Koja sve radnička prava BiH mora garantovati, ako hoće u Evropsku uniju?

Foto: Unplash

Velika većina građana BiH podržava pristupanje Evropskoj uniji, pokazuju istraživanja, a najviše ispitanika ulazak u EU vidi kao šansu za lakše zapošljavanje na Zapadu. Manje se zna da bi približavanje EU značilo i bolju zaštitu radničkih prava unutar Bosne i Hercegovine.

Euroskeptici, a takvih ima i među poslodavcima u BiH, radnike “prepadaju” tvrdnjama da u Evropskoj uniji vlada “surovi kapitalizam” i da su sindikalno organizovanje i kolektivno pregovaranje “recidivi socijalizma”, koje “Evropa ne priznaje”.

Praksa, međutim, pokazuje upravo suprotno. Iskustva sindikalnih lidera i liderki, ali i naših radnika i radnica, koji su se zaposlili u komšinskim zemljama, članicama Unije, svjedoče da se u EU radnička prava itekako poštuju.

Kako je ranije za “EuroBlic” posvjedočio Andrej K., konobar iz Banjaluke koji radi kao sezonac na hrvatskom primorju, kada je dogovarao posao, “podrazumijevalo se da će od prvog dana biti prijavljen.”

– Nema rada na crno. Svaki minut prekovremenog rada je dodatno plaćen. I nema ostajanja do jutra na poslu, kao što je čest slučaj u BiH – rekao je ovaj mladić.
Njegove starije kolege pamte i teža vremena: oduvijek se “u sezoni” na Jadranu moglo dobro zaraditi, ali prijavljivanje sezonaca i poštovanje njihovog radnog vremena nije bila praksa, dok Hrvatska nije ušla u EU.

Kako navode sindikalci iz BiH, poštovanje radničkih prava zagarantovanih zakonom, standard je, koji u EU niko ne dovodi u pitanje. U taj paket spada i istinski slobodno sindikalno organizovanje i kolektivno pregovaranje.

Sindikat za 45 miliona članova
–Važnu ulogu u tome ima Evropska konfederacija sindikata, koja okuplja više od 45 miliona članova iz 94 nacionalne sindikalne organizacije u 42 evropske zemlje, plus 10 evropskih sindikalnih federacija, odnosno branši – kaže Bijana Škrbić, stručna saradnica za međunarodnu saradnju u Savez sindikata Republike Srpske.

Škrbićeva dodaje da se iz ovih podataka jasno vidi da je sindikalizacija na evropskom nivou stabilna i da nema naznaka opadanja, kako neki tvrde.
To, kaže, potvrđuje i činjenica da je, na inicijativu Evropske konfederacije sindikata, u Savjetu EU usvojena Direktiva o najnižoj plati.

– Ova Direktiva nalaže da svaka zemlja Evropske unije mora osigurati da najmanje 80 odsto zaposlenih mora biti obuhvaćeno kolektivnim ugovorom – ističe Biljana Škrbić.

Navodi da jedna od glavnih odredbi ove Direktive propisuje da kompanije koje učestvuju u procesu javnih nabavki moraju da poštuju pravo na sindikalno organizovanje i kolektivno pregovaranje u skladu sa konvencijama Međunarodne organizacije rada.

Dakle, prevedeno na “narodski jezik” – nema sindikata, nema tendera.

– Naloženo je da do 15.novembra 2025. godine zemlje članice EU moraju usvojiti akcione planove za promovisanje kolektivnog pregovaranja. Dakle, Evropska unija, čijem članstvu težimo, traži da kolektivno pregovaranje postane praksa, a odnosi između poslodavaca i radnika budu definisani kroz kolektivne ugovore – ističe Biljana Škrbić.
Dodaje da, imajući u vidu da je BiH dobila status kandidata, jedan od uslova za pristupanje EU jeste poštovanje Evropske socijalne povelje, koja, između ostalog, garantuje i pravo na organizovanje i pravo na kolektivno pregovaranje.

– Dakle, u BiH, odnosno u Republici Srpskoj, poslodavci će morati promijeniti stav da su kolektivni ugovori, kako često naglašavaju, „relikt prošlosti“ i da se plate određuju pravilnicima ili odlukama. Moraće prihvatiti da je utvrđivanje plate stvar ugovora između sindikata i poslodavaca – zaključuje predstavnica Saveza sindikata RS.
Banjalučanin Nikola, koji već sedam gdina radi kao vozač kamiona u jednoj firmi u Sloveniji, nije član sindikata, ali, kako sam priznaje, ne zato što mu to poslodavac zabranjuje, nego zbog sopstvenog nemara.

– Nikako da se učlanim u sidnikat, mada su mi sindikalci mnogo pomogli kada sam došao u Sloveniju. Prva lekcija, koju sam od njih naučio, jeste da niko ne može da me primora da kršim zakon, pogotovo ne na svoju štetu – kaže Nikola.

Priznaje da i u Sloveniji ima poslodavaca sklonih da “muvaju” preko leđa svojih radnika, ali da takvi stalno kubure sa manjkom radne snage.

