Vlada Republike Srpske traži od narodnih poslanika da odobre kreditno zaduženje od 57 miliona evra. Dio novca će biti investiran u riječni saobraćaj, a dio plasiran kao pomoć firmama i poljoprivrednicima. Međutim, privrednici će novčanu pomoć morati vratiti Vladi RS jer se radi o kreditima.
Novo zaduženje od 57 miliona evra, Vlada je namijenila za tri projekta - 30 miliona biće raspoređeno za prvu fazu programa razvoja koridora rijeka Save i Drine, 22,4 miliona evra iskoristiće se za podršku oporavka firmi pogođenih posljedicama epidemije virusa korona, 4,7 miliona evra je namijenjeno za razvoj poljoprivrede i seoskog preduzetništva.
Međutim, ono što je zanimljivo, privredni subjekti kojima je pomoć neophodna, do novca će moći doći samo ako od Vlade Srpske uzmu kredit. I to, između ostalog, po sljedećim uslovima:
- rok otplate: 15 godina
- period odgode plaćanja: pet godina, uračunat u rok otplate
- kamatna stopa: referentna stopa + fiksna marža
- otplata glavnice i kamate: dva puta tokom godine, 15. februar i 15. avgust
- valuta plaćanja: evro
Uslova mnogo, detalja malo. Više ne otkriva ni prvi čovjek Vlade Republike Srpske.
- To su kreditna sredstva veoma povoljna, sa dugim vremenom otplate i malim kamatnim stopama. Mi smo to ispregovarali i ide u Narodnu skupštinu. Poslije odobravanja u Narodnoj skupštini Republike Srpske mi očekujemo da ćemo već u narednih dva ili tri mjeseca imati ta sredstva i ona će preko IRB banke biti plasirana u realni sektor, u privredu - izjavio je predsjednik Vlade RS Radovan Višković.
Koliko iznose te kamatne stope? - pitanje je na koje nisu odgovorili ni iz Ministarstva finansija. Nepoznanica su i uslovi i kamata pod kojima se Vlada RS zadužila za 57 miliona evra kod Svjetske banke. Kada je u pitanju pomoć privredi, u opoziciji smatraju da iznos od 22 miliona evra nije dovoljan.
- Šta je sa onom pomoći Vlade RS, privrednim subjektima koji su pretrpili značajne štete? To su prije svega segment turizma, ugostiteljstva, hotelijerstva i svima onima kojima je bio onemogućen izvoz u zemlje koje su takođe primjenjivale restriktivne mjere - upitao je poslanik SDS-a Milan Radović.
I za struku je sporna namjera da Vlada kroz kredit pomaže privrednicima. Pitaju zbog čega onda postoje banke?
- Ako neki privredni subjekt ne ispunjava uslove za tu banku, znači da istovremeno on neće moći da ispunjava uslove za IRB. Tu će zaista trebati biti obazriv kome i kako će se plasirati ta sredstva. Jer ponavljam, to nisu subvencije, već krediti koji će se morati vraćati - rekao je ekonomista Predrag Duduković.
Privrednici kažu da je ovo samo pokušaj ublažavanja haotičnog stanja.
- Ne može se reći da je to neka posebna pomoć. To je svojevrsna jednokratna infuzija, koja bi samo u jednoj mjeri riješila problem. Problem privrede u BiH, u Republici Srpskoj se treba riješiti dugoročno, strategijama koje treba da se okrenu prije svega prema našim resursima, a naši najbitniji resursi u ovom trenutku su sigurno ljudi i znanje, a ne šume i rudno bogatstvo - rekao je privrednik Milan Aleksić.
Zvanični podaci Ministarstva finansija kažu da je ukupan dug Republike Srpske na dan 30. juni 2020. godine iznosio 5.8 miijardi KM (53,24% procijenjenog BDP-a za 2020. godinu).
