U toku ove godine Republika Srpska je imala sedam emisija dugoročnih obveznica kojima se zadužila 249 miliona maraka.
Aukcijom trezorskih zapisa na berzi Republika Srpska se zadužila 51,4 miliona KM, što je 21 milion KM više od plana. Ovo je peta ovogodišnja aukcija trezorskih zapisa s kojom je iznos zaduženja dosegao 158,4 miliona KM. Da stvar bude gora - u planu je i novo zaduženje od dodatnih 30 miliona maraka aukcijom trezorskih zapisa.
POGREŠNA POLITIKA
U toku ove godine Republika Srpska je imala i sedam emisija dugoročnih obveznica kojima se zadužila 249 miliona maraka. Ekonomisti kažu da je politika zaduženja pogrešna, te da smo, zbog pogrešne politike, kako entitetske tako i državne, propustili mogućnost otpisa pojedinih dugovanja koje su iskoristile mnoge zemlje u svijetu usljed posljedica pandemije koronavirusa.
- Stanje ukupnog duga Republike Srpske, kada se poredi sa kretanjem BDP-a, iznosi 43,9 odsto BDP-a, a javnog duga 36,7. Na osnovu toga može se zaključiti da Republika Srpska nije prezadužena te da ima kapacitet da sve dospjele obaveze izmiri u roku i u skladu sa strateškim dokumentima i planovima Vlade Republike Srpske, naveli su u Ministarstvu finansija Republike Srpske.
Ekonomista Slaviša Raković kaže da je novo zaduženje veće od planiranog i dodaje da ono pokazuje da planiranje i nije jača strana Vlade Republike Srpske. On ističe da je to poznat obrazac “ponašanja” vlasti u Srpskoj.
- Za sada cijeli sistem funkcioniše, jer je izuzetno pojačan priliv od PDV-a. Ali, pitanje je šta će biti kada vidimo efekat kamatnih stopa na inodug. Naime, inflacija je još uvijek brža, ali tome se bliži kraj u narednoj godini. A kada stane inflacija, stane i pojačan priliv od PDV-a. Sve to može da prati i recesija. Mogu nastupiti i veći problemi sa servisiranjem duga, rekao je Raković.
- U odnosu na BDP dug je smanjen. Republika Srpska može servisirati svoje obaveze. Mogli smo završiti 2022. godinu da se ne zadužimo nijednu marku, ali u tom slučaju ne bi moglo biti rasta plata, penzija, socijalnih davanja i ostalog što smo isplatili, poručio je Višković.
Ekonomista Zoran Pavlović tvrdi da je baš posao s obveznicama na Bečkoj berzi i otplata tog duga jedan od većih izdataka kada je riječ o narednoj godini. Vlada Srpske je, kaže on, dala ozbiljne garancije za otplatu tog duga.
- Postoji jedna klauzula koja je definisala i koja kaže da će kupci imati pravo da zaplijene bilo koju kompaniju ili firmu u kojoj je većinski vlasnik Vlada RS-a u slučaju da onaj ko emituje obveznice ne bude u mogućnost da isplati vlasnicima obveznica novac, pojašnjava Pavlović.
IGNORISANJE MMF-A
Ekonomista Draško Aćimović smatra da je jedan od osnovnih razloga skupih i povećanih zaduživanja Republike Srpske taj što Savjet ministara u proteklom mandatu nije iskoristio mogućnost restrukturisanja spoljnog duga BiH, mogućnost otpisa pojedinih dugovanja koje su iskoristile mnoge zemlje u svijetu usljed posljedica pandemije koronavirusa.
- Uzeti krediti od međunarodnih kreditora su nepravilno i nenamjenski korišćeni, a nije iskorišćen ni kredit od MMF-a od 1,5 milijardi KM koji je bio ponuđen pod izvanrednim uslovima i kamatama mjerenim u promilima, za razliku od sadašnjih kamata koje su u procentima. Tako da zaduženje veće od planiranog nije ni potrebno objašnjavati, smatra Aćimović.
