Istraživanje: Koliku bi platu zaradile domaćice na Balkanu da je njihov rad plaćen?
Foto: Pexels
Kada bi domaćice u Srbiji bile plaćene za to što četiri i po sata dnevno, bez slobodnog vikenda i praznika, rade kućne poslove, imale bi platu od skoro 600 evra! I žene u BiH mogle bi zaraditi solidnu platu, kad bi im neko plaćao za kuvanje, pranje, peglanje i brigu o djeci.
Potvrdila su to ozbiljna istraživanja i statistike.
Kako je pokazalo istraživanje Republičkog zavoda za statistiku Srbije, sprovedeno u periodu od aprila 2021. do aprila 2022. godine, žene u takozvanim neplaćenim poslovima provedu u prosjeku 270 minuta dnevno, piše Blic.
Žene u Srbiji rade takve poslove dvostruko više nego muškarci.
U BiH situacija je još gora, bar kad je u pitanju podjela kućnih i porodičnih poslova u domaćinstvu.
Potvrdilo je to i istraživanje Agencije za ravnopravnost polova BiH objavljeno 2020. godine, u kojem je anketirano 500 zaposlenih žena u dobi od 18 do 65 godina, koje žive s partnerima.
Ispostavilo se da u više od 93 odsto porodica, žene, čak i ako su zaposlene van kuće, obavljaju sve ili veliku većinu svakodnevnih kućnih poslova. U manje od šest odsto anketiranih porodica partneri ove poslove obavljaju podjednako.
Neplaćeni ženski rad u patrijarhalnim društvima, kakava su i društva na prostoru bivše Jugoslavije, jedan je od ključnih uzroka rodne neravnopravnosti, upozoravaju borci za prava žena.
Koliko god izgledalo da je to nebitno, i da se podrazumijeva, da su kućni poslovi ženski poslovi, opterećenost svakodnevnim kuvanjem i čišćenjem utiče na živote žena: na njihovo zdravlje, napredovanje na poslu, materijalnu nezavisnost.
Tako istraživanja u Srbiji pokazuju da na plaćenim poslovima žene u Srbiji rade sat i po manje od muškaraca, što naravno, utiče i na njihove plate.
Podaci izvedeni iz publikacije RZS „Žene i muškarci u Srbiji” praktično potvrđuju stereotip po kojem je žena u Srbiji, bez obzira na to da li je zaposlena ili ne, “u osnovi domaćica”.
Osim što je “u osnovi domaćica”, žena na našim prostorima je i “prije svega majka”, što znači da od ravnopravne podjele roditeljskih obaveza između mama i tata, nema ništa.
Svaka treća žena u BH, pokazalo je istraživanje Agencije za ravnopravnost polova, suočila sa radom pod znatno većim stresom zbog brige za djecu i njihovog odgoja.
Petina njih je, uz brojne poslovne i porodične obaveze, morala potražiti i dodatni posao, kako bi obezbijedila dovoljno novca za porodicu, jer su troškovi povećani.
– Podjednak procenat žena morao je, zbog brige o djeci, odustati od karijere, 17 odsto žena je moralo prekinuti radni odnos, a njih 15 odsto je promijenilo posao, zbog majčinskih obaveza – navodi se u istraživanju.
Više od osam odsto žena je zbog kućnih i porodičnih obaveza moralo da odbije ponuđeno unapređenje na poslu.
Ipak, na pitanje porodica ili posao, većina zaposlenih žena u BiH odgovara: i jedno i drugo. Da bi sve to funkcionisalo, žene posežu za rješenjima pogubnim po njihovo zdravlje.
Istraživanje je pokazalo da zaposlene žene u BiH u velikom broju slučajeva, peru, peglaju i kuvaju noću, da bi postigle sve što se od njih očekuje. Same sebi uskraćuju san, što dovodi do nervoze i neuspjeha na poslu, ali i do narušavanja zdravlja.
Skoro 53 odsto anketiranih zaposlenih žena iz BiH, bar jednom u životu je zbog kućnih poslova “moralo znatno smanjiti vrijeme spavanja na duže vremensko razdoblje”.
Statističari u Srbiji su izračunali da od 12 meseci u jednoj godini, žena u u ovoj zemlji skoro ceo jedan mesec provede u kuvanju, čišćenju, pranju, peglanju i brizi o drugim članovima porodice, najviše deci, što sve spada u neplaćeni rad.
Naravno, ako su zaposlene van kuće i ove žene zasigurno moraju “pokućariti” do kasno u noć.
A kako bi to izgledalo kad bi im sav taj rad bio plaćen?
– Žena u Srbiji bi za obavljanje ovih kućnih poslova i za brigu o domaćinstvu, da je plaćena, mjesečno zaradila 66.885 dinara, odnosno, skoro 567 evra mesečno ili 6.804 evra godišnje u neto iznosu – navodi se u istraživanju.
Ovo se odnosi na “prosjek”, mnoge domaćice, pogotovo one koje nisu zaposlene van kuće, znatno više vremena rade poslove za porodicu, a to znači da bi, kad bi bile plaćene po tržišnim pricipima, njihova plata bila znatno veća o minimalca.
