IZIS i dalje stvara probleme, ulažu još milion maraka
Foto: BN
Vraćanje u funkciju Integrisanog zdravstvenog informacionog sistema koštaće preko milion maraka, koliko je planirano da se uloži kako bi se sanirale posljedice hakerskog napada s početka godine. IZIS i dalje stvara više štete nego koristi, medicinskom osoblju, ali i građanima.
Ako odete ljekaru, za specijalistu vam treba uputnica, koju ćete dobiti na papiru. Ukoliko odete po propisane lijekove u apoteku, morate da ponesete recept, takođe na papiru.
Postavlja se pitanje šta je građane koštalo 26 miliona maraka, ako ništa pojednostavljeno nije. Nakon pada sistema, za popravke i održavanja biće uloženo još i to više nego milion maraka.
„Obzirom da je potrošen ogroman novac i obzirom da postoje žalbe zdravstvenih radnika da se više bave informacionim sistemo i unošenjem podataka, nego što traje pregled pacijenta, čime se ugrožava zdravlje pacijenta i postoje rizici po bezbjednost pacijenta.
Mislim da je vrijeme da zajedničkom sjednicom Odbor za zdravstvo Narodne skupštine i Odbor za bezbjednost Narodne skupštine, uz predstavnike Ministarstva zdravlja i Fonda zdravstvenog osiguranja, kao naručioce tog posla, razmotre to pitanje i nadležnim organima dostave sve slabosti tog sistema kako bi se poduzele zakonom utvrđene mjere.
Konkretno, vidimo da se sad mijenjaju protokoli bezbjednosti, vidimo da se mijenjaju ulazi. Prema tome, da li je neko odgovoran što su ti ulazi ranije loše napravljeni, što ti ptorokoli bezbjednosti nisu bili takvi“, kaže bivši ministar zdravlja i socijalne zaštite Slobodan Stanić.
Padom IZIS-a zdravstveni radnici sve pacijente morali su da upisuju ručno, a njihove podatke o istoriji bolesti nisu imali, pa je produžavanje terapije bilo otežano.
Ukoliko je sistem zakazao, što se dešavalo, pregled se morao platiti, pa čak i onaj u Službi hitne pomoći. U IZIS je uloženo mnogo novca, a nikakvu korist ne vidimo, smatraju stručnjaci.
„Ja sam inače govorio da već ako treba da napravimo sistem u Republici Srpskoj, odna bi, pre svega, otišao da vidim kao su to uradili u Srbiji ili Hrvatskoj, ko je to uradio, kakve su imali probleme, jer uvoditi sistem a nemati prethodna iskustva uvođenja takvog sistema na drugim mestima, je vrlo rizično i to se upravo desilo u Republici Srpskoj. Tako da oni koji donose odluku nisu uradili ni pravo skeniranje stanja i izvođača radova. Tako da ja lično mislim da je to prilično veliko trošenje novaca na relativno neodgovoran način za ozbiljnu stvar“, ističe ekonomista Zoran Pavlović.
Integrisani sistem i nije tako integrisan, jer pored papirnih uputnica, recepata i doznaka, u njega još uvijek nisu integrisane i neke od najvećih zdravstvenih ustanova.
