eksploziji u blizini Maldiva 1977. kada je potopio tanker.
Naknadne istrage o Prokšovim političkim vezama dovele su do ostavke 16 zvaničnika, uključujući predsednika austrijskog parlamenta, koji se po ustavu smatra drugom najvišom kancelarijom, i ministra unutrašnjih poslova. Epizoda je kasnije poslužila kao priča za film.

Takozvana afera Norik 1980-ih je uključivala ilegalnu prodaju stotina haubica od strane austrijskog proizvođača oružja Iranu i Iraku, koji su u to vreme bili u ratu jedni protiv drugih.

To je takođe razotkrilo bliske veze između političara i nedozvoljenih poslovnih interesa. Čišćenje je bilo jednostavnije jer su isti političari u centru afere već bili umešani u skandal Lucona.
U skorije vreme, istražitelji su istraživali navode da su lobisti Eurofighter-a platili oko 100 miliona evra austrijskim političarima u zamenu za porudžbinu borbenih aviona u vrednosti od dve milijarde evra 2003.

Pilnaček je 2019. rekao kolegama na sastanku da će „zažmuriti“ ukoliko se obustavi istraga. To je pokrenulo istragu protiv njega zbog navodne zloupotrebe službenog položaja, koja je kasnije odložena.

Ironično je s obzirom na Kiklov gokus na državnu korupciju da je austrijski skandal da se pobede svi skandali (koji je inspirisao i mini-seriju i poseban dokumentarac) uključivao ne jednu od centrističkih partija establišmenta već samu FPO.

Nazvano po španskom ostrvu Ibica, afera je rezultat zajedničke akcije privatnog istražitelja i njegove saputnice, koja se predstavljala kao nećaka ruskog oligarha 2017.

Zajedno su namamili Hajnc-Kristijana Štrahea, tadašnjeg lidera FPO-a, i njegovog saradnika u vilu na ostrvu. Opremili su kuću skrivenim kamerama. Tokom duge večeri podstaknute beskrajnim zalihama cigareta i votke pomešanih sa Red Bulom, Štrahe – koji u to vreme nije bio u vladi – ponudio je da trguje uticajem za finansijsku podršku.

U vreme kada je snimak susreta procureo sredinom 2019. godine, Štrahe je bio vicekancelar u vladi koju je vodio Kurc iz OVP-a.

Ova afera je pokrenula političku krizu bez presedana, što je dovelo do kolapsa vlade i novih izbora zbog kojih je FPO oslabljen i u opoziciji.
Afera Pilnaček
Bivši kancelar Sebastijan Kurc, sada poslovni konsultant, nedavno je pretrpeo novi udarac nakon što je razotkrivena njegova povezanost sa Reneom Benkom, vrhunskim austrijskim tajkunom u oblasti nekretnina.

Benko, čija je imperija poslednjih nedelja bila primorana na bankrot u najvećoj nesolventnosti u istoriji Austrije, angažovao je Kurca da namami investitore sa Bliskog istoka, pristajući da bivšem političaru plati milione zauzvrat.

A tu je i Kurcova uloga u aferi Pilnaček. Ujutro kada je telo bivšeg zvaničnika otkriveno, Kurc je prekinuo svedočenje na sudu kako bi izrazio šok, rekavši da je sinoć razgovarao sa njim o njegovom slučaju. „Video sam kako se prema njemu postupa poslednjih godina, i video sam šta mu je to uradilo“, rekao je novinarima kasnije tog dana.

Kurc, međutim, nije mislio na tretman njegove sopstvene stranke prema Pilnačeku, već na poteru tužioca za korupciju za njim. Nesvesno, kancelar je pokrenuo objavljivanje snimka Pilnačeka u restoranu.

Snimak je napravio Kristijan Matura, bivši političar, koji je bio na večeri sa Pilnačekom i odlučio da tajno snimi razgovor kada se tema pokrenula oko OVP-u.

Kasnije je tvrdio da nije imao nameru da pušta audio zapis sve dok nije čuo Kurcove komentare, koje je smatrao licemerjem i grubim pokušajem da se Pilnačekov tragični kraj iskoristi za napad na tužioce.

Međutim, veća šteta za OVP je uloga njenog predsednika parlamenta Volfganga Sobotke. Na snimku, Pilnaček je dotakao Sobotku, bivšeg ministra unutrašnjih poslova i dugogodišnjeg moćnika OVP-a, zbog pritiska na njega da prekine brojne istrage o stranci.
Sobotka je negirao optužbe, rekavši da nikada nije razgovarao o tekućim istragama sa Pilnačekom, što je, kako je rekao, i sam zvaničnik potvrdio svedočenjem u parlamentu.

Sobotka je rekao da će nastaviti da obavlja svoju funkciju „u skladu sa zakonom“.

Političareva sklonost ka klasičnoj muzici takođe ga je inspirisala da iznajmi pozlaćeni koncertni klavir Bozendorfer za parlament za 3.000 evra mesečno.

Njegova kancelarija branila je taj potez, tvrdeći da su „umetnost i kultura glavni prioritet u Austriji“.

Volfgang Sobotka je na kraju pokleknuo pod pritiskom da zameni klavir za standardni crni model.

Oko 80 odsto birača nema poverenja u njega, prema nedavnoj anketi, po kojoj je Sobotka na poslednjem mestu među svim austrijskim političarima.

Danas