Horor ikona: Bela Lugoši

Bela Lugoši je, verovatno, prva velika zvezda horora zvučnog filma. U veoma kratkom vremenskom periodu, imao je priliku da igra zadivljujuće uloge, da bi kasnije igrao sporedne uloge ili glavne uloge u niskobudžetnim filmovima koje je dobijao isključivo zbog slavnog imena.

Živeo je u siromaštvu, a kasnije je postao zavisnik od heroina, nakon što je uzimao opijate zbog hroničnog bola u leđima, što je bila posledica borbe u Prvom svetskom ratu. Zaista tužan slučaj, a Lugoši, karakterističnog akcenta koji je bio i koristan i štetan po njegovu karijeru, zaslužio je mnogo bolje.

No, uprkos razočaranju, Bela Lugoši je jedan od velikih horor ikona. Sledi lista filmova gde je imao ili glavnu ili bitnu sporednu ulogu.

7. Beli zombi (White Zombie, 1932)

Čak tri od ovih sedam filmova snimljena su druge godine velike horor renesanse. Lugoši, ponovo kao vampir, ovog puta igra ulogu vudu sveštenika mrkog pogleda sa Haitija, koji se koristi hipnozom da stvori zombi robove. Mnogi snimci ovog nezavisno rađenog filma se koncentrišu na Lugošijevo lice i pomalo iskrivljene ruke. Glumi ubicu Ležendra, odlično ime za zloću! Iako na početku film nije bio naročito uspešan, postao je gledani klasik, a smatra se prvim dugometražnim filmom o zombijima.

6. Frankenštajnov sin (Son of Frankenstein, 1939)

Jedna stvar koju nam ova lista otkriva je ta, da je Lugoši često bio u senci svog savremenika, Borisa Karlofa, koji je postao mnogo veća zvezda. Naravno da je ovo nerviralo Belu, ali nalazimo da je često on bio taj koji je ostavljao bolji utisak u ovim filmovima, iako nije bio prvi na spisku. U ovom filmu Lugoši igra Igora, grbavog laboratorijskog asistenta potomka ludog naučnika kog igra Bazil Retbon. Karlof je samo nezgrapno čudovište, dok Lugoši ima priliku da stvori novi lik, upravo taj koji će postati asocijacija na Frankeštajna. Iako je Lugoši kasnije i sam glumio to stvorenje u filmu Frankenstein Meets the Wolfman („Frankenštajn sreće vukodlaka“), ipak je njegova uloga u „Sinu“ i kasnije u The Ghost of Frankenstein („Frankenštajnov duh“) koja dospeva na listu.

5. Ubistva u ulici Morg (Murders in the Rue Morgue, 1932)

Još jedan iz tridesetih, ovo je bio Lugošijev prvi nastup u filmu koliko-toliko baziranom na radu Edgara Alana Poa. Radnja je inspirisana jednom od Poovih najčudnijih priča, a Lugoši igra doktora Mirakla, ludog naučnika koji ubrizgava krv majmuna u mladu devicu, s namerom da od nje stvori partnera za njegovu gorilu koja govori, Erika. Čudna radnja iz predkodovskog perioda, ispunjena je mnoštvom nasilnih i pohotljivih scena koje su montažeri studija Universal kasnije i isekli. Lugoši je zaista dobar u ulozi zloće, a ovaj film je snimljen pre no što će se glumac umoriti od takvih uloga, tako da je odlično odigrao ulogu.

4. Gavran (The Raven, 1935)

Ovaj film je možda rani prethodnik filmske sage „Testera“ (Saw). Lugoši igra glavnu ulogu, ali je njegovo ime završilo ispod naslova, dok je Karlof, koji je igrao nezgrapnog ubicu u bekstvu, zadržao vrh liste. Nije fer, naročito jer bi mnogo značilo za Belinu karijeru. On igra briljantnog hirurga u penziji kog mole da pomogne mladoj devojci nakon saobraćajne nesreće. On je uspešno operiše, nakon čega njih dvoje postaju prijatelji, pa joj on otkriva svoju čudnu i uvrnutu opsednutost Edgarom Alanom Poom, kao i namerom da ponovo napravi spravu za mučenje poput jame i klatna (The Pit and the Pendulum, priča Edgara Alana Poa).

