Između „čekića“ u vidu preuzimanja i ukrupnjavanja kompanija i „nakovnja“ sve intenzivnije digitalizacije i automatizacije poslovnih procesa, zaposleni u finansijskom sektoru i to ne samo u Srbiji već i na mnogo razvijenijim tržištima, suočavaju se sa sve neizvesnijom svakodnevicom. „Uvođenje automatizovanih procesa je neminovno, tako da u bliskoj budućnosti neće postojati klasična radna mesta, već pre svega radni zadaci“, kaže Vladislav Jevtović, zamenik predsednice u Samostalnom sindikatu zaposlenih u bankama, osiguravajućim društvima i drugim finansijskim organizacijama Srbije u razgovoru o ulozi sindikata u traženju odgovarajućih rešenja za zaposlene usled promena koje donosi digitalizacija.
Nakon tri godine registrovanja gubitaka, finansijski gigant Dojče banka je sredinom proleća saopštila da će do kraja 2018. godine otpustiti veliki broj svojih zaposlenih i to posebno u sektoru investicionog i korporativnog bankarstva i u poslovanju u oblasti infrastrukture. Kristijan Zeving, izvršni direktor banke objasnio je ovakvu odluku kao neminovno „prilagođavanje strategije“. Mesec dana kasnije, u medijima se pojavila vest o mogućem spajanju francuske Sosiete Ženeral i italijanske Unikredit banke. Dakle, samo u najavljenom tumbanju evropskog bankarskog sektora, posao će izgubiti ili silom prilika promeniti nekoliko hiljada ljudi.
Kada razvijena tržišta nisu imuna na ovakve promene, šta se tek može reći za situaciju na domaćem tlu, koje je od početka privatizacije srpskog finansijskog sektora bilo svedok mnogih „prilagođavanja poslovnih strategija“. Vladislav Jevtović, zamenik predsednice u Samostalnom sindikatu zaposlenih u bankama, osiguravajućim društvima i drugim finansijskim organizacijama Srbije (SS BOFOS) podseća da smo u protekle nepune dve decenije prisustvovali stečaju banaka, tehnološkim viškovima, gašenju banaka u državnom vlasništvu, povlačenju stranih finansijskih institucija i promenama vlasnika…
„U takvim situacijama, u institucijama u kojima postoji sindikat trudimo se da stvari sagledamo iz više uglova i da u dogovoru sa poslodavcima iznađemo najbolje moguće rešenje. U organizacijama u kojima zaposleni, nažalost, nisu sindikalno organizovani vlada samo jedna volja, a to je volja kapitala, odnosno volja poslodavca i u tom slučaju ishodi su vrlo bolni za zaposlene. Sprovođenje zakonskih rešenja, na koje poslodavac ima pravo, ne može se dovoditi u pitanje, ali naša velika praksa pokazuje da su konkretni programi na čiji sadržaj je uticao sindikat, bili mnogo kvalitetniji nego tamo gde sindikata nije bilo“, ističe naš sagovornik.
Da li će roboti postati konkurencija?
Zaposleni u finansijskom sektoru širom planete često su „kolateralna šteta“ kada u što kraćem roku treba smanjiti troškove, zatim tokom spajanja i akvizicija, ali sve više strahuju za svoja radna mesta i zbog primene novih tehnologija u automatizaciji poslovnih procesa. Jevtović ističe da su u BOFOS-u svesni da je digitalizacija poslovanja neminovna, što će dovesti do toga da u bliskoj budućnosti neće više postojati klasična radna mesta, već radni zadaci.
„Zaposleni ne treba da strahuju da će usled digitalizacije ostati bez posla, jer će se ukazati potreba za drugačijom vrstom rada. Zato je neophodno urediti zakonsku regulativu, kako bi se podrobnije definisali fleksibilni oblici zapošljavanja. Pri tom, sindikati moraju da imaju značajnu ulogu i učešće u procesu predlaganja zakonskih rešenja, koja bi trebala da spreče eventualne negativne efekte fleksibilizacije, kako ona ne bi dovela do erozije radnih prava. Iz tog razloga, u ovoj fazi smatramo veoma važnim saradnju sa sindikatima matičnih banaka i članstvo u međunarodnim sindikalnim asocijacijama, jer do ovakvih promena najpre dolazi u u zemljama iz kojih potiču vlasnici finansijskih institucija u našoj zemlji, pa imamo priliku da učimo i na njihovim iskustvima“, objašnjava Jevtović.
