Film “Lilya 4-Ever” – Mlada žrtva trgovine ljudima
Naša glavna protagonistkinja verovatno nije ni sanjala da će joj se život preko noći pretvoriti u pakao. Ona zapravo sanja o lepom putovanju na koje majka treba uskoro da je vodi, a onda planira da ostvari svoje snove tamo negde daleko. Šveđanin Lukas Moodysson, romanopisac, pisac kratkih priča, filmski reditelj i scenarista je napravio izuzetno težak film koji ima kultni status. “Lilya 4-Ever” se duboko urezuje u pamćenje i teško ga je izbaciti iz glave.
Moodysson je sredinom devedesetih počeo snimati filmove i proslavio se romantičnom dramom “Show Me Love” (1998), a inspiraciju za priču “Lilya 4-Ever” pronašao je u stvarnoj osobi i stvarnoj sudbini mlade Litvanke (po imenu Danguolė Rasalaitė) koja je završila kao prostitutka u Švedskoj. U svom filmu Moodysson se takođe potrudio prikazati i razloge zbog kojih mnoge devojke poput Ljilje (ovde veoma mlada glumica Oksana Akinshina, glavna uloga) završavaju tako kako završavaju. Već u uvodnoj sceni zapravo vidimo kako će Ljilja završiti i onda se vraćamo na početak njene priče, ali i bez tog prologa, ubrzo bi nam postalo jasno da ovde neće biti srećnog kraja. Ona je naivna i nevina, a ono što nama izgleda kao opasnost, njoj izgleda kao izbavljenje. Pokupio je “Lilya 4-Ever” sve najvažnije nagrade u izboru za švedski film godine, osvojio nagradu za najbolji film, najboljeg reditelja i najbolju glumicu na festivalu u Gijónu i nominovan je za Evropski film godine s kojim je Moodysson potvrdio da se radi o izuzetnom autoru, a neki su ga čak videli kao novog Ingmara Bergmana, od kojeg je dobio podršku za svoj dugometražni prvenac pomenut na početku. Reditelj se ovde sve vreme drži čvrsto realizma, pa imamo osećaj kao da se ovim ljudima stvarno to dešava u životu.
Ljilja ima samo 16 godina i živi u nekom ruskom otrcanom gradu, odnosno u siromašnom predgrađu negde u bivšem Sovjetskom Savezu i sanja o boljem životu. Njen svet će se srušiti kad shvati da je njena majka ne želi povesti sa sobom u Ameriku, gde se zaputila s novim ljubavnikom (njenu majku vidimo samo na početku par minuta i nikad više, a kasnije ćemo videti da se čak odrekla svog deteta). Shvatili su ljudi da je Ljilja višak i da bi im samo smetala, pa su joj dali lažno obećanje da će ona doći nakon što prvo oni stignu, a od toga, naravno, neće biti ništa. Ljilja će ostati sa svojom tetkom Annom (Liliya Shinkaryova) koja će se odmah preseliti u stan u kome je Ljilja živela sa majkom, a Ljilju premešta u zapuštenu prčvarnicu.
Od tog trenutka kad je majka ostavi počinje pravi pakao u njenom životu. Prvo će njena najbolja drugarica pokušati da je uvuče u prostituciju (što i neće biti tako teško, nema novca za hranu, niko ne brine o njoj, očajna je…), a zatim će postati laka roba na kojoj će se drugi seksualno iživljavati. Za to će biti krivac njen novi dečko Andrej, kojeg će upoznati i koji će joj (kao i njena majka) dati lažno obećanje da joj može pronaći posao u Švedskoj, te će je gurnuti u sav taj užas prostitucije i trgovine ljudima. Jedina osoba sa kojom će Ljilja uspeti da se poveže je njen mlađi komšija Volođa, dečak koji svakodnevno trpi brutalno zlostavljanje od oca i igra košarku bacajući limenku kroz zarđali obruč. On ima možda 11 ili 12 godina i često pokušava da joj bude dečko, ali ona se prema njemu ponaša kao prema mlađem bratu.
