Prema izveštaju analitičara Erste Grupe, prognoza inflacije za ovu godinu je prilično homogena za region CIE jer se očekuje da se stopa inflacije brže kreće ka ciljnim nivoima centralne banke ili da ih premaši sredinom 2018. godine, a da se smanji krajem godine. U centralno-istočnoj Evropi bi ona u proseku trebalo da bude 2,6%, što predstavlja porast u odnosu na 1,9% u 2017. godini. Konkretno, korekcija cena prehrambenih artikala verovatno će ograničiti inflatorni pritisak, dok slabiji američki dolar bi mogao da amortizuje efekte potencijalnog povećanja cena nafte. U Srbiji bi stopa inflacije u poslednjem kvartalu trebalo da dostigne oko 3,5% međugodišnje.
Kretanje inflacije u Srbiji u prvoj polovini 2018. godine uglavnom će biti određeno efektom visoke baze cena nafte i mesa iz 2017. godine. Taj efekat će da zadrži stopu ukupne inflacije ispod sredine ciljanih nivoa NBS od 3%+/-1,5 pp u prvoj polovini 2018. godine, dok u drugoj polovini godine očekujemo postepeno ubrzanje stope inflacije do i preko ciljnog koridora. Prognoza Erste Grupe se zasniva na očekivanjima da će u tom periodu da se izgubi bazni efekat, da će cene primarnih proizvoda na međunarodnim tržištima biti više (prema komentarima NBS o fjučersima), da će dinar oslabiti i da će početi da deluju efekti snažnijeg tržišta rada i domaće tražnje. Stoga oni očlekuju da najviša stopa inflacije u poslednjem kvartalu 2018. godine bude približno 3,5% međugodišnje.
Sadašnja osnovna projekcija ukazuje na to da bi inflacija u Hrvatskoj trebalo da dostigne maksimum početkom trećeg kvartala 2018. godine na nivou blizu 2% međugodišnje i da se potom preusmeri naniže i padne ispod 1,5% međugodišnje krajem 2018. godine. Predviđamo da će prosečna inflacija u 2018. godini zabeležiti skromno ubrzanje, tj. blizu 1,5% u odnosu na 1,2% iz 2017. godini. Predviđa se da će pritisci na strani tražnje ostati skromni, mada će verovatno dobiti malo na zamahu u odnosu na 2017. godinu (podržani poverenjem potrošača i kretanjem raspoloživog dohotka), a nešto slabiji dolar bi mogao u određenoj meri da amortizuje efekte eventualnog povećanja cena nafte, dok se, što se tiče cena hrane, predviđa da će rizici biti prilično uravnoteženi, te otuda predviđamo da će biti uravnoteženi i ukupni rizici po prognozu indeksa potrošačkih cena (CPI).
Posle prvobitnog porasta iznad nivoa od 2% početkom 2017. godine, kretanje indeksa CPI u Sloveniji se usporilo, jer se inflacija kretala u uskom koridoru oko 1,5% tokom najvećeg dela prošle godine. Slično kretanje predviđa se i za 2018. godinu, a profil CPI neće mnogo promeniti tu sliku. Međutim, predviđamo da će intenzivniji pritisci i na strani domaće tražnje i na strani troškova postepeno gurati stopu ukupne inflacije ka višem nivou, tj. da će podrazumevati rast inflacije tokom trećeg kvartala 2018. godine ka nivou od 2%, posle čega bi moglo da usledi određeno usporavanje, sa prosečnom stopom za 2018. godinu od oko 1,6%, što poredstavlja skromno povećanje u odnosu na prosek za 2017. godinu (1,4% međugodišnje).
Rast BDP-a u četvrtom kvartalu 2,5%
Fleš procena BDP-a pokazala je da je ekonomija u poslednjem kvartalu rasla za 2,5%, što znači da je godišnja stopa rasta u 2017. godini iznosila 1,8%, što je potpuno u skladu sa projekcijama Erste Grupe. Detalji o komponentama BDP-a će biti dostupni 28. februara. U 2018. godini očekuje se ubrzanje stope rasta na 2,9%, primarno podstaknute domaćim komponentama, ličnom potrošnjom i investicijama, dok bi neto uvoz mogao imati negativan doprinos zbog snažnijih pritisaka na uvoz. Dinamika izvoza bi, prema projekcijama trebalo da ostane solidna.