– Jedan poslodavac me je nagovarao da vozim duže nego što je zakonom dozvoljeno, da koristim “duple” kartice. Jednostavno sam rekao: izvinite šefe, ne želim da kršim zakon i da rizikujem da mi oduzmu dozvolu za rad. I šta se dogodilo? Ništa. Pokušao je, nije mu prošlo, pa je tražio drugu žrtvu. A ja sam ubrzo promenio poslodavca – svjedoči naš sagovornik.
Upravo u striktnom poštovanju zakona i jeste ključ zaštite i radničkih i drugih ljudskih prava u Evropskoj uniji, ističe Lejla Čaušević Sućeska, stručna saradnica za međunarodnu saradnju i informisanje u Savezu samostalnih sindikata BIH.

Evropski kapitalizam i balkansko robovlasništvo
– Ono što EU traži od država članica jeste obavezno poštivanje zakona, zato i jeste najteže u pretpristupnim pregovorima zatvoriti poglavlje “pravosuđe i osnovna prava”, jer na tome počiva ono što EU jeste – kaže naša sagovornica.

Dodaje da je priča o “surovom evropskom kapitlaizmu” bespredmetna, pogotovo što je u BiH plasiraju snage koje više vuku ka robovlasništvu, nego ka uređenim kapitlaističkom društvu, koje ima svoja pravila.

– Ulaskom u EU radnici definitivno dobijaju viši stepen zaštite svojih radničkih, sindikalnih i ljudskih prava. Ako, na primjer, odete u Nemačku da tražite posao, videćete da nijednom poslodavcu neće pasti na pamet da vam postavlja pitanja o vašem privatnom životu, roditeljstvu, ili bračnom stanju. Kod nas je to uobičajeno, pogotovo kad je u pitanju zapošljavanje mladih žena – kaže Lejla Čaušević Sućeska.

Da je tako, ne samo u Nemačkoj, nego i u našem komšiluku, svedoči jedna radnica iz BiH, koja se nedavno zaposlila u Sloveniji. Kao majka malog deteta, mogla je, kaže, samo računati na podršku i pogodnosti.
– Ponuđeno mi je da, ako to želim, radim pola radnog vremena, dok bi mi za drugu polovinu država uplaćivala doprinose, iako nisam Slovenka. Ipak sam odabrala da radim puno radno vrijeme i poslodavac je to prihvatio, ali me ne primorava da radim prekovremeno. Ako pristanem da radim više od osam sati dnevno, isplaćuje mi duplu satnicu za svaki prekovremeni sat – kaže ova radnica.

Ona dodaje da joj nije bila prepreka ni to što nije imala radnog iskustva, ali da joj je već nakon nekoliko mjeseci ponuđena dodatna obuka i mogućnost napredovanja.

Drakonske kazne za kršenje zakona
Lejla Čaušević Sućeska ističe da je u većini zemalja EU stvorena mogućnost napredovanja i promene radnog mesta, ali i obezbijeđena pristojna plata, jer se poštuju i zakoni i odredbe kolektivnih ugovora.

– U više od 10 zemalja EU je zakonski određen iznos minimalne plate, što na nivou države, što po branšama. Uz to, onaj ko je spreman da radi više i kvalitetnije, za to je adekvatno nagrađen, što kod nas nije slučaj – kaže Lejla Čaušević Sućeska.

U EU se, tvrdi ona, strikno poštuje ono što se sa sindikatima dogovori, a poslodavci ne krše propise, jer su kazne drakonske.

Kod nas je, kaže, drugačije: kazne su toliko stimulativne, da se mnogima više isplati da plate kaznu, nego da rade po zakonu. Sve dok je tako, u BiH ćemo imati i neprijavljene radnike, i neplaćeni prekovremeni rad, i radnike kojima je uskraćen sedmični ili godišnji odmor.

– Pošto u EU tako ne može, moraćemo iz korijena mijenjati mnogo toga, a to znači i da će proces pristupanja BiH Evropskoj uniji, vjerovatno, potrajati – zaključuje Lejla Čaušević Sućeska.

U Francuskoj jedna, u Švedskoj druga priča
Kako navodi Lejla Čaušević Sućeska, stepen sindikalnog organizovanja u pojedinim članicama EU je različit, ali je uticaj sindikata, skoro svuda, značajan.

– Mnoge će začuditi podatak da je u Francuskoj sidnikalno organizovano manje od 10 odsto radnika, ali sindikati su u toj zemlji izuzetno uticajni, i kada oni pozovu na proteste, na ulicu izlaze i radnici i penzioneri i studenti. S druge strane u skandinavskim zemljama, dakle u Švedskoj, Danskoj i Finskoj, u sindikatima je oko 70 odsto zaposlenih. Ti sidnikati su ravnopravni pregovarači sa vlastima i sa poslodavcima i kroz pregovore oni zajedno stvaraju društva, koja dobro funkcionišu – kaže Lejla Čaušević Sućeska.

Srpska info