„Sad i odmah vlade moraju garantovati svim poslodavcima pomoć da ne otpuštaju radnike, garantovati ljudima da neće umreti od gladi, da će primati naknade. Bojim se da će na kraju za sve biti kriva korona kako bi se izbegla lična odgovornost što se ništa nije preduzelo. Gde je solidarnost naših parlamentaraca i visokih dužnosnika u ovim uslovima, gde su političke partije da se oglase i kažu - „evo naši će se poslanici odreći recimo pola svojih primanja u korist toga da se nabavi medicinska oprema“?
Ekonomski ekspert i direktorica poslovnog kluba Biznis plus Svetlana Cenić danima već apeluje na sve nivoe vlasti da poduzmu mjere kako bi se sačuvala radna mjesta i izbjegli otkazi. U situaciji pandemije koja pogađa cijeli svijet, Cenić podsjeća da za slabu bh. ekonomiju nije pet do dvanaest, već dvanaest i petnaest.
„Na prvom mestu spasiti svako radno mesto, to je prioritet nad prioritetima. Ako već vlast nema brigu za ljude i mnogo puta su već iskazivali da ih apsolutno ne interesuje boljitak pojedinca ili opšte dobro, onda bar neka to rade zbog sebe. Postoji zakonitost koja se zove agregatna ponuda i agregatna potražnja koja sve određuje na ovom tržištu: ako nema ponude, a ima tražnje, onda dođe do inflacije tražnje. Ako ima previše ponude, a malo tražnje, onda opet nemamo kome prodati, nema se od čega živeti, nema naplatiti, nema kupovne moći, nema tržišta. Ovo je situacija kada pada i agregatna ponuda i agregatna tražnja, što je najopasnije. Ja već nedeljama apelujem, molim, vapim, kumim, preklinjena vlast, evo jesam sve – i loša Srpkinja i izdajnik i strani plaćenik, kako god hoće da me zovu, ali za privredu su morali već onda početi da rade. A ne da još uvek ne znamo. Već se tek sporadično na nekoj presici kaže – udruženje reklo ovo, komora rekla ono, a vlast je rekla to. To je moralo još pre nekoliko nedelja da se uradi. I tad sam rekla i beskonačno puta u obraćanjima – ljudi, nije pet do 12, 12 i 15 je“, podsjeća Svetlana Cenić.
Ističe da privreda traži stabilnost i izvjesnost.
„Privreda, kao ni ljudska bića, ne trpi neizvesnost i nesigurnost. Mi zbog toga, u Centralnoj banci imamo dva puta više para nego što su propisane rezerve. Zato što nema investicija, zato što privereda ne diže kredite jer smo već dugo u blokadi, izolaciji, vrlo je nesigurno, radna snaga odlazi iz države. Ko je lud da investira u takvim uslovima? Snašla nas je katastrofa koja se dešava čitavom svetu ali posledice će za nas biti veće jer smo mala, slaba ekonomija. Naš zdravstveni sistem je lošiji u odnosu na zemlje u okruženju, a da ne govorim o razvijenim zemljama. Zbog toga su i posledice mnogo veće. Zatvoreni su hoteli, šoping centri, ugostiteljstvo, ljudi su ostali bez posla. Imate firme gde su svi zaposleni otišli kući bez plata, bez ičega. Zbog toga sam apelovala tad, a evo apelujem sad, ovo je vapaj: sad i odmah privrednici moraju znati šta će im vlade omogućiti. Samo tako neće doći do daljeg otpuštanja. Ako privrednik ne zna da će dobiti bilo kakvu pomoć, onda će otpustiti sve. Zašto da privrednik nosi ogroman teret i ogromne dugove i zadužuje se da bi isplatio platu i platio troškove?
