Van Gog ide u Holivud

Da je Van Gog snimio film, kako bi to izgledalo? Odgovor daju stvaraoci inovativnog filma koji prkosi svim pravilima animacije.

U naučnom parku na obodu grada Gdanjska u Poljskoj, Britanac Hju Velčman, dobitnik Oskara za animaciju, radi na filmu kakav još nije viđen. „S ljubavlju, Vinsent“ (Loving Vincent), animirani film o tajanstvenom samoubistvu Vinsenta Van Goga sastoji se od 52 400 kadrova, koji će svi biti naslikani rukom profesionalnih slikara, uljem na platnu, na način koji oponaša prepoznatljiv stil slavnog Holanđanina.

Velčman, koji je dobio Oskara godine 2008. za kratkometražni crtani film „Peća i vuk“, kaže da je od samog početka znao da je njegova vizija „potpuno luda“. Međutim, šest godina nakon početka rada na filmu „S ljubavlju, Vinsent“, čini se da će on i njegov tim animatora ipak uspeti da je ostvare.

Velčmanov studio je prepun Van Gogovih modernih sledbenika, koji ubrzano rade da bi završili film na vreme da se pojavi u bioskopima za Božić. Nije to viskotehnološka, kompjuterizovana fabrika za animaciju kakva bi se danas mogla očekivati. Animatori rade u nišama nalik na monaške ćelije, prekrivenim slikarskim bojama i lanenim uljem. Svaka je majušni atelje u kome se radi predano i iz ljubavi.

U jednom takvom ateljeu nalazi se poljski slikar Bartoš Armuzič, koji radi na kopiji „Zvezdane noći“, jedne od najpoznatijih Van Gogovih slika, od kojih će se 130 pojaviti u filmu. Armuzič opisuje uvodnu scenu: kamera ponire sa nebeskih visina, prolazi pored meseca i zvezda, kroz uskovitlane ljubičaste oblake sa slike „Zvezdana noć“, dok ne stigne do kuće u Arlu gde se dešava nekakva svađa. Na kreiranje ove jedne sekvence Armuzič i još dvojica slikara utrošiće ukupno godinu i po dana.

Pošto je Van Gog naslikao nebo na vrlo složen način, ne može se prosto prilagoditi postojeća slika da se dobije sledeći kadar u filmu. Svaki kadar mora da se naslika zasebno da bi sve linije bile jasne, a kretanje uverljivo. Zato će se za ovaj film ukupno potrošiti preko 3 000 litara uljanih boja.

Armuzič ponosno pokazuje rezultat četvoromesečnog rada – oko osam sekundi filma. Kamera se lagano kreće preko pejzaža, ali tu i tamo blesne svetlost koja oživljava scenu, tako da se dobija utisak nečeg stvarnog i opipljivog, ali živog. Efekat je potpuno jedinstven.

Produkcija ovog filma, koju predvodi četrdesetšestogodišnjak Velčman, odvija se na mnogo različitih nivoa. Prvi korak je činilo snimanje pred zelenom pozadinom u studiju u Velikoj Britaniji. Glumačka postava je odabrana na osnovu sličnosti sa stvarnim likovima koje je Van Gog portretisao, a čine je Helen Mekrori, Daklas But, Ejdan Tarner, Sirša Ronan, Kris O’Daud, Džerom Flin i drugi. U drugoj fazi, taj video-materijal je projektovan na tablu, te je svaki kadar bio oslikan u Van Gogovom stilu, fotografisan i potom obrisan da bi se prešlo na sledeći kadar.

Ideja za film potekla je od Dorote Kobiele, Velčmanove supruge. Kobiela, Poljakinja koja se bavi filmskom animacijom, razvila je zanimanje za Van Goga u vreme kad je studirala slikarstvo u Varšavi. Naročito su je zainteresovali mnogi suprotstavljeni opisi poslednjih dana u životu slavnog Holanđanina. Zna se da je 29. jula 1890. godine, dva dana nakon što je sebi pucao u stomak u poljima predgrađa Pariza zvanog Over sir Oaz, Van Gog preminuo od zadobijenih povreda.

Zašto je ambiciozni mladi umetnik počinio samoubistvo baš dok je stvarao neke od svojih najboljih radova? Kakvo je bilo njegovo mentalno zdravlje i šta se dešavalo u njegovom ličnom životu?

