Nisu problem “1899” i “Emily in Paris”, problem je Netflix
U surovoj trci za gledanost, jedinstvene korisnike na internet stranicama i reakcije na društvenim mrežama sredstva se ne biraju.
Kapital. Dobro ga je imati, takoreći poželjno, naročito u ovim sve nesigurnijim vremenima. Postoji još bolja varijanta – čuveno ekonomsko uvećanje kapitala. Vrlo slično ljudskim potrebama koje sa osnovnih u skladu sa razvojem i napretkom najčešće postaju luksuzna ili slobodnije rečeno megalomanska. Možemo da krivimo kapitalizam ili pak potrošačko društvo, ali čemu kapital ako nije uvećan, čemu plata ako neće porasti? Dakle, potrebe rastu vremenom. Jedan od osnovnih postulata korporativnog sistema je grafikon koji pokazuje neprestani rast ili preciznije rečeno – nezaustavljivi rast kapitala u skladu sa uloženim sredstvima. U kontekstu ove priče – zamislite da ste vlasnik neke nepokretne imovine i želite da je renovirate, ali se u međuvremenu toliko zaneste da u dnevnoj sobi više nema mesta ni za figuricu na stolu. Umesto uređenog prostora dobili ste eklektični enterijerski pakao u kojem ako napravite nagli pokret najveća šansa je da će sve popadati i razbiti se. Pitanje je logično – želja je očigledno bila megalomanska, ali zašto se niste ponašali u skladu sa mogućnostima prostora. Isto pitanje, ali na drugačiji način treba postaviti Netflixu.
U surovoj trci za gledanost, jedinstvene korisnike na internet stranicama i reakcije na društvenim mrežama sredstva se ne biraju. U navali sajtova, striming servisa, poznatih ličnosti koje su samo poznate da bi bile poznate, dobili smo hiperprodukcioni Danteov pakao prepun sadržaja koji gubi smisao i svrhu. Preko 20 portala sa istim vestima, striming servise sa 20 novih serija i filmova nedeljno i more “ljudi od uticaja” kojima više ni rođena majka ne veruje. Lepo je rekao neko mudar “previše svega dosadi”. Ako uzmemo u obzir da planeta koju neprestano tlačimo ima ograničene resurse i može da podnese određeni broj stanovnika jasno je da svako novo guranje preko ivice će je uništiti – sasvim logično zemlja kao kapital je došla do svoje tačke pucanja i ne može se uvećati.
U kontekstu striming servisa postalo je više nego jasno da Netflix sa svojih 223 miliona pretplatnika je došao do limita. Gubitak nekoliko miliona gledalaca u svojoj suštini daleko je od bilo kakvo kraha kompanije ili astronomskog gubitka od kojeg se ne može oporaviti. Ukratko – Netflix je došao do svoje tačke pucanja. Međutim, striming gigant prepadnut da će konkurencija preoteti korisnika jer se trenutno mnogo mudrije odnosi prema biznisu, ponaša se kao razjareno dete koje baca “ljigavce” (vlažna gumeno-silikonska splačina) u nadi da će se neka zalepiti za zid. Na ovaj način se čelni ljudi Netflixa odnose prema sadržaju koji plasiraju. Pristaju na sve, a onda se ljutito odriču onoga što su bacili, a nije se zalepilo za zid.
Na pitanje novinara magazina “Variety” zašto se naprasno gase serije koje su pompezno najavljivane i koje su imale više nego pristojan uspeh glavni čovek Netflix Piter Firdlander je odgovorio.
“Ovo je pitanje koje mi mnogi postavljaju. Otkazivanje serija je najteži deo mog posla. Naročito kad uzmem u obzir koliko su kreatori serija i ljudi sa Netflixa uložili napora. Imamo strast i stalo nam je do njih, tako da ne otkazujemo tek tako. Sekcija Top 10 na Netflixu oslikava trenutnu popularnost naslova i odličan je način da korisnici otkriju nove serije ili serije o kojima ljudi pričaju. Top 10 zaista služi u tom momentu, a onda mi moramo da donesemo odluku“, rekao je Fridlander.
Dve reči su bitne u odgovoru Firdlanera “moj posao”. U pitanju je posao, a ne emocija ili ljubav prema određenom sadržaju. Naime, Netflix je od 2013. godine kao pionir u striming svetu bio idealan primer kompanije koja rizikuje, daje mogućnost pričama koje u drugim slučajevima ne bi opstale na linearnoj televiziji i uostalom začetnik maratonskog gledanja (bindžovanja serija) zahvaljujući interesantanoj ideji da odjednom objavi celu sezonu. Od kompanije koja rizikuje do komercijalne eklektične dnevne sobe prepune svačega u kojoj više nema mesta ni da se diše put je bio kratak.
Deviza vodilja da se kapital mora po svaku cenu uvećati doveli su do do najgore godine za Netflix. Milionska gledanosti i popularnost naslova nisu nikakav garant da će serija dobiti nastavak. Pisac Nil Gejmen čije je delo ekranizovano ove godine na Netflixu “The Sandman” napisao je na Tviteru da ogroman komercijalni uspeh serije nije uopšte garancija da će dobiti šansu za drugu sezonu. Iako je “The Sandman” bio 8. najgledaniji program sa engleskog govornog područja na striming servisu za dlaku je izbegao otkazivanje jer su čelni ljudi dugo većali da li se isplati investirati u još jednu sezonu.
