Najavljena legalizacija proizvodnje i prodaje marihuane u komercijalne svrhe u Kanadi, trese finansijska tržišta u ovoj zemlji i u SAD više nego nekadašnja zlatna groznica, a vrednost kompanija koje proizvode kanabis na američkim i kanadskim berzama se udesetostručila za vrlo kratko vreme.
U Kanadi je 17. oktobar bio sasvim običan datum sve do ove godine, kada će stupiti na snagu legalizacija konzumiranja marihuane i u „rekreativne“ svrhe. Iako se taj dan u kanadskoj javnosti iščekuje s nestrpljenjem, to ne znači da će kanabis, preko noći, od ilegalne robe postati artikal koji će moći da se nabavi u svakoj prodavnici „na ćošku“. Zakonodavac je, između ostalog, propisao da korsinici ne smeju biti mlađi od 18 godina, da pojedinac može posedovati najviše 30 grama sušenog kanabisa, proizvodnja u kućnoj radinosti je ograničena na četiri struka po jednom domaćinstvu, a ko pokuša da prenese bilo koju količinu ove droge preko kanadske granice – sleduje mu kazna i do 14 godina zatvora! Dakle, „zabava“ će se odigravati isključivo unutar Kanade, uprkos tome što bi se i mnogi van njenih granica rado pridružili „žurci“.
U obrazloženjima za donošenje ovakve državne odluke se ističe da će kontrolisana legalizacija marihuane omogućiti delotvorniju borbu protiv „crnog tržišta“ i narkodilera, a time umanjiti i posledice po najmlađu populaciju. U prilog tome, državna agencija za statistiku je iznela procenu da će se od 17. oktobra do kraja godine, odnosno tokom 75 dana, u Kanadi potrošiti tačno milijarda dolara za legalnu kupovinu, te da će za toliko ostati uskraćeno „crno tržište“, a uveliko se spekuliše i kako će rast legalne konkurencije dalje uticati na kretanja ove robe na tržištu. Kao i svaka novina u društvu, i ova je prilika za najpreduzimljivije da ostvare poslovnu prednost i „pionirsku dobit“, pa se priča upravo o toj dobiti širi Kanadom kao epidemija!
U toj računici, nezaobilaznu ulogu imaju Sjedinjene Države, koje su po veličini tržišta i kupovnoj moći daleko ispred Kanade. Premda je u 31 američkoj državi odobreno korišćenje marihuane u medicinske svrhe, a u njih devet je ova supstanca potpuno legalizovana za upotrebu, prilično restriktivni savezni zakoni veoma otežavaju njenu proizvodnju. Zato se najveći severnoamerički proizvođači marihuane trenutno nalaze upravo u – Kanadi. Reč je o legalnim preduzećima koja će se baviti uzgojem marihuane za tržište po najvišim standardima, a koja u ovom momentu proizvode tu drogu samo za medicinske svrhe. To su kompanije koje su u poslednjih godinu dana sklopile brojne ugovore o izvozu gotovog proizvoda, tehnologije potrebne za njegovu proizvodnju u više desetina zemalja.
Diler droge kao legalno zanimanje
Ono što je, međutim, uzrokovalo da marihuana trese finansijska tržišta SAD i Kanade više nego nekadašnja zlatna groznica i što je potisnulo u drugi plan Trampov carinski rat sa Kinom, jeste mogućnost da, barem teorijski, bilo koji pojedinac iz bilo kog dela sveta, uključujući i Srbiju, postane „legalni diler“ kupovinom deonica ovih kompanija na berzi. Procene da će godišnja, legalna potrošnja marihuane dostići vrednost od najmanje osam milijardi dolara, kao i da je ovo početak posla koji će ubrzano rasti, dovela je do pravog „zemljotresa“ na berzama kada su na njima počeli da se listaju proizvođači kanabisa. U pitanju su kompanije koje su ne tako davno počele da posluju, kako se to ovde kaže „iz garaže“ i nemaju puno zaposlenih, ali čija se vrednost na tržištu više nego udesetostručila za vrlo kratko vreme.
Kompanija „Tilray Inc.“ (berzanski kod: TLRY) iz Britanske Kolumbije, iako relativno mala firma sa oko 240 zaposlenih, sebe već predstavlja kao globalnog lidera u proizvodnji marihuane. Zvanično, oni to još uvek rade samo u medicinske svrhe ali je poznato da se uveliko pripremaju za tržište. Očigledno je da se ovom kanadskom kompanijom mudro upravlja, budući da se ona lista samo na Vol Stritu u SAD, ali ne i u Torontu (TSX). Takva odluka joj je omogućila daleko veću otvorenost prema krupnijem kapitalu, a što je rezurtiralo gotovo antologijskim sitaucijama na samoj berzi.