U isto vreme, ubica Karlofov stupa na scenu, želeći plastičnu operaciju koju hirurg odbija ali na kraju pregovara, govoreći da može ukoliko mu ovaj pomogne da ubije devojčinog oca koji ne odobrava njihovo prijateljstvo. Kada ubica odbije, izjavom da želi da izgleda normalno da bi mogao da prestane da ubija, hirurg ga unakazuje, što vodi do večernjeg koktela iz pakla. Veselo sakaćenje.

3. Ostrvo izgubljenih duša (Island of Lost Souls, 1932)

Ovo je ubedljivo najmanja Lugošijeva uloga na ovoj listi, ali je zadivljujuće kolika je njegova volja da briljira u onome što radi. U ovoj predkodovskoj verziji H. Dž. Velsovog „Ostrva doktora Moroa“, Čarls Loton igra ludog naučnika koji je dugo živeo na jednom ostrvu i vršio eksperimente na životinjama, s namerom da ih pretvori u ljude. Jedan od njegovih eksperimenata je žena-panter, koja vrlo liči na čoveka i on pokušava da je spari sa ljudskim muškarcem. Odvratno.

Lugoši glumi Zakonskog Govornika, po izgledu najubedljivijeg među ljudima-zverima koji žive na selu daleko od Kuće bola (laboratorije). Kada se uznemire, Moro udari bičem i pita kakav je zakon pa Lugoši tada ima priliku da viče zakonske odredbe, da bi završio pitajući ,,Zar nismo ljudi?!“ Kada se stvari zaista pogoršaju na kraju, i Ljudi-zveri zbace s vlasti i ubiju Moroa, Lugošijevi mučeni i ljudi urlici ,,Ne čovek! Ne zver! Polučovek! Poluzver! STVAR!“ koji zahuktavaju situaciju.

2. Crna mačka (The Black Cat, 1934)

Ovo je jedini film na listi gde Lugoši igra, ne heroja, već saosećajnog glavnog lika. Glumi doktora Vitiusa Verdegasta koji je živeo u zatvorskom kampu prethodnih 15 godina nakon rata. U vozu na putu u poseti svom starom prijatelju, poznatom arhitekti (Karlof), upoznaje nekoliko Amerikanaca koji su na medenom mesecu u Mađarskoj. Nakon što trojka preživi saobraćajnu nezgodu, Vitus daje ženi halucinogen. Oporavljaju se u kući arhitekte, gde ga Vitus optužuje da je odao njihovu poziciju u ratu, što je dovelo do njegovog zarobljeništva.

No, čak je i gore od toga: arhitekta je ubio Vitusovu ženu i oženio se njegovom mladom ćerkom. Takođe, ubija žene i drži ih preparirane u staklenim kutijama. Prilično zapetljano. Kada Lugoši shvati šta se dogodilo, ispunjen je besom i mržnjom, a radost s kojom se nada da će se osvetiti može se jedino poistovetiti sa tragičnim, pak krajnje katarzičnim završetkom. Ovo je očito jedna od Lugošijevih najemotivnijih i najimpresivnijih uloga - i, svakako, jedna poremećena priča.

1. Drakula (Dracula, 1931)

Konačno, uloga koja je od Lugošija načinila zvezdom. Ulogu je započeo u pozorištu kada je predstava romana Brama Stokera izvođena u Londonu i Njujorku. Universal je napravio filmsku verziju, i doveli su Lugošija da opet igra vampirskog Grofa. Drakula Toda Brouninga je dosadan film. Iako ima nekoliko dobrih scena i Dvajt Fraj kao Renfild je prilično sjajan, ali film nema mnogo smisla, jer je mnogo scena isečeno iz nepoznatog razloga, a priča nije adaptirana.

Uprkos tome, Lugoši je odličan kao Drakula! On i Edvard van Sloanov Van Helsing imaju divne i vrlo interesantne replike, a ljudi se prosto zaljubljuju u Lugosijev šarm i evropski stil. Ne sme se zaboraviti ni da, kada ljudi glume Drakulu, obično imitiraju Lugosijevu verziju. On je konačna verzija i lika i vampira uopšte. ,,Deca noći. Kakvu muziku oni stvaraju“!

Izvor: Nerdist

Prevela: Milana Vračar, iserbia