Tom Sojer za 21. vek – film Odrastanje (Boyhood)
foto: IMDB/Printskrin
Za sve koji nisu upoznati, Odrastanje (Boyhood) je film iz 2014. godine, koji prati Mejsona Evansa Mlađeg (Elar Koltrejn) i njegovu porodicu, od njegovog polaska u osnovnu školu sa šest godina, do njegovog devetnaestog rođendana i polaska na koledž. Pored njegovih drugova, drugarica, devojaka, očuha, potencijalnih maćehi, ipak najveće uloge u njegovom odrastanju imaju majka Olivija (Patriša Arket), otac Mejson Stariji (Itan Hok) i dve godine starija sestra Samanta (Lorelaj Linklajter).
piše: Igor Diletant Belopavlović
Reditelj Ričard Linklajter je ponovio postupak koji je koristio pri snimanju trilogije Pre, gde je snimao iste glumce u razmaku od nekoliko godina ne bi li vernije prikazao protok vremena. Tako je i Odrastanje snimano u rasponu od 2002. do 2013, gde je, u proseku, jedna godina prikazana tokom četrnaest minuta filma. Mi, kao gledaoci, nemamo nikakve jasne naznake kada smo prešli iz jedne u drugu godinu, osim autentičnih pesama i tehnologije koje se provlače kroz film.
foto: IMDB/Printskrin
Poput kakvog dokumentarca, prisustvuemo kako glumci odrastaju pred našim očima, dok se njihovi likovi suočavaju sa problemima i konfliktima primerenim za njihov uzrast: ko je koga prvi udario; roditelji koji se svađaju; prvi kontakti sa drogom i alkoholom; koja muzika je kul, a koja nije; prvi razgovor sa ocem o seksu; čime želiš da se baviš u životu i slično.
U decenijama gde franšize vladaju bioskopskim salama, ludost je bilo i zamisliti i sprovesti ovakav projekat do kraja. Ali rediteljeva genijalnost se ogleda u tome što nije upao u zamku originalne premise, tj. nije se oslanjao na to da će ona sama po sebi biti dovoljna za dobar film. Čitavu deceniju je uspešno balansirao između originalne priče koju je imao na početku snimanja, i promena koje su nužno morale da nastanu na tako dugom projektu. Takođe, kao i u svojim ranijim filmovima, davao je glumcima priliku da učestvuju u građenju svojih likova, gde je opet na kraju on imao poslednju reč.
foto: IMDB/Printskrin
Uprkos svim izazovima koje je ovakav film morao da nameće, reditelj Ričard Linklajter je na kraju uradio nešto što je u američkoj kulturi pošlo za rukom jedino još Marku Tvenu – da u samo jednom umetničkom delu autentično dočara sva uzbuđenja, horore, dosade i čari jednog detinjstva.
