Filmski klišei od kojih ne možemo da pobegnemo!

Ako ste ljubitelji filma, pročitajte sledeći tekst o filmskim klišeima koji se često koriste u holivudskim filmovima i neke ćete sigurno prepoznati.

Mnogo pre nego što su nove verzije, nastavci i filmski univerzumi osvojili Holivud, najveći filmski studiji stvorili su naviku recikliranja sadržaja, samo to rade suptilnije. U stvari, neki elementi priče se iznova pojavljuju u skoro svakom žanru. U nastavku ćemo navesti samo neke primere filmskih klišea od kojih nikad nećemo pobeći.

Štreber koji dobija pomoć od popularnog klinca

„Ljubav nije na prodaju” iz osamdesetih, „Ona je ta” iz devedesetih i „DAF – dežurna neugledna drugarica” iz dvehiljaditih. Holivud je uvek voleo koncept po kojem popularna deca, iz bilo kog razloga, izvrše mejkover nekom štreberu. Obično se radi o zločestoj opkladi ili o nekoj obavezi izazvanoj osećajem krivice, ali bez obzira na to, uvek je reč o smešnoj fantaziji. Kliše se ponaša kao sredstvo za preživljavanje koje tinejdžeri koriste da bi se zaštitili od površnog i često surovog sveta adolescentske društvene interakcije.

U filmu „Opasne devojke” uzet je ovaj koncept i okrenut naglavačke uz pomoć zajedljive satire. „Ovo nije glupi tinejdžerski film” predstavlja grubu parodiju na nekoliko aspekata filmova za mlade, ali se posebno okreće na jedan kliše u okviru kojeg se fokusira na smešnu pretpostavku da jedna objektivno prelepa devojka postaje nepogodna za izlaske kada stavi naočare i obuče tregerice. To očigledno nije tačno, ali se ne čini da će ovaj kliše nestati u skorije vreme. A kako se društvena interakcija, skoro u potpunosti, razvija putem interneta, verovatno nas čeka film u kom zvezda „Vajna” (Vine) uči korisnika „Snepčeta” (Snapchat) kako da dobije više pratilaca.

Sadistički šef

Kliše o šefu iz noćne more je toliko prisutan da su pisci „Kako se rešiti šefa“ bez problema zasnovali celu radnju oko jednog karaktera koji je nemilosrdan, zao i u potpunosti nesimpatični K.S. Šefova osveta činila je osnovu radnje u filmu „Od devet do pet” i „Plivajući sa ajkulama”, ali češće je nadmeni vrhovni gospodar iskorišćen za podsmeh, kao u „Radnom mestu” ili „Tropskoj oluji”. U svakom slučaju, možete da se kladite da, ako se u filmu dešava neka poslovna situacija, tu je i opasan šef.

Meril Strip je čak dobila i Oskara za svoju ulogu u filmu „Đavo nosi Pradu”, iako su u njemu bukvalno pokušali da iskupe pokvarenu dušu njenog lika sa monologom u kojem ona govori kako moda može da ima i dobrotvornu svrhu. Lik užasnog šefa je toliko važanda ih je u filmu „Na tajnom zadatku“ bilo čak dvojica, gde su Nik Oferman i Ajs Kjub, držali slovo novajlijama. Potrebno je da kliše bude zaista poseban kako bi se ponovio u jednom filmu.

Akcioni junak se nevoljno vraća da obavi još jedan, poslednji zadatak

Iz nekog razloga, pisci u Holivudu misle da publika želi da vidi svoje junake kako ih odvlače protiv svoje volje nazad u neku akciju. Nije dovoljno to što će da završe sa desetinama loših momaka (i verovatno usput spasu neku damu u nevolji). Ne, prvo ih treba ubediti da ne pomažu budističkim monasima da naprave bunare, kao u „Rambu III”, ili da sa pažnjom uče svoje rođake umetnosti rata, kao u „Troji”.

Korben Dalas je ostavio svoju plaćeničku prošlost iza sebe kada je sudbina univerzuma propala kroz krov njegovog taksija u „Petom elementu”, a Džon Spartan je nepravedno zamrznut u ledenom zatvoru zbog svojh herojskih dela u „Razbijaču”, pre nego što je bio odmrznut zbog poslednje misije. Odmah uz osvetu za voljene i prisustvo na pogrešnom mestu u pogrešno vreme, pozivanje iz penzije je glavna stvar koju svaki bivši revolveraš mora da izbegne. U stvari, to i artritis, jer skakanje iz helikoptera je pakao za kolena.

