Sound of Metal (2020)
Sound of Metal je nezavisni film koji je nakon premijere na filmskom festivalu u Torontu prošle godine upao u distributerski pakao iz koga ga je izvukao Amazon postavivši ga na servere Prime Videa pre nedelju dana.
Reč je o drami koju potpisuju Darius Marder i Derek Cianfrance, a film poseduje vrlo jednostavnu premisu – bubnjar iz hevi metal benda gubi sluh što direktno utiče na svaki segment njegovog života.
Ruben (Riz Ahmed) i njegova devojka Lu (Olivia Cooke) su članovi benda i žive nomadskim životom muzičara na turneiji u kamp-autobusu. Oboje su bivši zavisnici koji su spas pronašli jedno u drugome i zahvaljujući svakodnevnim obavezama i dnevnoj rutini žive skladno i imaju velike planove. Rubenova novonastala situacija im menja živote iz korena i on dospeva u zajednicu u kojoj treba da nauči da živi sa hendikepom, tj. da prihvati da je gubitak sluha njegovo novo normalno…
Njih dvoje nemaju preveliku novčanu korist od muzike, ali im ovakav život u kome je svaki dan isplaniran pruža kontrolu i stabilnost, što im je kao bivšim zavisnicima neophodno. Rubenov gubitak sluha bez upozorenja prekida njihovu rutinu, uništava stabilnost i ruši svakodnevnu sreću i snove. Ruben postaje čovek bez kontrole nad sopstvenim životom, suočavajući se sa nečim što ne zna šta mu donosi. Situaciju dodatno pogoršava specifičnost njegove prošlosti i istorija autodestrukcije, koja se potvrđuje kada mu lekar kaže da mora da sačuva to malo sluha što mu je ostalo, a on se u potezu očajnika opet hvata bubnjarskih palica.
Baza scenarija ne leži u tome da je Rubenova situacija neki sudbinski put ka kompletnom samouništenju ili njegovom pokušaju da sakupi novac za operaciju kako bi vratio sluh. Autori biraju drugi, kvalitetniji, manje očigledan pristup – gubitak sluha nije problem koji je potrebno rešiti nego je to Rubenovo novo normalno, a dramski naboj leži u tome da li je Ruben sposoban i da li želi da prihvati svoju novonastalu situaciju.
Ruben nije sam u svojoj borbi, ima podršku u svojoj devojci i sponzoru iz dana odvikavanja koji mu pronalazi zajednicu koju vodi Džo (Paul Raci), još jedan odlično napisan lik. Džo je oličenje teško stečenog iskustva dugogodišnjeg zavisnika koji daje sve od sebe da Rubena održi prisebnim, a zahvaljujući obavezama u zajednici podrška se proširuje na kolege, nastavnike i mlade učenike koji se ugledaju na njega. Kako vreme odmiče, na Rubenovom napretku korišćenja i razumevanja znakovnog jezika vidimo koliko se on asimilirao u zajednicu, ali nam je je jasno da je to u suprotnosti sa njegovim planovima koji su još uvek zavisni od njegove klasične ideje normalnog.
Pored scenarija veoma bitnu kariku filma igra zvuk, odnosno poigravanje njime kako bismo dobili osećaj kako Ruben čuje, odnosno ne čuje svet oko sebe i kako se njegovo stanje pogoršava. Jedna od Džoovih taktika je da Ruben nauči da sedi u miru jer je za prihvatanje hendikepa jako bitno da je miran sam sa sobom. Ruben to shvata tek na samom kraju filma, kada izostanak zvučnih trikova njegovu smirenost ističe još više – toliko sam se uživeo sa Rubenom da sam osetio spontanu zahvalnost što mogu da čujem muziku iz odjavne špice.
Riz Ahmed me je oduvao svojim nastupom. Njegov Ruben je čovek koji se ceo život suočavao sa novim preprekama, ali je pun života i na njega gleda pozitivno. Ahmed ubedljivo prenosi eksplozivni bes, bolni skepticizam, negodovanje, razočarenje, a za potrebe filma je naučio da svira bubnjeve i znakovni jezik. On i Olivija Kuk veoma uverljivo predstavljaju vezu koja je nastala u okolnostima vezanim za traumu ili stres, ali umesto klišeirane predstave strasti ili jakih emocija, dobijamo tugu istinski zaljubljenih ljudi koji su prisiljeni da uče da budu odvojeni.
Sound of Metal je zrela, nijansirana, promišljena i veoma empatična drama o čoveku koji uči da prihvata svoju novonastalu situaciju iako se instinktivno bori protiv te ideje – film koji delikatno istražuje prilagođavanje koje život često zahteva od nas i pravi tour de force Riza Ahmeda u glavnoj ulozi.
Moja konačna ocena: 9/10
Siniša Stajić, Filmske recenzije