Novac od prostitucije joj barem omogućava da kupi brzu hranu, cigarete i pokloni novu košarkašku loptu Volođi, koji će se obradovati poklonu kao nikad u životu. Međutim, slaba je to uteha jer reditelj Moodysson svoju protagonistkinju ne štedi, a još manje publiku. Iako priča o devojci koja je namamljena u svet prostitucije može zvučati kao nešto što smo videli bezbroj puta, malo ko je uspeo da osobu koja je doživela tako nesrećnu sudbinu prikaže na takav način kao Lukas Moodysson i Oksana Akinshina. Ne samo da se veći deo radnje filma dešava negde u Rusiji, već su gotovo svi glumci naturščici. Sve to deluje potpuno autentično i stvarno. Međutim, nema golotinje, scene seksualnih odnosa ne traju dugo, ali su vrlo česte, posebno u drugoj polovini filma.
Uprkos prvoj sceni filma u kojoj možemo naslutiti Ljiljinu smrt, nadamo se do samog kraja da će ona nekako pronaći izlaz iz tog jezivog ropstva koje guta više ljudi nego što smo svesni. Vidimo dobrotu i vredan život u srcu dva lika i priželjkujemo njihov uspeh. Ljilja i Volođa se međusobno ohrabruju i podržavaju na početku, sve dok ona ne krene u Švedsku, ostavljajući Volođu samog koji jedva može da prihvati rastanak, međutim, on će se do kraja pojavljivati stalno sa anđeoskim krilima. Mi vidimo da se ona mogla spasiti, odnosno da do svega toga ne bi možda došlo da je njena majka nije ostavila, ali čak ni to nije garancija. Oksana Akinshina je ovde neverovatna, i to u tako mladoj dobi, prosto izvrsno, a njen lik je nezaboravan. Nikada nam ne dozvoljava da zaboravimo da je ona samo dete. Vidimo koliko Ljilja i Volođa obožavaju američku kulturu, oduševljeni su sa Britni Spirs i Majklom Džordanom i zamišljajući sebe kao srećne građane SAD-a. Za dvoje naivne dece, Amerika mora biti raj. No, nisu svesni da siromaštvo postoji svuda i da promena zemlje ne znači da će sve biti bolje, a Ljilja će to brzo naučiti kad dozvoli harizmatičnom strancu da je odvede u Švedsku. Glumica Oksana Akinshina danas je već odrasla žena u tridesetim godinama, a zanimljivo je da se nedavno pojavila u ruskom filmu “Sputnik” (2020), koji je režirao malo poznati Egor Abramenko.
Ovo je svakako nemilosrdan film, ali takođe ubedljiv. “Lilya 4-Ever” je pogled na šokantnu situaciju u kojoj se nalaze mnoge mlade žene širom Evrope: obično im je obećano bogatstvo i bolji život, a ono što ih zapravo čeka je seksualno ropstvo – Ljilja je zarobljena od strane nasilnika i svakodnevno je naterana na seks sa muškarcima uz pretnje nasiljem ako pokuša da pobegne. Ona stalno sa sobom nosi porodičnu ikonu, te veruje da će joj neko od nebeskih zaštitnika pomoći i spasiti je, ali znamo svi vrlo dobro da je to nešto što se baš i ne dešava tako često. Kao i u svoja prethodna dva filma, Moodysson snima kamerom iz ruke, a svoj film ispunjava vrhunskim, prirodnim performansama uglavnom neiskusne glumačke ekipe. “Lilya 4-Ever” je važno delo koje posećuje mesta na koja mnogi filmski stvaraoci radije ne bi otišli, međutim, vrlo je bitno da neke priče budu ispričane, ma koliko bile bolne.
Marko Jovanović, The Film Master
