fbpx

Dijaspora u BiH šalje milijarde - "Taj novac je amortizer, zbog njega ne dolazi do socijalnih pobuna"

novac euro valute

Foto: Ilustracija

Dijaspora bližnjima šalje više nego lani, kada je zvanično u BiH poslala tri milijarde i 343 miliona KM.

Bosanskohercegovačka dijaspora je svakim danom sve brojnija i široke je ruke prema bližnjima koji ostaju u domovini.

Prema podacima Centralne banke BiH, novčane doznake iz inostranstva za sva četiri kvartala 2022. godine iznose 3 milijarde i 343 miliona KM, a ako se u ovo uključe i penzije koje stižu na račune, onda se ukupna cifra inotransfera kreće do pet milijardi maraka.

Novac na ruke

To je zvanična statistika, no koliko novca dijaspora da u ruke, pošalje po prijatelju ili vozaču autobusa...

- Razlozi povećanja doznaka iz inozemstva, odnosno privatnih novčanih transakcija, leže u boljem imovinskom stanju građana koji su odranije u dijaspori te novom valu odlazaka kojem svjedočimo posljednjih godina, pojašnjavaju u Centralnoj banci.

Željko Šain, penzionisani profesor Ekonomskog fakulteta u Sarajevu, kaže za naš list da bh. dijaspora pomaže našu ekonomiju, ali da je previše reći da je spašava.

- Dijaspora obilato pomaže našu ekonomiju novcem koji daje svojoj rodbini, prijateljima... Treba voditi računa da se pored tog novca koji je zvanično registriran, jako puno novca daje mimo zvaničnih tokova. S tim novcem imamo veliki amortizer za socijalna zbivanja, ne dolazi do socijalnih pobuna jer taj novac uglavnom ide onima koji su slabijeg materijalnog stanja. Oni taj novac troše i spašavaju domaći BDP jer kupuju robu i usluge, investiraju... To je jako bitno i pomaže da svi mi, svako na svoj način, direktno ili indirektno, preživljavamo ova teška vremena, kaže Šain i zaključuje da bh. dijaspora značajno pomaže i socijalnoj i ekonomskoj stabilizaciji kretanja.

- Imamo dosta naših ljudi koji žive u inostranstvu i šalju novac svojoj familiji u obliku socijalne pomoći. Ono što je loše za ekonomiju je da ti ljudi svoje znanje, sposobnosti i poslovne veze ne usmjeravaju ka BiH, kako bi naša zemlja imala i praktične koristi od naših ljudi koji žive i rade vani. Ti ljudi su veliki potencijal za BiH, prilika za razvoj bh. ekonomije. Koliko je zvanično zabilježeno, sigurno je da se još toliko donese prilikom dolaska u zemlju, smatra ekonomista Zoran Pavlović, dodajući da u svemu ima i izgubljenih stvari.

Razvoj odnosa

- Komunikacija i saradnja sa dijasporom se ne razvijaju onako kako bi trebale, ali to je pitanje sposobnosti onih koji upravljaju ovom zemljom. Saradnja sa dijasporom i razvoj tih odnosa te olakšavanje njihovog investiranja predstavljali bi značajan podstrek bh. ekonomiji, rekao je Pavlović.

Oslobođenje