Oglasi za posao postaju toliko besmisleni, da onaj ko uspe da dešifruje šta kompanija ustvari traži od kandidata, možda ima šanse da taj posao i dobije. Jedno je sigurno – bilo koji posao da je u pitanju, podrazumevaju se nadljudske sposobnosti, pa čak i da imate bar osam godina iskustva u primeni nekog softvera koji inače na tržištu postoji svega dve do tri godine.
Ukoliko sanjate da osvojite globalno tržište konobarišući, budite spremni i na ovakve zahteve u oglasu za konobara: „Usmeren na ljude, istrajan u kvalitetu i mora posedovati ugostiteljsku moć superheroja“. Tako doslovce glasi oglas koji je preko svoje internet stranice objavio jedan londonski restoran, piše britanski nedeljnik The Economist, i dodaje da se sposobnost kandidata da pravilno prebroji kusur koji treba da vrati mušteriji u pomenutom oglasu ne spominje.
Britanski časopis navodi ovaj primer u svojoj analizi o oglasima za posao koji postaju do te mere besmisleni, da se potencijalni kandidati sve češće pitaju da li oni konkurišu za kancelarijski posao ili za ulogu kaskadera u nekom filmu? Naime, kandidati sa nadljudskim sposobnostima su sve traženiji, bez obzira o kojoj delatnosti je reč. Jedna britanska kompanija je tražila „nindžu za rad u pozitivnom centru, superheroja za ljude“. A šta bi dotični ustvari radio? Prodavao bi osiguranje za jedno osiguravajuće društvo. Iz nekog razloga, pojam nindže je postao posebno popularan u poslovnim oglasima, ističe se u tekstu, pa se recimo traže kandidati koji imaju „koncentraciju nindže za detalje“, ili su „nindže sa crnim pojasom u prepoznavanju poslovnih prioriteta“.
Uprkos činjenici da živimo u tehnološkom svetu, ili možda baš zato, strastvenost je odjednom postala veoma poželjna osobina za dobijanje posla u Velikoj Britaniji. Neka londonska pekara je nedavno tražila „strastvene članove tima“, a jedan trgovački centar s juga Engleske pokušavao je da zaposli „strastvenog ambasadora brenda, predanog rezultatima“, dok se za restorane brze hrane neizostavno zahteva strast prema pečenoj piletini, ili nekoj drugoj „prerađenoj“ životinji, zavisno od vrste hrane koja preovladava u meniju.
Već je poznata moda da se u oglasima, pojedinim ne baš atraktivnim mestima dodeljuju zvučni nazivi, pa su nekadašnji blagajnik ili trgovački putnik postali „asistenti u prodaji“, a čistači su se preobratili u „higijenske radnike“. No, kako protumačiti oglas za „edukatora mentalne aritmetike“? Jedino ako nije u pitanju šifra, pa ko je „razbije“, taj će i dobiti posao.
Neke kompanije su otišle još dalje, pre svega kada je reč o radnim mestima u IT sektorima, koji postaju okosnica u borbi za tržište. Kako bi znatno iskoračile ispred konkurencije, objavljuju oglase u kojima se od početnika traži ne samo dugogodišnje iskustvo u programiranju (što je več prevaziđeno), već i da imaju pet do osam godina iskustva u primeni softvera koji na tržištu postoji svega dve ili tri godine!
