Sherwood: Dok boli jednog, boli i sve ostale

Iako BBC decenijama postavlja standarde kada je reč o dramskom programu, serijom Sherwood uspeo je da nadmaši sam sebe, kao i mnoge true crime uratke drugih produkcija i platformi. Pomenuti žanr je toliko popularan poslednjih nekoliko godina da se već sluti zasićenje, no Sherwood može poslužiti kao dobra lekcija za budućnost – i suštinski i formalno.

Serija se bavi ubistvima u jednom gradiću u Notingemširu 2004, koja su otvorila stare, nezalečene rane i probudila nekadašnje sukobe. Istorija njihovog neslaganja je u stvari i deo novije istorije Engleske, klasnih, političkih i društvenih podela koje se ogledaju u životu takozvanog malog čoveka i najveće posledice ostavljaju upravo tu – na pojedincu i njegovom neposrednom okruženju.

Photo: BBC/IMDb

Veliki štrajk rudara 1984/85. godine, odnosno konflikt između onih koji su se štrajku priključili i onih koji su ga bojkotovali, uzrokovao je podele čije su se posledice osećale i decenijama kasnije, naročito u manjim mestima. Svađale su se komšije, porodice su se raspadale, ljubavne i prijateljske veze kidale. Jedni nasuprot drugih stajali su štrajkači i štrajkbreheri, demonstranti i policija, uglavnom svi u nekom srodstvu ili odnosima s komplikovanom predistorijom. Bilo je tu i „stranih elemenata“, policajaca na tajnom zadatku koji je trebalo da se infiltriraju među lokalno stanovništvo i suptilno ih huškaju jedne na druge. Dešava se, međutim, da i oni pokleknu kada im neki lokalac, ili više njih, priraste za srce, te se mreža tajni i laži uplivom iskrenih osećanja i ranjivosti samo dodatno usložnjava.

Sherwood je upravo takva priča – duboko lična (autor James Graham je rođen i odrastao kod Notingema, slušao je o pomenutim događajima, nekima i svedočio) i lokalna, ali i ona koja prevazilazi sve granice i koju će dobro razumeti svi, a naročito bivši Jugosloveni koje su delili i koji su se delili po svim mogućim osnovama i čiji su silni rudnici i fabrike propali, privatizovani, prodati u bescenje. Turobni gradić na ivici očaja i siromaštva čiji se stanovnici gledaju popreko, čiji se miran život pretvara u pakao, pa potom ponovo u prividni mir, braća, sestre, nekadašnji prijatelji koji ne govore decenijama, kafanski sukobi koji se lako pretvaraju u teške zločine – sve je to nama poznato, sve smo mi to živeli ili živimo. Retko ko nije – zato je Sherwood ipak univerzalna priča kojoj lokalni kolorit samo daje na vrednosti.

Ni naslov nije slučajan jer Šervudska šuma nije poznata samo na Ostrvu, već širom sveta. Ona je dom legende o Robinu Hoodu, a bila je i utočište pervertiranim verzijama Robina Hooda - ubicama iz 2004, kao i onim fikcionalizovanim, u TV verziji 2022. To je još jedna važna odlika i, nesumnjivo, kvalitet serije – istinita priča i likovi su domaštani taman toliko da ne budu vulgarna kopija originala, uvreda i ponovna trauma autorovih sugrađana. Takođe, iako je serija kriminalistička, rasplet ne ide ka rasvetljavanju pitanja ko je ubica (to brzo saznajemo), niti se preterano bavi njegovim neposrednim motivima, već ide u srž – tamo gde je rascep, izvorište nerazumevanja i mržnje. Ima, naravno, i misterije, potrage za davno infiltriranim policajcem kojem se gubi svaki trag, ili koji pak i dan-danas mrsi konce po selu.

Kolektivna rana zaceljuje se takođe u kolektivu, na mestu gde je nastala – dok boli jednog, boli i sve ostale. Teška je to i gorka poruka, čak na granici neukusa, jer – nisu svi jednako krivi i nema svaka greška istu težinu. Često je samo jedna strana prava. Međutim, kada problem stvori država i kada se ka periferiji sliva sva obest i žuč koja dolazi iz centra, kada se gubi ljudskost nauštrb društvene uloge, kada čovek postaje instrument, onda jedino snaga zajednice može da nadvlada jačeg, da zaštiti i izleči one koji je čine.

I to bez ikakve garancije da će uspeti. Sherwood će dobiti i drugu sezonu i priliku da pokaže ima li zaista šanse da pomirenje.

Piše: Sandra Dančetović, XXZ Magazin