Primera radi, u julu 2018. godine vrednost akcija ove kompanije na Vol Stritu je iznosila oko 20 američkih dolara po deonici, a 19. septembra, dakle samo dva meseca kasnije, dostigla je vrednost od 300 američkih dolara po deonici. To je skok od oko 1500%, nezabeležen u novijoj istoriji berze. Ali istog momenta kada su dostigle tu vrednost, deonice „Tilray-a“ su počele da padaju (recmo, dogodio im se pad od 100 dolara po deonici za samo 32 minuta), jer su dnevni „trejderi“ u želji da materijalizuju svoju dobit povećali ponudu. Ipak, pred zatvaranje berze, vrednost se vratila na oko 220 dolara po deonici.
Ogromna količina novca koja je u igri, kao i izuzetno veliki udeo „špekulativnog“ trgovanja kada je marihuana u pitanju, uzrokovali su, suprotno očekivanjima, dodatni pad vrednosti ovih deonica narednih dana. Gotovo svi analitičari su saglasni da će se i nadalje beležiti drastični skokovi i padovi ovih akcija na berzi, a u trenutku pisanja ovog teksta, tržišna vrednost kompanije „Tilray Inc.“ je dostigla neverovatnih 11,47 milijardi američkih dolara.
Bezalkoholna „travarica“
Sledeća kompanija koja predstavlja jednu od važnijih „poluga“ u kretanju stokova marihuane, ali na berzi u Torontu (TSX), je „Aurora Cannabis“ (ACB.TO), takođe iz Britanske Kolumbije, koja sa oko 170 zaposlenih trenutno vredi na tržištu 11,2 milijarde kanadskih dolara. Sredinom septembra, na berzi se pronela „vest“ da „Aurora“ pregovara sa „Koka –Kolom“ oko zajedničke proizvodnje pića koje bi sadržalo marihuanu, a što je dozvoljeno novim kanadskim zakonom. Ova informacija se nezvanično pojavila na društvenim mrežama, ali je i sama pomisao da bi se uskoro mogla proizvoditi bezalkoholna „travarica“ toliko raspalila maštu potencijalnih ulagača i najšire javnosti, da je vrednost „Aurore“ na berzi porasla za oko 17% do kraja tog dana.
Sutradan, prilikom otvaranja berze, pomenuta kompanija je obustavila trgovanje dok njena uprava ne objavi zvanično saopštenje povodom informacija koje su se pojavile u javnosti. Ono je stiglo nekoliko sati kasnije, ali tako sročeno da je tvrdnja uprave kako kompanija „nije postigla dogovor ni sa jednim proizvođačem bezalkoholnih pića o proizvodnji napitka koji bi sadržavao marihuanu“ ostavila prostora za tumačenja da se pregovori ipak vode, i da iako dogovor još nije postignut, to ne znači da ga neće biti. Rezultat tog dvosmislenog saopštenja je bio takav da su im deonice porasle za još 10% na berzi do kraja dana. Treba imati u vidu da rast od 30% u dva dana, kumulativno, u zemlji gde se na štednju po viđenju može dobiti najviše 1% za godinu dana, je finansijski neverovatno provokativno.
Kada ne bi bile u pitanju ogromne sume novca, događaji koji su usledili mogli bi se nazvati groteksnim, budući da je pomama na berzi počela da se širi i na sve druge poslove koji bi mogli imati bilo kakve veze s marihuanom. Jedan od primera je slučaj multinacionalne kompanije „Scott Miracle Grow” (SMG), osnovane u Ohaju daleke 1868 godine. Oni proizvode, kako vole da kažu, „hranu“ za biljke, koje nakon takvog tretmana imaju značajno veće prinose. Pomenuta prednost je bila dovoljna da pokrene sledeći način razmišljanja: ako je u Kanadi dozvoljeno da svako domaćinstvo uzgaja samo četiri stabljike marihuane, onda će se verovatno nešto preduzeti radi uvećanja prinosa. Odgovor na taj „izazov“ su – „Miracle Grow“ proizvodi! Tako je i ovaj stok počeo da raste, doduše bez velikih i naglih skokova kao u slučaju proizvođača marihuane. Ipak jasno je uočljiv trend da kada rastu deonice proizvođača kanabisa, rastu i akcije SMG, a kada padaju – padaju zajedno.
Imajući u vidu da je u igri priličan broj preduzeća koja se spremaju za proizvodnju marihuane u komercijalne svrhe, niko u ovom trenutku „berzanskog ludila“ ne zna šta će se dalje dešavati. Kada sam pitao jednog poznanika, inače starog kanadskog „berzanskog vuka” šta će biti 17. oktobra, rekao mi je: „Sigurno je samo to da će biti sreda, za ostalo – ne garantujem“!
Srđan Bešir