„Niko ne zna tačno zašto se Van Gog ubio,“ kaže Velčman. „Ako iko tvrdi da zna, previše pojednostavljuje situaciju. Van Gog nije ostavio poruku niti napisao pismo; [njegov lekar] doktor Gaše nije ostavio nikakve neposredne dokaze. Vinsent je pred smrt proveo nekoliko sati u društvu brata Tea i bio je potpuno pri sebi. Ali Teo nije ostavio nikakav pisani trag o razgovorima koje su tada vodili.“

Ambiciju da naslika kratak animirani film o Van Gogovim poslednjim danima Kobiela je poverila Velčmanu godine 2008., kada su se upoznali. „Zaljubio sam se u Dorotu i u njen projekat,“ kaže Velčman. Zato su se bacili na čitanje svih biografija ovog umetnika, za koga kažu da je bio „rok-zvezda, Kurt Kobejn 19. veka“.

„Morali smo da nađemo dobru priču,“ dodaje režiser. „Ako zaplet nije zamiljiv, publika neće hteti da sedi i 90 minuta u bioskopu, bez obzira na lepotu filma.“

Osmislili su detektivski zaplet u noar stilu, u kome učestvuju osobe koje je Van Gog stvarno poznavao, a koji se odvija godinu dana nakon slikareve smrti. Film obuhvata različita, suprotstavljena objašnjenja koja daju žitelji Overa. Takođe istražuje i teoriju da je Van Goga ubio Rene Sekreten, što nije sasvim nemoguće. Ovaj lokalni šesnaestogodišnjak nalazio je zabavu u tome da ismeva povučenog umetnika, a čak je priznao da mu je dao pištolj.

Velčman priznaje da nije bilo lako okupiti umetnike sposobne da ostvare ovaj poduhvat. Prijavilo se četiri hiljade slikara iz Poljske, ali primljen je vrlo mali broj. Današnji tim ima devedesetoro članova, koji potiču iz celog sveta i podeljeni su u tri animatorska studija u Atini, Vroclavu i Gdanjsku.

Zar bi iko primetio ako se kadar ili dva proizvedu uz pomoć kompjutera? „Naravno da bi primetili,“ sa osmehom uzvraća Velčman. „Slikari su individue. Čak ni greške koje prave – nisu greške. To su varijacije u tumačenju.“

Ekipa koja radi na filmu „S ljubavlju, Vinsent“ dobila je detaljna objašnjenja od stručnjaka iz Van Gogovog muzeja u Amsterdamu. Ipak, za rad na animiranom filmu nije dovoljno biti vrstan slikar.

„Slikari moraju da nauče i da glume,“ kaže Velčman. „Niko od njih dosad nije imao iskustva u animaciji. Moraju da shvate da to nije samo lepa slika, već i scenski nastup, sastavni deo predstave.“ Kaže da je jedan od najtalentovanijih slikara morao da napusti projekat jer je slikao „samo zasebne slike“.

Velčman i Kobiela su celu 2012. godinu proveli razrađujući svoju viziju uz pomoć četvoro slikara. Potom su pokazali primere snimljenog materijala Ajvanu Mektagertu i Dejvidu Parfitu iz produkcijske kuće „Trejdmark films“ (Trademark Films), koja stoji iza uspešnih ostvarenja kao što su „Zaljubljeni Šekspir“ i „Nedelja sa Merilin.“

„Rekao sam im da se ne bavimo animiranim filmovima,“ kaže Mektagert. „Odgovorili su mi, „Samo pogledajte ovaj trejler.“ A posle toga sam im rekao: „U redu, odsad se bavimo animiranim filmovima. Gde da potpišemo?“.

Produkcijska kuća „Trejdmark“ pomogla je Velčmanu da razradi scenario, angažuje glumačku postavu sa mnogim slavnim ličnostima i dobije budžet od 5,5 miliona dolara – sasvim skromno kad se uporedi sa budžetima za kompjuterski animirane filmove, kao što je Diznijevo „Zaleđeno kraljevstvo“. Mektagert veruje da je ovom projektu na svakom koraku najviše pomogao kvalitet naslikanog materijala.

„Sirša Ronan je rekla da nikad nije videla ništa slično. Džerom Flin je pristao da učestvuje kad sam mu saopštio da lik koji će tumačiti izgleda kao slika prodata za 83 miliona dolara.“ Reakcije publike takođe su ohrabrujuće. Početkom ove godine, kada se nezvanični trejler pojavio na Fejsbuku, u roku od 24 sata podelilo ga je dva miliona osoba. U roku od nekoliko nedelja, trejler je imao 150 miliona pregleda.

Iako je distribucija već ugovorena kako u Aziji tako i u Evropi, film „S ljubavlju, Vinsent“ u Velikoj Britaniji još nema distributera, pa samim tim ni datum dolaska u bioskope. Velčmana to ne brine. Sve ostalo može da sačeka dok i poslednji nanos boje ne dođe na svoje mesto.

Do tada, pogledajte trejler.

Izvor: Telegraph
Prevela: Isidora Zečević, iSerbia