Ne tako plava Planeta
Dokumentarni serijal o okeanima i morima „Blue Planet“ (The Blue Planet iz 2001. godine i Blue Planet II 2017-2022) dostigao je kultni status, a zajedno sa još dva serijala „Planet Earth“ i „Frozen Planet“, priča veliku priču o našoj Planeti, ali i nesrećnu priču o tome kako ljudi sistematski uništavaju svoj jedini dom, dok se potajno nadaju da će u svemiru pronaći drugi, da i njega temeljno unište. Kroz priču o prirodi i nama vodi nas veliki i jedinstveni Dejvid Atenboro (David Attenborough).
A onda sam čitao prvo najavu, a potom i recenzije. Ukratko: Atenboro ponovo priča o okeanima, ali ovaj put se sve diže na viši nivo. BBC je dao sve što je imao od najmodernije opreme da se snimi serijal nad serijalima. Pa se timu pridružio niko drugi do Hans Cimer (Hans Zimmer), jedan od najznačajnijih živih filmskih kompozitora. Možda i jedini čovek koji je mogao da uglazbi okeane. Onda su se muzičkom delu ekipe pridružili članovi benda Radiohead…
To je bilo malo previše za mene. Ko je još tu, majku mu? Hoćete li stati? Kritičari „odlepili“, publika takođe. I konačno, posle duge i mučne pretrage sedam epizoda je smešteno na moj hard koji je priključen na televizor. HD kvalitet, prevodi su tu. Praznik je mogao da počne.
Obično se dešava da se gledalac razočara kada gleda nešto toliko hvaljeno i kada počinje da ga gleda s toliko očekivanja, ali ja sam znao da se to ne može dogoditi. I, naravno, nije se dogodilo.
Odgledao sam tih sedam sati, kako se kaže, bez daha, bez pauze. Serijal je veličanstven, ekipe su snimile scene koje do sada nismo videli, fotografija je zadivljujuća, a tek muzika…
Ne želim ni da pokušam da opišem savršenstvo. Morate sami pogledati. Nakon gledanja sam se borio s dve misli koje nemaju veze sa samim sadržajem. Razmišljao sam o ljudima koji su sve ovo uradili, ljudima koji su s velikom strašću, uz puno odricanja snimili sate i sate materijala. Ljude koji su se kuvali na vrućinama, smrzavali u ledenom moru, tražili jato delfina u nepreglednom okeanu, kao da traže iglu u plastu sena… Ljude koji su sve ovo uradili s velikom ljubavlju. U isto vreme sam mislio na sve one koji i dalje sve to uništavaju. Dejvid Atenboro je beskrajno tužan kada, uglavnom na kraju epizode govori o zagađenju i klimatskim promenama. Njegova tuga je duboka kao okean o kome priča.
Dejvid Atenboro ima 96 godina. Prve dokumentarce je snimio početkom pedesetih godina prošlog veka. On je živi svedok sistematskog uništavanja kuće u kojoj živimo. Njegova priča o lepoti okeana je zloslutna. On pokušava da nas upozori, da nas trgne, da nas zapanji, da nas nauči… Nažalost, među nama su i ljudi imuni i na lepotu i na upozorenja. Valjda se nadaju da će se preseliti na Mars pre nego što ovde sve unište.
Autor: Lava Lab
