Prema makroekonomskom scenariju Međunarodnog monetarnog fonda objavljenom u februaru 2018. godine, za ostvarenje projekcija ekonomskog rasta u naredne tri godine nužno je da BiH postigne nivo javnih investicija od oko 6,9 milijardi KM, odnosno 1,8 milijardi u 2018., 2,3 milijarde u 2019., te 2,8 milijardi u 2020. godini.
Prema istom dokumentu, projekcija ostvarenog nivoa javnih investicija u 2017 je 3,9% BDP-a, odnosno 1,2 milijarde KM, dok su investicije u 2016. iznosile 3,8% BDP-a, odnosno 1,1 milijardu. Dakle, da bi se ostvarile projekcije, javne investicije moraju rasti dvocifrenim stopama – u ovoj godini je potrebno povećati nivo javnih investicija za cijelih 50% u odnosu na prošlu godinu, već naredne za 28%, a 2020. godine za značajnih 22% u odnosu na 2019.
Plan za rast javnih investicija u BiH je više nego ambiciozan. Moramo se zapitati zašto je plan tako kreiran i da li smo spremni za njegovu provedbu?
Prednosti i mane
Javna potrošnja je trenutno tekuća, a trebala bi biti investicijskom. Navedeni plan teži smanjenju troškova na plate, a preusmjeravanju sredstava u realnu vrijednost, odnosno, mijenja strukturu javne potrošnje prema održivom modelu. Pored toga, on osigurava da investicije imaju veći udio u BDP-u.
Međutim, on ima i svoja ograničenja. Javna investiciona potrošnja ograničeno utiče na potencijal i trajanje ekonomskog rasta, te je od izuzetne važnosti da se paralelno naprave strukturne reforme koje će poboljšati poslovno okruženje i stvoriti preduslove za paralelni rast realnog sektora ili privatnog preduzetništva.
Jednostavno rečeno, vrlo je važno da značajni rast građevinske industrije bude polako mijenjan za veći rast industrija i kompanija koje ulažu u istraživanje i razvoj i ostvaruju veliku dodanu vrijednost nudeći visokokvalitetne i sofisticirane usluge i znanje.
Stav aktuelnih vlasti
Kada je u decembru 2017. godine povećavala akcize, aktualna vlast je insistirala da je najznačajnija prepreka za daljnju gradnju autoputeva nedostatak finansijskih sredstava, te da je povećanje akciza nužno kako bi se pribavila kreditna sredstva potrebna za dalju gradnju.
Ipak, posmatrajući trend implementiranja entitetskih Planova javnih investicija, jasno je da novac nije jedini problem. Istraživanje Centra za politike i uoravljanje pokazuje da su Autoceste FBiH, Ceste FBiH, Elektroprivreda BiH, Elektroprivreda HZHB, Autoputevi RS, Putevi RS i Elektroprivreda RS u periodu od 2014. do 2018. godine predložili su ukupno 86 projekata vrijednosti 18,2 milijardi KM. Od toga su implementirali tek 10 projekata ukupne vrijednosti 1,45 milijardi KM1, što je tek 7,92%.
Najvažniji predlagači projekata javnih investicija – Autoceste FBiH, Autoputevi RS, Ceste FBiH, Putevi RS, Elektroprivreda BiH, Elektroprivreda HZHB, Elektroprivreda RS – u periodu od 2014. do 2018. godine implementirali su mnogo manje od onoga što je planirano u entitetskim programima javnih investicija. Autoceste FBiH implementirale su projekte koji čine 15,7% vrijednosti predloženih projekata, Ceste FBiH 20,8%, Elektropriveda BiH i Elektroprivreda HZHB svega 1,3%, Autoputevi RS-a 14,5%, Putevi RS-a nisu implementirali niti jedan projekat, te Elektroprivreda RS-a 3,6%.
Za sporo sprovođenje projekata javnih investicija više je razloga. Pored prepreka u osiguravanju finansijskih sredstava, one se mogu svesti i na nedovoljnu saradnju između institucija nadležnih za izdavanje dozvola, nepripremljenost za probleme tehničke prirode, manjak transparentnosti pri tenderskim procedurama, neuslađenost glavnih projekata sa stanjem na terenu, manjak kapaciteta za pregovore sa međunarodnim kreditorima i investitorima i tome sl.
Uoči Opštih izbora 7. oktobra vrlo je bitno govoriti o javnim investicijama u infrastrukturu, ali i drugim modelima finansiranja javnih infrastrukturnih projekata koji ne podrazumijevaju samo zaduživanje. Građani i privreda trebaju bolju infrastrukturnu komunikaciju, ali i mnogo bolju telekomunikacijsku i elektroenergetsku infrastrukturu – izuzetno je važno koliko plaćaš i koliko ćeš plaćati poreza po litru goriva, te kakve ćeš ceste dobiti za svoj novac.
O tome sa kojim političkim partijama najviše dijeliš stavove o različitim socio-ekonosmkim temama možeš provjeriti na www.glasometar.ba, a koliko plaćaš poreza i na šta se troši tvoj novac možeš izračunati na poreznom kalkulatoru www.mojporez.ba. Više o ključnim socio-ekonomskim reformama koje je potrebno implementirati u narednom mandatu čitaj na www.izbori.reforma.ba.