Prema njegovim rečima, sindikati, poslodavci i država moraju da rade na jačanju i unapređivanju socijalnog dijaloga, jer kolektivni ugovor nema pravu, niti trajnu alternativu. U tom smislu, ni uslovi digitalizacije ne umanjuju potrebu za socijalnim dijalogom.
Prognoze o globalnim trendovima ukazuju da će digitalizacija u poslovanju pre svega redukovati rutinske poslove. Kada je reč o finansijskom sektoru, akcenat je na širenju elektronskih servisa, a u Srbiji je taj trend naročito primetan u bankama koje dominiraju na našem tržištu. Na pitanje da li će takva tendencija, uključujući i širenje „elektronskih filijala“ u budućnosti uticati na značajnije smanjenje radnih mesta kao što je rad na šalteru, Jevtović odgovara da prilikom razmatranja šta će biti konkretni ishodi takvih procesa, treba imati u vidu da se finansijski sektor zasniva na uslugama, „a to znači da pažnju koju zaposleni poklanja klijentu ne mogu da zamene roboti. Očekujemo da će u budućnosti ljudi i dalje upravljati kreativnim poslovima, jer je ljudska kreativnost nezamenljiva. Drugo, veliki broj stručnjaka iz ove oblasti smatra da će određeni broj zaposlenih čiji poslovi budu automatizovani biti preusmeravan i raspoređivan na druga radna mesta, takođe potrebna velikim sistemima. Sindikati i poslodavci imaju zajednički interes da usmere zaposlene i da im omoguće prekvalifikaciju u skladu sa novim radnim zadacima“, kaže Jevtović.
Potraga za novim rešenjima
Primetno je da promene koje donosi digitalizacija u poslovanju postaju centralna tema i na međunarodnim skupovima koji okupljaju sindikate iz finansijskog sektora. Tako je BOFOS u aprilu ove godine organizovao u Novom Sadu seminar „Budućnost radnih odnosa u finansijskom sektoru“, na kome se razgovaralo o posledicama na tržištu rada usled digitalizacije ekonomije, uz prisustvo kolega iz sindikata finansijskog sektora iz Holandije, Slovenije, Bugarske, Slovačke, Makedonije, Crne Gore, Austrije, Luksemburga, Francuske i Srbije.
U prvoj polovini godine su u Luksemburgu i italijanskom gradu Briksenu takođe održani internacionalni sindikalni skupovi posvećeni novim uslovima rada u digitalnom dobu, što pokazuje, konstatuje Jevtović, da su sindikalni predstavnici itekako svesni promena u poslovnim modelima koje donose nove tehnologije i potrebe da se pronađu odgovarajuća rešenja za zaposlene.
„Sindikati moraju da se udruže u naporima da utiču na sve odluke poslodavaca i vlada koje se odnose na zaštitu prava zaposlenih, uključujući i promene koje digitalizacija donosi u svetu rada. To je proces koji radikalno menja sve – industriju, poljoprivredu i sektor usluga, a baš tu se nalazi najveći broj klijenata banaka i osiguravajućih društava. Usled toga, moraće radiklano da se menja i sam profil finansijskih usluga i proizvoda, a međusindikalna saradnja i solidarnost razvija na način da se u novim uslovima kvalitetnije i dugotrajnije obezbedi zaštita i unapređenje prava zaposlenih“, zaključuje Vladislav Jevtović.
Internacionalna saradnja
Samostalni sindikat zaposlenih u bankama, osiguravajućim društvima i drugim finansijskim organizacijama Srbije (SS BOFOS) sarađuje sa Svetskom organizacijom radnika (WOW), čiji je punopravni član, dok je predsednica sindikata Mara Erdelj ujedno i član Evropskog odbora Svetske organizacije radnika. Sindikat sarađuje i sa Evropskim centrom za radnička pitanja (EZA), kao i sa drugim sindikatima zapadne Evrope koji su takođe u članstvu EZE: sa sindikatom FCG/GPA iz Austrije, sa danskim sindikatom KRIFA i sindikatom CNV Internacional iz Holandije. Pored toga, uspostavljena su intenzivna partnerstva sa sindikatima iz svih zemalja u regionu, sa kojima se svake godine organizuju po dve konferencije Foruma sindikata finansijskog sektora Jugoistočne Evrope, uz podršku Fondacije Friedrih Ebert.
