Bankari u strahu od sankcija: Traže objašnjenje od administracije SAD
Foto: BHRT
Na upozorenja SAD da bi se na američkoj crnoj listi mogle naći banke iz BiH koje obavljaju transakcije za osobe ili privredne subjekte pod sankcijama, natjeralo je bankare iz BiH da, kako saznajemo, traže dodatno objašnjenje od Ministarsva finansija SAD–a o ovim najavama.
Politička kriza mogla bi da uzdrma i veoma profitabilan bankarski sektor u Republici Srpskoj.
Na upozorenja SAD da bi se na američkoj crnoj listi mogle naći banke iz BiH koje obavljaju transakcije za osobe ili privredne subjekte pod sankcijama, natjeralo je bankare iz BiH da, kako saznajemo, traže dodatno objašnjenje od Ministarsva finansija SAD–a o ovim najavama.
Jer, ako sankcije budu uvedene u punom značenju te riječi, slijede finansijski slom i kolaps na tržištu.
Pitali smo stručnjake šta to tačno znači.
Nakon najava američke administracije da bi sankcijama mogle da podlegnu i banke u Republici Srpskoj, ali i one sa sjedištem u FBiH, zbog saradnje sa osobama sa crne liste, u bankarskom sektoru u BiH nastao bi kolaps.
Sankcije su za njih opasan teren po kojem ne žele da hodaju, a s druge strane mnoge banke imaju značajne transakcije sa državom.
Pored toga, zakonski ne mogu ni tek tako ni ugasiti račun bilo kom fizičkom licu, jer ne postoji nikakva presuda domaćeg Suda. Zbog toga su bankari u BiH krajem prošle sedmice održali sastanak na kojem su dogovorili da preko Ambasade u BiH traže pojašnjenje od Amerikanaca.
"Trebalo bi da postoji propis u BiH, na osnovu kog bi se mogla uraditi mjera protiv tih lica pod sankcijama, a takav propis ne postoji. Dok se to ne uradi, banke su u nezgodnoj poziciji da nepreduzimanjem mjera trpe posljedice koje bi mogla da im uvede američka administracija, a s druge strane, ako bi uvele mjere, činile bi nezakonite radnje protiv građana i pravnih lica BiH“, poručuje ekonomista Slaviša Raković.
Američki divovi, “Viza” i “Masterkard”, koji dominiraju evropskim platnim prometom, prije dvije godine obustavili su, zbog početka specijalne vojne operacije u Ukrajini, svoje poslovanje u Rusiji. Tamošnje banke izgubile su i međunarodni SWIFT kod.
Ako bi došlo do takvog scenarija u Bosni i Hercegovini, bankarskom sektoru bi bilo onemogućeno međunarodno i uopšte kartično poslovanje. To znači da klijenti tih banaka ne bi u njima mogli dizati platu ili sa karticom otići na more i tamo plaćati nešto.
"Biće vrlo opasno po Republiku Srpsku ukoliko bi se neke kompletne bankarske institucije, domaće banke posebno one najveće, našle pod takvim udarom, jer bi to onda bio signal njihovim klijentima, depozitarima da s njihovom bankom nešto ne funkcioniše, i to bi mogla biti ogromna opasnost po privredu Republike Srpske, jer bi se izazvao domino efekat i stampedo na šalterima banaka“, objašnjava novinar Siniša Vukelić.
Banke su u strahu i zbog konstantne kupovine trezorskih zapisa i obveznica Republike Srpske, s obzirom da je limit zaduživanja na domaćem tržištu za prvo tromjesječje već dostignut.
Republika Srpska mora da nađe strane kreditore, s obzirom da budžet za ovu godinu predviđa zaduženje od oko 800 miliona maraka na inostranom tržištu, do koga je nemoguće doći upravo zbog sankcija.
Ipak, u ekskluzivnoj izjavi za BN televiziju, premijer Radovan Višković poručuje da je Srpska našla strane kreditore. Gdje i pod kojim uslovima, Višković ne otkriva.
„Što se tiče stranih kreditora, znam da ste svi jako radoznali, ali morate biti malo strpljivi. Imamo strane investitore, imamo završene sve procedure. Ali nećete saznati ni ko su ni odakle su, sve dok posao ne bude završen.
- Kada bismo to mogli očekivati?
- Kada sve bude završeno, kad ja nisam nestrpljiv nemojte ni vi, mi sve obaveze izmirujemo na vrijeme", kaže Radovan Višković.
Situacija u kojoj domaće banke ostaju bez novčanih izvora iz inostranstva i uopšte međunarodnog prometa znači haos na tržištu kredita i depozita, ali i kolaps u samom budžetu Srpske.
„Činjenica je da Republika Srpska i njen budžet ne mogu opstati bez kredita. Veliki je deficit, veliki je dug iz prošle godine, znamo kako funkcioniše i penzioni sistem koji se konstatno finansira iz novih zaduženja, tako da je nemoguće preživjeti bez zaduženja. Ali, pitanje je ko su ti strani kreditori, i ko će nama dati novac s obzirom na trenutnu političku situaciju“, poručuje Mirjana Orašanin, poslanica SDS-a u NSRS.
S obzirom na to da zvaničnici Republike Srpske pod sankcijama, nameće se logično pitanje – kako mogu dogovoriti kredite i investicije na međunarodnom tržištu i kako će se te transkacije obavljati, s obzirom na situaciju sa bankama i strahom da bi se mogle naći pod sankcijama ukoliko posluju sa licima pod sankcijama.