Molila sam javno, u vapaju, što se tiče banaka, za moratorij na plaćanje obaveza bar za jedan period, bez kamata, naravno. Evo posle toga usvojeno je u Federaciji BiH, ali još uvek se ne zna procedura. Da li treba da se podnosi zahtev, niko to još uvek ne saopštava. I dolazi do daljeg rasta nesigurnosti i neizvesnosti. U RS je rečeno ‚koordiniraće se‘, još ne zna niko hoće li to, kad stupa na snagu, način na koji će biti regulisano. Zatim odgoda plaćanja PDV-a. Ali kako da imamo odgodu ako blokiramo rad državnih institucija? Republika Srpska blokira rad državnih institucija, mi budžet nemamo usvojen. Podsećam: neusvajanje budžeta znači da i onaj ko bi ti dao pare iz inostranstva, u bilo kojem obliku, ne može jer nema usvojen budžet. Postoji trezorsko poslovanje svugde pa tako niko i kad uplati opštini ne uplaćuje onako, dođe pa stavi keš na sto. Nego se zna kakva je procedura. Mi ni to nemamo.
Evo Vlada RS je već rekla – odgoda plaćanja poreza na dobit. Šta ćemo sad sa doprinosima jer ako je sve odgoda, iz čega će se plaćati penzije? Iz čega i kako misle dizati kredite gde će država biti garant, ako nema usvojenog budžeta pa da nekim kreditiranjem se to sanira? Pa čak i ovo što gospodin Dodik govori – da se od MMF-a traži po 100 miliona eura za entitete. E taj iznos bi bio neophodan da svi oni koji su sad otpušteni i oni nezaposleni, da primaju neku naknadu. Da se sada firmama uplaćuje taj iznos, da ide obratnim putem. Ne kao u normalnim uslovima, da firme svaki dan popunjavaju obrasce i uplaćuju, nego da im sad Vlada omogući da drže te ljude zaposlenim. Ako toga nema, pada apsolutno sve. Pada kupovna moć, a proizvodnje onda nema, zbog čega da proizvode? A to onda znači da nema ni javne uprave. Javna uprava neće imati plate, od čega i kome će vladati? Kako misle da će dobijati svoje plate ako je sve palo? To je ono što ne mogu da shvatim. Treba sad odmah vratiti tu sigurnost, kakvu – takvu. Smanjiti neizvesnost privredi, da ne dolazi do daljeg otpuštanja.“
Svetlana Cenić pita ko će vjerovati u institucije i braniti sistem ako on ne pruža minimum sigurnosti privredi i građanima.
„Cilj je, tačno, zaštititi sve ljudske živote, zaustaviti pandemiju. Ali od nečeg treba kupiti lekove, od nečeg treba jesti i piti. Kažu morate se hraniti bolje i zaboraviti dijete. Bojim se da će većina prinudno biti na dijeti jer nema od čega da kupi hranu. I ove poharane prodavnice koje su opustošili oni koji su stigli i imali para. A šta će onaj ko nema nikakva primanja? Kako on da se zaštiti i ostane zdrav, eto bar da imuno sistem podigne, ako nema šta da jede, pije, nema čime da kupi lekove? A znamo da je sve manje lekova i na esencijalnim listama. Pa molim vas, žene su pravile zalihu kontraceptivnih pilula! Shvatam da neko ima cistitične jajnike, hormonski poremećaj. Ali nemaju sve žene. Čemu zaliha kontraceptivnih pilula? I takvih stvari i nebuloza koje ne možete zaustaviti jer samo misli‚daj meni‘. ‚Ako je onaj uzeo, za mene će manje ostati.‘ Svet je počeo tako da se ponaša.