Svaki lik i situacija u bilo kom filmu Nikolasa Sparksa

Filmovi Nikolasa Sparksa su postali oslonac za Dan zaljubljenih otkad je Rajan Gosling u „Beležnici“ uništio svoj momački život čeznući za ženom, za koju nije znao da li će ikada uspeti da je vrati, kao i neke varijacije tog lika, recimo, lik zlovoljnog čoveka čiji život nema smisla dok ne osvoji devojku koja se činila da nije za njega u svakom smislu, a koji se pojavljuje u svakom Sparksovom filmu. Tu su i likovi poremećenih roditelja koji su ili zapustili ili nedovoljno zaštitili svoju decu na neki način („Najduže putovanje”, „Beležnica“), da ne pominjemo „drugog čoveka”, koji je ili zlostavljač („Utočište“, „Zauvek tvoj“) ili odbačen bez ijednog dobrog razloga („Odluka“, „Beležnica“).

Nemojte da zaboravite i raskošne kuće, obično negde na jugu, naseljene likovima u dvadesetim godinama („Odluka“, „Zauvek tvoj“, „Utočište“), koje se čine pedantne i uređene, uprkos činjenici da većina ljudi u tim godinama živi u prljavim, pretrpanim stanovima sa ostacima skorelih nudli na mikrotalasnoj. Ali, više od svih gore navedenih, Sparksovi filmovi jedan kliše vole najviše od svih: ljubljenje na kiši. Gledajući ove filmove, lako je poverovati da, ako niste mokri do gole kože i ako se ne smrzavate kada trijumfujete nad nedaćama i najzad dođete do poljupca, onda ne znate stvarno šta je ljubav.

Pokušaj veštačke inteligencije da uništi ljudsku rasu

Prema Holivudu, čim ljudska bića najzad uspeju da stvore veštačku inteligenciju, nagrabusila su. Neizbežan zaključak do kojeg su došle svesne holivudske mašine, je da su ljudi parazitska kuga za prirodno okruženje. Uprkos učenju surove lekcije rata, ekološkoj neodgovornosti i političkom razdoru, one kese mesa sa niskim stepenom inteligenicje, poznati kao ljudi, nastavljaju da ponavljaju svoje uništiteljsko ponašanje, tako da moraju da nestanu. Skajnet iz filmova o „Terminatoru” je, verovatno, najpoznatiji primer te ideje, ali sigurno nije jedini.

U „Matriksu”, mašine uništavaju Sunce i pretvaraju ljude u komatozne baterije. Ultron je postao kreativan u svom pokušaju da uništi Zemljane pretvaranjem male slovenske nacije u meteor u filmu „Osvetnici: Godina Ultrona“ i digitalni Džoni Dep, koji je pretvorio sebe u neku vrstu električne kiše ili tako nešto u „Virtuelnoj svesti“. Taj je bio baš čudan, ali je poruka bila ista: Hej, homosapijensu, imao si svoju šansu i uprskao si je.

Naučnik kojeg niko ne sluša dok ne bude kasno

U filmovima o apokaliptičnoj propasti ima mnogo klišea, kao što je uništavanje poznatih znamenitosti ili ljudi koji napuštaju svoja vozila tokom gužvi izazvanih smakom sveta, uzaludno pokušavajući da pobegnu peške. Tu je obično i borbeni intelektualac, koji rukuje zastarelom opremom u nekoj oronuloj laboratoriji i koji je nekako shvatio ono što ostatak globalne naučne zajednice nije; uskoro će smak sveta.

U San Andreasu, algoritam predviđanja zemljotresa Pola Džijamatija, nije bio dovoljan da bi se spasila većina priobalja Kalifornije; a u „Danu nezavisnoti”, Džef Goldblum je bio jedina osoba koja je shvatila podmuklu prirodu vanzemaljskih letelica koje su lebdele iznad svakog većeg grada na Zemlji. Denis Kvejd je pokušao da upozori vladu na opasnost od klimatskih promena u filmu „Dan posle sutra”, ali su mu se smejali. Sreća pa život ne imitira umetnost, ili bismo imali kongresmena SAD koji dovlači snežne grudve na pod Senata, kako bi raspravljao o klimatskim promenama stvarnog sveta! (Svi smo u velikoj nevolji!.)

Izvor: Looper

Prevod: Nevena Živković, iserbia