Netflix has released the list of most popular TV and movies of 2022! pic.twitter.com/eVFSawFQzM
— What's on Netflix (@whatonnetflix) December 27, 2022
Gejmenova adaptacija je preživela, ali “Arhive 81”, “Warrior Nun”, “Midnight Club” i kako je javljeno juče (2. januara 2023. godine) “1899” nisu preživeli seču knezova. Treba uzeti u obzir da svaki od navedenih naslova je debitovao na 1. ili 2. mestu na Netflixu globalno i da su u preseku proveli najmanje dva meseca među najgledanijima. Prema zvaničnoj statistici koja meri broj pogledanih minuta publika je provela 87.9 miliona sati samo uz “1899”. Sa druge strane besni pretplatnici su se pitali kako je moguće da “Riverdale”, “Emily in Paris”, “Bridgerton” i gomila banalnih tinejdžerskih serija i rijaliti programa je uspela da dobije još jednu sezonu. Za ime boga “365 dana” dobio je tri nastavka.
Dve stvari – koštali su mnogo manje, ostvarili su sličan rezultat po uspešnosti i daleko su jeftiniji za još jedan krug investicije, a doneće više, nego nešto što košta skuplje. Međutim, kako je reditelj “1899” Barab bo Odar napisao serija je zamišljena u tri dela (tri sezone) i Netflix je to znao, pa je logično da se zapitamo – zašto bi prekidao nešto na šta je inicijalno pristao?
Foto: Netflix
Kao argument da je “1899” bio lošiji od “Dark-a” i da je to razlog gašenja, na nečiju veliku žalost to nije istina. “Dark” je imao tri puta manju gledanost nego njegov mlađi striming brat, ali je imao sreću da je 2018. godine bio najgledanija serija koja nije sa engleskog govornog područja. U današnjem poretku kada masovno vladaju serije iz Evrope i Južne Koreje gotovo sigurno ne bi preživeo 2022. godine zbog svoje narativno kompleksne prirode, budžetskih potreba i zato što je na nemačkom jeziku.
Netflix je usled želje za uvećanim kapitalom naprosto prestao da rizikuje i isključivo želi seriju koja ako nije broj 1 u svetu nema nikakvu nameru da investira dalje u nju jer to je, kako reče Piter Firdlander – posao. So na ranu je što će i jednu od najgledanijih serija ove godine “Wednesday” najverovatnije izgubiti jer MGM, koji je producirao sadržaj, pada u ruke Amazon, što znači da će svaka dalja adaptacija dogodovština Srede i porodice Adamas pripasti Amazon Prime-u.
Na ovaj način se gube određene žanrovske kategorije publike, želja za gledanjem debitanta jer im sudbina visi o koncu i da stvar bude još gora ove godine Netflix nije imao nijednu značajnu i uticajnu seriju osim 4. sezone “Stranger Things” i ozloglašenog “Dahmer” koji je bio popularan iz pogrešnih razloga. Svaki striming rival je u proseku imao barem dva u nekim slučajevima i po pet naslova koji su neprestano bili “trending” tema na društvenim mrežama. AppleTV+ sa Severance, Pachinko, Slow Horses i Black Bird, HBO sa White Lotos i House of Dragon, Disney+ sa Andor i ostvarenjima sa serivsa HULU koji im licencirano pripada “The Patient”, “The Bear” i “Only Mureders in the Building”. Još jedna prednost konkurenata je što im je fokus pre svega bio na mini-serije i nemerljivo manji broj debitanta.
Foto: AppleTV+
Kontroverzna taktika Dejvida Zaslava, glavnog čoveka i CEO-a Warner Bros. Discovery, o uklanjanju serija sa HBO Max jer ne želi da plaća “mesečno autorima serija koje nisu ostvarile uspeh” i odluka da se odustane od pravljenja filmova za striming već je fokus na blokbastere za bioskope, u jednu ruku se isplaćuje za HBO koji pre svega je fokusiran na mali broj naslova koje neguje i okuplja veliku publiku, ali opet sa ciljem da se ozloglašeno uveća kapital.
Netflix sa druge strane u hiperprodukciji ne zna više ni šta radi ni šta pravi dodvoravajući se uglavnom najprosečnijoj gledalačkoj publici koja na sedmu umetnost gleda kao na laku zabavu i ništa drugo. Svaka od navedenih serija koje su ugašene i “Emily in Paris” mogu da koegzistiraju na istom mestu da ne postoji još 400 drugih ukrasa koje su ugušile prostor ne ostvaljajući mesta da se diše.
Nisu problem treš serije ni pretenciozne, problem je Netflix. Prepunio je dnevnu sobu i ne zna više šta će sa njom, osim da gleda kako sve pada i razbija se. “Dark” nikad ne bi dostigao kultni status da nije dobio šansu, “Orange is the New Black” ne bi bio pop kulturni fenomen da se niko nije usudio da rizikuje jer za televiziju to je bio previše kontroverzan sadržaj, pa čak ni “Sex Education” u staromodnoj postavci ne bi dobio zeleno svetlo. Iste serije danas ne bi bile vrli novi svet striming univerzuma već samo sredstvo da se uveća kapital, a ako ga nije uvećao ne služi svrsi.
Sistem, kao i planeta ima svoj početak i svoj kraj. Kraj dođe kada velika potreba samu sebe uguši.
Izvor: DedaMilorad