Isto je tako sa nepoverenjem i nesigurnošću – to krene u talasima. Ovde će pandemija trajati ko zna do kada ako imate iscrpljeno, nesigurno, frustrirano stanovništvo, koje živi u neizvesnosti. Sad i odmah objaviti sve, garantovati svim poslodavcima, garantovati ljudima da neće umreti od gladi, da će primati naknade, da ne otpuštaju ljude. Onim ljudima gde je ugašena recimo uslužna delatnost, izdati dozvole da vrše dostavu jer se apeluje i po Nemačkoj i svugde – dostava, dostava, dostava, time se smanjuje rizik. Pa dajte im odmah dozvole neka rade. Onaj ko nije registrovan za dostavu, a morao je da otpusti radnike, dajte mu dozvolu odmah.“
Direktorica Biznis kluba podsjeća i da je poljoprivreda godinama zapostavljana, a sada se pokazuje koliko je važna.
„Nismo mi konkurentni, to je tačno. Ali nama je poljoprivreda potrebna u ovom svom lancu, evo sad se pokazuje koliko je bitna. Primer iz Sarajeva – sadni luk koji je bio tri i po marke kilogram, sad je 14. Ko će da sadi? A i onaj što posadi – naravno da mu je zdravije da bude na zemlji i sadi, nego u nekoj gužvi i da mu svako prenosi virus. Pa će bar nešto da posadi. Kako, treba bar sadni materijal? Dajem primer opštine Cazin – već sad su načelnik i opština raspisali da će dati sadni materijal i otkupiti višak, garantovati otkup viška poljoprivredne proizvodnje, samo da ljudi sade, da ima hrane. Da ne bude za koji mesec kilogram krompira 10-15 maraka, šta ćemo onda, ko će to kupiti? Ja samo navodim neke od prioritetnih stvari da bi smo se osećali bolje i sigurnije, da bi se nastavila proizvodnja. I sada ovi što proizvode s teškom mukom to organizuju – kako će, kolektiv je to? A da ne kažem kako dobavljaju sirovine. Vozači koji čine herojske stvari, trrgovci, čistači, svi ostali... Koliko se sada pokazuje značaj i domaće proizvodnje. Ono što stalno naše vlasti gaze, pod noge bacaju, to je domaća proizvodnja. I ono što su nas učili – vi se samo orjentišite na usluge...vidite li da u kriznim momentima usluge prve padaju? Ako nema proizvodnje, čemu usluge služe? Odlično, sjajno, divno je imati uslužnu delatnost, ali bez proizvodnje sve pada. Sad je kuknjava ne možemo uvoziti, kako ćemo, sad nam je kriv čitav svet, Evropska Unija, ovaj i onaj. Krivi su i oni koji su nam ovde davali pogrešne recepte za našu ekonomiju, ili copy-paste recepte, ili oni koji su zapravo zastupali interese njihovih zemalja, a naši su to prepisivali jer ih uopšte nije interesovalo. I na kraju, gde je solidarnost naših parlamentaraca i visokih dužnosnika u ovim uslovima, gde su političke partije da se oglase i kažu - ‚Evo naši će se poslanici odreći recimo pola svojih primanja u korist toga da se nabavi medicinska oprema‘? Ako nema te solidarnosti, kako misle pred narod i kako misle na izbore, evo i to se pitam. Pokušavaće i ovde da profitiraju mnogi. U ratu su sklanjali svoju decu na sigurno, oni ostajali u dubokoj pozadini sa obezbeđenjem, manipulisali posle i najbogatiji bili. Virus ne bira, vidimo da i ministri obolevaju. Gde ćete? Samo to pitam ovu vlast. Gde ćete s decom kad je pandemija, kako ćete s tim parama i kako sa svojom savešću, ako sad nešto ne uradite? Nije ovo ista situacija. Pa ako ništa, bar zbog svoje dece, zbog svog zdravlja, zbog toga što bolest ne bira – vreme je da se bar koliko toliko pokaže da postoji neka šansa, da postoji nada i da postoje rešenja. Samo bojim se da će na kraju za sve biti kriva korona kako bi se izbegla lična odgovornost što se ništa nije preduzelo.“
Autor: Maja Bjelajac - Impuls
